“Jasno da se sistem koristi i za vrbovanje očajnih mladića”: Kako zapadna tehnologija pomaže ruskoj mašineriji za regrutovanje ljudi za rat? – Svet

U ponudi se gotovo nikada ne pominje rat.

Čovek koji skroluje kroz Fejsbuk ili pretražuje Gugl vidi oglas koji deluje kao da dolazi od obične agencije za zapošljavanje, a u kojem se nude poslovi u građevinarstvu, poslovi obezbeđenja, angažman u filmskoj produkciji ili pomoć pri dobijanju ruske vize.

Kada klikne na oglas, dospeva na profesionalno uređenu veb-stranicu za zapošljavanje. Neki od njih čak nose logotipe zapadnih medijskih organizacija, poput BBC-ja, čime se lažno stvara utisak da ti mediji stoje iza ponude ili je podržavaju.

Iza ove sistematske kampanje onlajn manipulacije nalazi se ruska mašinerija za regrutovanje ljudi za rat – a veliki deo njenih aktivnosti odvija se putem zapadnih digitalnih kanala, servera i druge tehnološke infrastrukture.

Novi izveštaj, koji je organizacija Code for Africa, neprofitna afrička mreža laboratorija za digitalnu demokratiju, ustupila listu Politiko, pokazuje da se vojno regrutovanje povezano sa Rusijom oslanjalo na tehnologije za oglašavanje i praćenje kompanija Meta i Gugl kako bi došlo do potencijalnih regruta i pratilo rezultate svojih kampanja, ciljajući radnike na nekim od najsiromašnijih tržišta rada na svetu.

Istraživači su identifikovali 89 veb-stranica, sedam naloga na društvenim mrežama ili Fejsbuk naloga i 39 naloga ili kanala na servisima za razmenu poruka koje su operacije koristile, pri čemu se svakodnevno pojavljuju novi.

Regruteri ciljaju mladiće koji se suočavaju sa nezaposlenošću ili nesigurnim zaposlenjem, nudeći im plate koje su često višestruko veće od onoga što bi mogli da zarade u svojoj zemlji.

U jednom oglasu koji je pregledao Politiko, „globalni kasting“ za novi filmski projekat traži afričke muške glumce, uz sliku crnaca generisanu veštačkom inteligencijom, obučenih kao vojnici, iznad koje stoje reči „snimanje 2025.“ Oglas je pronađen na Fejsbuk stranici, registrovanoj u Nemačkoj.

Na drugom oglasu, koji je sponzorisao „IRC Russian Bear“, prikazan je crni vojnik sa ruskim zastavama ušivenim na uniformi i u njemu se nudilo 15.000 dolara odmah nakon potpisivanja ugovora, uz mesečnu platu od 3.000 dolara. „Prilika da promenite svoj život“, pisalo je u oglasu.

Istraga je pokazala da se pored društvenih mreža, srž ove operacije oslanja na zapadnu tehnologiju.

Glavni brend za regrutovanje bio je hostovan na serveru u Amsterdamu; veb-stranice širom mreže izrađivane su pomoću alata veštačke inteligencije kompanija iz Sjedinjenih Američkih Država i Švedske; a kada bi potencijalni regruti popunili formulare za prijave, softver austrijske kompanije prikupljao je njihove lične podatke pre nego što bi oni bili prosleđeni u Rusiju.

„Iza tog zapadnog sloja nalaze se obični ruski komercijalni hosting provajderi, a iza njih nivo takozvanog ‘bulletproof hostinga’, napravljenog da opstane uprkos prijavama i zahtevima za uklanjanje sadržaja“, napisali su istraživači. „Rezultat je da se rat koji se prodaje Afrikancima, Azijatima i Belorusima promoviše pomoću alata zemalja koje mu se javno protive.“

Organizacija Code for Africa navela je da bi zapadne tehnološke kompanije mogle lako da uklone naloge, oglase i usluge koje ove mreže zloupotrebljavaju – a mnoge od veb-stranica za regrutovanje pritom se ni ne trude naročito da sakriju svoje aktivnosti.

Džastin Arenštajn, direktor organizacije Code for Africa, rekao je da je Meta do sada uklonila više od 300 oglasnih kampanja povezanih sa ovim regruterima.

Na prvoj liniji

Pretrage sprovedene iz zemalja EU za izraze poput „ugovor o službi“ ili „ugovor za inženjere za strance“ na ruskom jeziku, odnosno „pridružiti se ruskoj vojsci kao stranac, legalne pogodnosti, državljanstvo“ na engleskom, direktno vode korisnike na veb-stranice za regrutovanje.

Istraživači su takođe uočili upečatljivu razliku u načinu na koji su Guglovi sažeci pretrage generisani veštačkom inteligencijom predstavljali ove ponude, u zavisnosti od jezika. Na jezicima EU upozorenja o rizicima bila su istaknuta na vidljivom mestu dok su se na drugim jezicima ta upozorenja pojavljivala mnogo niže u rezultatima.

Aleks MekFilips, portparol Gogla za Evropu, Bliski istok i Afriku, osporio je neke navode iz istrage, posebno tvrdnje da je većina pomenutih veb-stranica koristila Guglove oglase. Ipak, rekao je da kompanija „aktivno istražuje“ sve elemente izveštaja.

„Imamo stroge politike i sisteme koji uređuju naše proizvode, a koji su osmišljeni da zaštite ljude i obezbede pristup pouzdanim informacijama, i preduzimamo mere kada utvrdimo kršenja“, rekao je MekFilips.

Iako ne postoji nezavisno potvrđen ukupan broj stranih regruta, ukrajinski zvaničnici procenjuju da je oko 1.700 do 1.800 ljudi iz 36 afričkih zemalja regrutovano da se bore na strani Rusije u Ukrajini. Moskva osporava tvrdnje o organizovanom regrutovanju i navodi da su se afrički regruti priključili dobrovoljno.

Pitanje je dospelo do najviših diplomatskih nivoa. U martu je kenijski ministar spoljnih poslova Musalia Mudavadi pokrenuo to pitanje sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom dok je južnoafrički predsednik Siril Ramafoza, kako se navodi, o tome direktno razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Vil Braun, viši saradnik Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR), rekao je da je Moskva izgradila ogroman propagandni sistem usmeren ka Africi, sa desetinama hiljada botova, influensera i stručnjaka za plasiranje sadržaja čiji je zadatak da za taj kontinent kreiraju uverljivu priču, u kojoj se Rusija predstavlja kao zaštitnik slobode, suvereniteta i afričkog dostojanstva.

„U početku smo mislili da se ovaj propagandni sistem koristi samo za uticanje na javno mnjenje. Ali sada je jasno da se sistem koristi i za vrbovanje očajnih mladića i njihovo slanje na front“, rekao je Braun. „Pričaju im o rasnom zlostavljanju, o tome da im je novac ukraden i da su primorani da potpišu ugovore koje ne razumeju, nakon čega prolaze kroz nedelju dana obuke pre nego što ih pošalju u minsko polje.“

Dodao je da je ECFR nedavno, odvojeno od toga, identifikovao značajnu mrežu koja vrbuje Afrikanke za poslove u ruskim fabrikama dronova i oružja. Oglasi su se pojavljivali na internet forumima, pa čak i na javnim bilbordima u velikim afričkim gradovima, poput kenijske prestonice Najrobija.

„Kao i muškarci, i one su prevarene i vrbovane“, dodao je Braun. Međutim, kako je istakao, bekstvo može biti još teže jer se žene mogu naći daleko od afričkih ambasada i drugih potencijalnih izvora pomoći.