Predsedničke abolicije su 100 odsto protivustavne – Lični stavovi

Dragi studenti,

Posle Ratka Mladića, umrla je još jedna osoba osuđena za ratni zločin iz vođstva Republike Srpske Biljana Plavšić. Nenadležni bivši predsednik Milorad Dodik je najavio sahranu i komemoraciju uz najviše počasti u Banja Luci, baš kao pre mesec dana Nepomenik za Mladića. To nisu sahrane, to su de facto javna pomilovanja ratnih zločinaca.

Biljanu Plavšić će istorija pamtiti po genocidnoj tezi da su bosanski Muslimani „genetski deformisani materijal koji je prigrlio islam“. Osim toga, Plavšić je javno zagovarala spremnost na biološko žrtvovanje sopstvenog naroda zarad etničkog čišćenja – “Srba ima 12 miliona, neka ih šest miliona pogine. Opet će ona druga polovica uživati u plodovima rada i borbe”.

Pred Haškim tribunalom je bila optužena za najteža krivična dela uključujući genocid. Izvršilac njenih genocidnih namera bio je Ratko Mladić sa kojim je delila udruženi zločinački poduhvat. Međutim, za razliku od njega, Plavšić je priznala zločine protiv čovečnosti na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi u 37 opština u BiH. U zamenu za priznanje, Tužilaštvo je odustalo od optužbe za genocid, a Pretresno veće joj je 2003. godine izreklo premalu kaznu od 11 godina zatvora.

Pompezna sahrana koju organizuje Milorad Dodik, a koji je nekada bio opozicija Biljani Plavšić, još je jedna politička operacija u predizbornoj kampanji – njegovoj i Nepomenikovoj. Nepomenik će sigurno poslati visoke državne zvaničnike na tu sahranu i tako ponovo pokušati pripisati njihove zločine srpskom narodu.

Narod Republike Srpske se žrtvovao za to da sada jedan Dodik ima tamo svoj pašaluk zatrovan ratnom propagandom. Većina Srba tamo ne vide nikakav problem ni u Nepomenikovoj genocidnoj izjavi „ubijte jednog Srbina, mi ćemo stotinu Muslimana“ i trebaće mnogo vremena da se njihovi stavovi dovedu na neki civilizovani nivo. To treba da postane jedan od ključnih ciljeva buduće spoljne politike Srbije jer cela Evropa vas je dočekala otvorenih ruku, a Dodikova policija vas je praktično proterala iz Republike Srpske.

Ja uvek ponavljam da su u Vašoj spoljnoj politici najuspešnije bile ture do Strazbura i Brisela jer su postigle mnogo, a da su se nastavile, postigle bi i više. Ali tada su se u Vaš pokret infiltrirale režimske krtice koje su sabotirale daljnje takve inicijative, sejući strah da većinsko biračko telo ima antievropske i proruske stavove.

Vaša poslednja objava da će Srbija zadržati principijelno stanovište o neuvođenju sankcija Rusiji se pokazala preuranjenom. Imate mnogo razloga zašto bi trebali uvesti sankcije Putinovom režimu, ako ne zbog toga što je Putin na međunarodnoj poternici Međunarodnog krivičnog suda za ratne zločine koja obavezuje i Srbiju, onda zbog Putinove otvorene i konkretne (obaveštajne) podrške režimu u „borbi protiv obojene revolucije“, o čemu sam već pisao. Evo i posle vaše objave o neuvođenju sankcija Rusiji, Putin je javno izjavio podršku Nepomeniku i izrazio nadu da će on biti budući premijer Srbije, što su svi režimski mediji preneli. Vi ste dobili golemu podršku solidarnosti u celoj Evropi, a jednoga dana će doći vreme kada ćete trebati pružiti podršku ruskim studentima i ruskom narodu u borbi protiv ovog zločinačkog režima u Rusiji.

Ovakva spoljnopolitička pozicija predstavlja temeljnu logičku i moralnu kontradikciju. Odbijanje usklađivanja sa evropskom bezbednosnom politikom ne štiti interese ruskog naroda, niti onih ruskih studenata i intelektualaca koji su zbog antiratnih stavova izloženi montiranim procesima i progonima. Naprotiv, tim stavom se direktno daje legitimitet autoritarnoj osovini Moskva–Beograd–Banjaluka.

