Kapija Evrope pod senkom dronova? – Svet

U jutarnjim satima 6. oktobra dronovi su pogodili dva komercijalna broda u blizini bugarske obale Crnog mora, pri čemu je jedan potonuo. Incident je izazvao zabrinutost i ogorčenje u Bugarskoj i širom Evropske unije.

Napad se dogodio u trenutku kada EU nastoji da Bugarsku pretvori u važnu ulaznu tačku za robu iz Azije putem trgovačke rute poznate kao „Srednji koridor“ (Middle Corridor).

Šta je Srednji koridor

Srednji koridor, koji EU naziva i Transkaspijski transportni koridor, povezuje Evropu i Aziju. Ruta počinje u Kini, prolazi kroz Kazahstan, Azerbejdžan, Gruziju i Tursku pre nego što stigne u Evropsku uniju.

Iako se najvećim delom sastoji od železničkih i drumskih veza, pojedine deonice prelaze preko Crnog i Kaspijskog mora.

EU je ove godine jasno pokazala nameru da značajno ulaže u ovu trgovačku rutu, što bi moglo imati posledice za bugarske železnice, puteve i luke. Granični prelaz Kapitan Andrejevo između Bugarske i Turske već je jedan od najprometnijih u Evropi, a kolone kamiona tamo su česta pojava.

Bugarska takođe raspolaže dvema strateški važnim crnomorskim lukama, Varnom i Burgasom, dok bi nova železnička deonica između Istanbula i bugarske granice trebalo da bude otvorena ove jeseni.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos u septembru je Bugarsku, zbog strateškog položaja na ovoj ruti, nazvala „kapijom za povezivanje Evrope“.

Ratovi poremetili globalne trgovačke puteve

Prema rečima Marte Kos, Srednji koridor mogao bi skratiti vreme transporta robe iz Azije u Evropu sa 45 na samo 15 dana te predstavlja bezbedniju alternativu dvema tradicionalnim rutama.

Prva je bila Severni koridor preko Rusije, čiji je promet značajno opao nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Druga je pomorska ruta preko Crvenog mora i Sueckog kanala.

Međutim, zbog sukoba i nestabilnosti na Bliskom istoku, mnogi brodovi sada plove oko cele Afrike, što putovanje produžava na oko 45 dana i povećava troškove transporta.

„Srednji koridor je projekat koji zaobilazi oba ratna područja. Zaobilazi i Rusiju i Bliski istok“, rekla je za DW Vesela Černeva, zamenica direktorke Evropskog saveta za spoljne odnose i šefica kancelarije ovog saveta u Sofiji.

Može li Srednji koridor biti prava alternativa

Uprkos potencijalu, brojni izazovi i dalje postoje. „Pre svega tu su bezbednosna ograničenja“, kaže Černeva.

Prema njenim rečima, bezbednosna situacija u Centralnoj Aziji mora se dovoljno stabilizovati kako bi se mogli planirati veliki infrastrukturni projekti. Ona takođe upozorava na slabe institucije i birokratiju u državama kroz koje prolazi koridor, kao i na mogući ruski uticaj.

„U prošlosti smo videli infrastrukturne projekte koji nisu realizovani jer nisu bili u interesu Rusije. Rusija i dalje ima značajan uticaj u zemljama duž ove rute“, istakla je Černeva. Dodala je da će ishod rata u Ukrajini imati značajan uticaj na uspeh ili neuspeh Srednjeg koridora.

Napadi dronovima na brodove u Crnom moru dodatno su pokazali da bezbednost na ruti i dalje može predstavljati ozbiljan problem.

Pored bezbednosnih rizika, postoji i problem opadanja nivoa vode u Kaspijskom moru, čemu značajno doprinose klimatske promene. To dovodi u pitanje dugoročnu mogućnost plovidbe i transporta preko tog mora.

Osim toga, luke i železnička infrastruktura duž koridora trenutno nemaju dovoljan kapacitet za veliki rast obima trgovine.

Kako bi Bugarska mogla da profitira

Uprkos rizicima, EU želi da poveća promet robe kroz Srednji koridor, čak i ako on ne može u potpunosti da zameni postojeće trgovačke rute.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u svom govoru o stanju Unije istakla je da EU želi da poboljša povezanost, diverzifikuje trgovačke pravce, poveća trgovinske tokove i skrati vreme transporta robe. U tu svrhu planirano je prikupljanje 12 milijardi evra javnih i privatnih investicija.

Prema rečima Vesele Černeve, Bugarska bi od toga mogla da ima višestruke koristi. Došlo bi do većih ulaganja u dugo zapostavljenu železničku mrežu, modernizacije luka Varna i Burgas, boljih putnih veza sa Mediteranom, kvalitetnije povezanosti istoka i zapada zemlje, ali i razvoja severnog dela Bugarske, koji je trenutno slabije povezan.