Kako je Putinov omiljeni sport ponovo otvorio vrata međunarodnim takmičenjima? – Svet

Ova borilačka veština predstavlja značajnu arenu za povratak Moskve u međunarodni sport. Putin je dugo povezan sa džudoom, a upravljačko telo ovog sporta postalo je jedan od ključnih aktera u donošenju odluka o učešću ruskih sportista, piše Politico.

Austrijsko-rumunski poslovni čovek Marijus Vizер je preduzetnik koji je pomogao da se džudo pretvori u globalni komercijalni proizvod otkako je 2007. preuzeo rukovođenje Međunarodnom džudo federacijom (IJF).

Međutim, njegovi kritičari smatraju da je reč o sportskom funkcioneru koji je izgradio moćnu mrežu veza između Putina, ruske elite i globalnih poslovnih interesa, istovremeno održavajući sliku neutralnog administratora.

„Jasno je da, s obzirom na to kako je Vizер promovisao Ruse i stalno ponavljao da su oni ‘dobri za nas’, definitivno ima interese i veze u Rusiji. Ruske ideje su svuda“, izjavio je u intervjuu Vitalij Dubrova, glavni trener ukrajinske džudo reprezentacije.

Međunarodna džudo federacija nije odgovorila na zahtev portala Politico za komentar o Vizероvim vezama sa Rusijom. IJF takođe nije omogućio da Vizер odgovori na pitanja novinara.

Iako je IJF 2022. godine obezbedio sredstva za podršku ukrajinskom džudou, a 2023. uveo bezbednosne provere ruskih i beloruskih sportista, u novembru 2025. postao je prva velika sportska organizacija koja je u potpunosti vratila ruske sportiste na takmičenja, omogućivši im da se ponovo nadmeću pod nacionalnom zastavom prvi put od početka ruske invazije punog obima na Ukrajinu 2022. godine.

To je deo nastojanja Moskve da iskoristi sport kao put za povratak na svetsku scenu – od povratka na velika takmičenja do šire rehabilitacije u olimpijskom pokretu i potencijalnog učešća na Igrama 2028. godine, uz prećutnu podršku predsednice Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) Kirsti Koventri.

Takav razvoj događaja izazvao je zabrinutost u Briselu, gde najviši zvaničnici EU zaduženi za spoljnu politiku trenutno razmatraju predloge – od uvođenja sankcija sportistima do uskraćivanja sredstava EU sportskim federacijama koje ponovo prihvate Rusiju – kako bi sprečili njenu reintegraciju. To se navodi u dokumentu Evropske službe za spoljne poslove (EEAS), datiranom 16. septembra, do kojeg je došao Politico.

Iako Kremlj ne posustaje u agresiji na Ukrajinu, Rusija je uspela da zadrži uticaj na najvišim nivoima međunarodnih sportskih federacija, uključujući one koje upravljaju šahom, mačevanjem i boksom.

Moskva je pronašla platforme za promovisanje svoje meke moći, što izaziva negodovanje Kijeva i evropskih zvaničnika. Oni su u dokumentu EEAS-a ocenili da je sport „sve više postao sredstvo političke instrumentalizacije Rusije i Belorusije“.

IJF na čijem je čelu Vizер, s druge strane, osudio je zabranu učešća ruskih sportista u sportu, iako je Putin suspendovan sa funkcije počasnog predsednika te organizacije svega nekoliko dana nakon što su tenkovi Kremlja prešli ukrajinsku granicu.

„Rusija koristi propagandu kako bi promovisala ideju da je sport apolitičan, dok joj novac i uticaj pomažu da povrati svoje mesto u međunarodnom sportu“, rekao je Dubrova.

Putinovo džudo bratstvo

Obostrano korisni odnosi između ruske elite i međunarodnog džudoa postojali su mnogo pre invazije na Ukrajinu. Pod Putinom, koji se i sam bavio džudoom, oni su prerasli u društvenu mrežu i sistem lojalnosti koji povezuje vodeće političke i poslovne ličnosti ruskog društva.

Neki od Putinovih najbližih saveznika stari su prijatelji iz džudo krugova u Lenjingradu, gde su se kretali tokom šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina. Tako je nastalo ono što je jedan analitičar u eseju za časopis Forin polisi iz 2014. godine nazvao „džudo bratstvom“ ili „džudokratijom“ unutar Rusije.

Uticaj ove džudokratije proširio se i na vrh svetskog sporta. Arkadij i Boris Rotenberg, Putinovi partneri sa treninga iz mladosti, izgradili su poslovna carstva u građevinskom sektoru i infrastrukturi zahvaljujući velikim državnim ugovorima, uključujući i izgradnju Krimskog mosta.

Ukrajina taj most smatra nezakonitim pokušajem povezivanja ruske teritorije sa okupiranim poluostrvom na Crnom moru.

Arkadij Rotenberg je 1998. godine preuzeo džudo klub Javara-Neva u Sankt Peterburgu, osnovan na Putinov zahtev u vreme kada je on bio na čelu ruske Federalne službe bezbednosti. Ruski predsednik i dalje je počasni predsednik kluba, dok je Arkadij Rotenberg bio član izvršnog odbora IJF-a od 2013. do 2022. godine.

