Izbori u Švedskoj: Tesna izborna trka bi mogla da dovede krajnju desnicu u vladu prvi put u istoriji – Svet

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da opozicioni savez levog centra ima prednost, a Magdalena Anderson iz Socijaldemokratske partije favorit je za ponovni izbor na mesto premijera, nakon četiri godine provedene u opoziciji. Međutim, prednost njenog bloka znatno se smanjila tokom poslednjih dana kampanje.

Godine 2022, sadašnji premijer Ulf Kristerson, lider desno-centrističke Umerene stranke, prekinuo je dugogodišnji tabu i sklopio dogovor sa krajnje desničarskim Švedskim demokratama (SD), kako bi njegova manjinska koalicija mogla da formira vladu.

Tim sporazumom SD je dobio nesrazmerno veliki uticaj na vladinu politiku, naročito kada je reč o kriminalu i imigraciji, a Kristerson je sada otišao korak dalje obećavši ministarska mesta SD-u ukoliko ponovo bude izabran na vlast, piše Gardijan.

Izbori se održavaju samo nekoliko dana nakon što je nemačka nativistička stranka Alternativa za Nemačku (AfD) osvojila prvo mesto na ključnim pokrajinskim izborima, kao i u trenutku kada Marin Le Pen vodi u anketama za predsedničke izbore u Francuskoj sledeće godine.

Stručnjaci za pravo i građanska prava upozoravaju da bi takav rezultat mogao dodatno da naruši dugogodišnji ugled Švedske kao globalnog predvodnika u oblasti ljudskih prava, koji je pod sadašnjom vladom već značajno oslabio.

„Ono što smo videli tokom protekle četiri godine jesu ogromne promene kada je reč o politici u oblasti kriminala i imigracije“, rekao je Džon Staufer, pravni direktor organizacije Sivil rajts difenders.

„To je takođe ono što nas brine u narednom mandatu – da će ova vlada nastaviti sa jasnim ciljem da dodatno smanji broj ljudi koji dolaze u Švedsku, broj ljudi koji mogu da dobiju zaštitu, kao i da što veći broj ljudi migrantskog porekla napusti Švedsku — bilo prinudno ili dobrovoljno.“

Program SD-a uključuje obećanja da će u zakonodavstvo o podsticanju mržnje prema etničkim grupama uvesti odredbe protiv „antišvedskog raspoloženja“, ukidati dozvole za stalni boravak i dodatno smanjiti imigraciju.

Jedan od njihovih slogana je obećanje da će „ponovo učiniti Švedsku Švedskom“.

Uprkos nedavnim promenama — uključujući deportaciju tinejdžera, snižavanje starosne granice za krivičnu odgovornost i slanje četrnaestogodišnjaka u zatvore za odrasle — mnogi glasači i političari i dalje su Švedsku smatrali „predvodnikom u oblasti ljudskih prava i predvodnikom u svetu zasnovanom na pravilima, u kojem ljudska prava imaju važnu ulogu“, rekao je Staufer.

„Ali sasvim je jasno da Švedske demokrate nemaju takvu ambiciju. Oni ne smatraju da je Švedska važan akter kada je reč o ljudskim pravima. Zbog toga će se manje pažnje posvećivati tim pitanjima, kao i doprinosu Švedske razvoju pravnog okvira u oblasti ljudskih prava.“

Dodao je: „Razumno je pretpostaviti da će se negativan trend nastaviti ako SD uđe u vladu, da će se slika Švedske u inostranstvu i dalje pogoršavati i da će se sve manje posmatrati kao predvodnik u oblasti ljudskih prava, a sve više kao bilo koja druga zemlja. Švedska je jedno vreme bila smatrana izuzetkom.“

U pokušaju da ponovo pridobiju birače, Andersonini socijaldemokrati su takođe pomerili stavove udesno kada je reč o kriminalu, imigraciji i integraciji, što znači da pobeda levice verovatno ne bi dovela do promene sadašnje stroge politike, rekao je Staufer.

„Sa vladom koju predvode socijaldemokrate, mnoge stvari koje smatramo problematičnim neće biti poništene. Ali možda se negativan razvoj događaja neće nastaviti istim intenzitetom“, rekao je.

Pošto su rezultati anketa veoma tesni, a očekuje se rekordna izlaznost na prevremenom glasanju, rezultat manjih stranaka mogao bi da bude od presudnog značaja.

Liberali, koji su mala stranka, ali deo vladajuće koalicije, mogli bi da budu ključni za sposobnost desnice da formira koaliciju. Njihova liderka Simona Mohamson poslednjih meseci je izazvala kontroverze zbog toga što je nastojala da se približi lideru SD-a Jimiju Okesonu. Na levoj strani, izlaznost birača Centrističke stranke takođe bi mogla da bude značajna.

Mala leva stranka ostvarila je određeni napredak u anketama, što se nada da bi mogao biti znak naglog rasta podrške. Posebno u opštini Stokholm, stranka osvaja sve više glasova u odnosu na Umerenu stranku i nada se da bi mogla da postane druga najveća stranka.

SD je već pridobio podršku birača za svoj stav o imigraciji među glavnim švedskim političkim strankama, rekao je Bo Peterson, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Malmeu. On smatra da bi izbori mogli da budu test toga da li krajnje desničarska stranka i dalje ima potencijal da privuče švedske birače.

„Glavne stranke su prihvatile restriktivnu politiku prema imigraciji, pa SD više nema mnogo prostora da kaže: ‘Mi smo jedinstveni i zalažemo se za ovo.’ Postali su veoma jasan deo establišmenta“, rekao je.

Fredrik Furtenbah, viši politički dopisnik švedskog javnog servisa Sveriges Radio, rekao je da bi, ukoliko desničarske stranke pobede, SD verovatno dobio nekoliko ministarskih mesta, što bi za njih predstavljalo „veliki proboj“.

Ako desničarska koalicija izgubi, očekuje da će unutar stranaka desnog centra uslediti rasprava nakon izbora o tome „da li su dozvolili Švedskim demokratama da im se previše približe“.

Najvažnija pitanja za birače su zdravstvena zaštita, javni red i bezbednost, imigracija i švedska ekonomija.

Nakon žustrih televizijskih debata između lidera stranaka, od kojih je poslednja održana u petak uveče, rezultati izbora očekuju se u sutra uveče. Međutim, za formiranje vlade moglo bi biti potrebno nekoliko nedelja ili čak meseci pregovora.

Najnovije ankete pokazuju izuzetno tesnu trku. Anketa koju su u petak objavili Dagens Nyheter i Ipsos pokazala je razliku od samo 0,3 procentna poena između levog i desnog bloka, što bi Andersoninoj levo orijentisanoj strani donelo 175 poslaničkih mesta, a Kristersonovoj desno orijentisanoj strani 174.