Režim Vladimira Putina predstavlja matični obrazac po kojem funkcionišu i Aleksandar Vučić i Milorad Dodik. Ruska podrška obezbeđuje medijski štit za unutrašnju propagandu, logističku i obaveštajnu saradnju u etiketiranju svih građanskih protesta kao „stranih plaćeničkih zavera“, te geopolitičku polugu za sabotiranje demokratizacije Balkana.

Vaš pokušaj udvaranja delu konzervativnog proruskog biračkog tela radi izborne taktike predstavlja kompromitaciju bazičnih principa borbe za slobodno društvo. Argument da je neuvođenje sankcija Rusiji navodno u interesu građana Srbije (u prevodu jeftiniji gas) je nedopustiva politička transakcija. To je kao da kažemo da nećemo da krivično gonimo režimski kriminal jer će to biti skupi postupci koji će trajati godinama, a bolje da tu energiju uložimo u to da građanima obezbedimo bolji standard.

A ta dilema će čekati buduću vlast jer sa poslednjim predsedničkim abolicijama čak 49 lica Nepomenik pokušava da opstruiše buduće krivične postupke i krije lica na listi – osim 12 potpuno nevinih novosadskih studenata i aktivista. U javnom nastupu ovaj potez je cinično obrazložen težnjom za „smirivanjem tenzija i boljim međusobnim razumevanjem“ – sve po već viđenoj recepturi makedonskog predsednika Đorđa Ivanova, koji je pre 12 godina abolirao 57 lica iz vlasti i opozicije. Na ovaj scenario sam vas upozorio u pismima od 23. februara, 22. marta i 19. jula 2025. kao jednu od ključnih zamki u ispunjenju vaših zahteva za pravdom.

U tim pismima sam objasnio da su predsedničke abolicije 100% protivustavne, jer abolicije i pomilovanja po Ustavu nisu isto, radi se o mešanju izvršne u sudsku vlast (kršenje ustavnog načela podele vlasti), kršenju ustavne pretpostavke nevinosti, kršenju ustavne vladavine prava i kršenju pozitivnih obaveza države prema žrtvama, a dovode u pitanje i ustavnu jednakost građana pred zakonom.

Profesorka Pravnog fakulteta u Beogradu Vanja Bajović je za ove poslednje abolicije lepo objasnila da su i nezakonite. Naime, Zakon o pomilovanju izričito nalaže da se postupak za oslobođenje od krivičnog gonjenja po službenoj dužnosti može pokrenuti isključivo na predlog ministra pravde. Predsednik nema zakonsko ovlašćenje da samoinicijativno, bez formiranog spisa i predloga Ministarstva pravde, donosi odluke o aboliciji. U konkretnom slučaju, Ministarstvo pravde je javno saopštilo da nije učestvovalo u selekciji lica i da nije dostavilo formalni predlog za aboliciju.

Samim tim, doneta odluka je proistekla iz grube uzurpacije nadležnosti, što je čini apsolutno ništavnom. Osim toga, bez objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije ova odluka nema ni dejstvo. Nakon Nepomenikove ostavke, vršilac dužnosti predsednika Ana Brnabić nema zakonsko ovlašćenje da nepotpune i nezakonite akte svog prethodnika naknadno upućuje na objavljivanje.

Da zaključim, moj savet je da je bolje da se klonite problematičnih tema kao što su sankcije Rusiji nego da zauzmete stav koji će onda obavezati vašu studentsku listu. Sada je prilika da vi ili neko od predstavnika studentske liste kaže da će se, zbog poslednje javne podrške Putina Nepomeniku, u budućnosti svakako preispitivati stav o neuvođenju sankcija Rusiji. I to je dovoljno.

Konačno, vi i članovi studentske liste imate dužnost da se najodlučnije izjasnite o nezakonitim i protivustavnim abolicijama. Ovo je ključna tema koja, ako se ignoriše, mogla bi razočarati građane koji zahtevaju pravdu za žrtve i za pokradene milijarde iz državne kase i odvratiti ih od izlaska na izbore. Ubedite građane da će i pored ovih abolicija moći „igrati kolo“ dok će gledati njihova hapšenja.

Autor je univerzitetski profesor i stručnjak za tranzicionu pravdu (ime i prezime poznato redakciji)

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.