Vizер je 1995. postao predsednik Rumunske džudo federacije, od 2000. do 2007. predvodio je Evropsku džudo uniju, a od 2007. nalazi se na čelu IJF-a.

„Naravno da se Vizер i Rotenbergovi poznaju“, rekao je za Politico Georgij Zantaraja, nekadašnji džudista gruzijsko-ukrajinskog porekla, koji je sada predsednik komisije sportista Nacionalnog olimpijskog komiteta Ukrajine.

„Putin je bio počasni predsednik Međunarodne džudo federacije… Vizер je bio deo te strukture.“

Vizероv uticaj kao moćnog posrednika u svetu sporta postao je očigledan 2019. godine, kada je svetski šampion Said Molaei izjavio da su iranski zvaničnici vršili pritisak na njega da se povuče sa Svetskog prvenstva kako bi izbegao borbu protiv izraelskog džudiste Sagija Mukija. IJF je suspendovao Iran i pomogao Molaeiju da nastavi karijeru u inostranstvu nakon što je napustio zemlju.

Tada je pažnja javnosti usmerena i na Vizероvе veze sa Putinom, koji se iste godine pojavio zajedno sa njim u Budimpešti. Ruski predsednik održao je neformalni sastanak uz čaj sa Vizероm i počasnim potpredsednikom IJF-a Šandorom Čanjijem. Taj susret predstavljao je simboličan javni prikaz Putinovog povlašćenog položaja u međunarodnoj džudo mreži koju je Vizер izgradio i dodatno učvrstio utisak da je ruski predsednik važan politički saveznik u toj strukturi.

Reakcija Evropske unije

Od početka ruske invazije punog obima na Ukrajinu, Vizер je ponavljao stavove ruskih zvaničnika i državom podržane fondacije Roskongres, tvrdeći da sport treba da ostane odvojen od politike. Kritičari smatraju da takav stav predstavlja prećutnu podršku ruskoj agresiji.

Iako su mnogi ruski olimpijci istovremeno pripadnici oružanih snaga, čelnik IJF-a je preko svoje organizacije insistirao na tome da sportisti ne treba da snose odgovornost za postupke svojih vlada.

„Budući da sportski događaji i sport kao takav promovišu mir i solidarnost širom sveta, smatramo da sportisti koji učestvuju na međunarodnim takmičenjima doprinose miru i međunarodnoj solidarnosti“, saopštila je IJF početkom marta 2022. godine, dok su se ruske snage približavale Kijevu.

„Na osnovu toga, smatramo da globalna odluka o sankcionisanju svih ruskih sportista, bez obzira na različita mišljenja koja su mnogi od njih izrazili, nije opravdana. Ne možemo da osuđujemo sportiste zbog onoga što se događa.“

Četiri i po godine kasnije, predstavnici ukrajinskih sportista tvrde da vraćanje ruskih takmičara i nacionalnih simbola normalizuje kontinuiranu rusku agresiju.

„Zastava se vratila i upravo je to ono što je Rusiji važno“, rekao je Dubrova.

Ukrajinski ministar sporta Matvij Bidni izjavio je za Politico u julu da MOK „praktično funkcioniše kao ventil za oslobađanje pritiska“ za Rusiju.

„Na svakoj međunarodnoj sportskoj federaciji (IF), kao jedinom nadležnom telu za međunarodna takmičenja van Olimpijskih igara, jeste da odluči o ovom pitanju [vraćanju ruskih sportista na takmičenja pod ruskom zastavom, grbom i himnom]. Za dodatne informacije, ljubazno vas upućujemo na IJF“, naveo je MOK u odgovoru.

MOK nije odgovorio na pitanje da li je ikada istraživao mogući ruski politički ili finansijski uticaj na donošenje odluka unutar IJF-a.

Odlaganje odluke MOK-a o zastavama, himnama i bojama nacionalnih timova za neki neodređeni kasniji trenutak, kako su naveli zvaničnici EU u dokumentu od 16. septembra, „ostavlja prostor za koordinisano delovanje EU kako bi se sprečila normalizacija i politička instrumentalizacija sporta dok se agresorski rat nastavlja“.

Zvaničnici su naveli da bi EU mogla da izvrši pritisak na sportske federacije da ne dozvole ruske zastave, himne i zvaničnike na takmičenjima, kao i da uskrati finansijske grantove EU organizacijama koje omoguće ruskim timovima da se takmiče pod nacionalnim obeležjima.

Jedan od upadljivijih predloga odnosi se na novac koji se obrće oko velikih sportskih događaja. Prema dokumentu, zemlje EU mogle bi da preispitaju kome odlaze prihodi od televizijskih prava i da koordinisanim pritiskom odvrate televizijske kuće i sponzore od podržavanja takmičenja koja Rusiji pružaju platformu za povratak na međunarodnu scenu.

Predložene mere uključuju i ograničavanje izdavanja viza sportistima koji se takmiče pod nacionalnim obeležjima, kao i pokušaje da se zemlje sa sličnim stavovima, poput Velike Britanije, Norveške i Švajcarske, uključe u širu koaliciju protiv ponovne integracije Rusije u međunarodni sport.