Izbori u Rusiji nisu nikoga iznenadili, ali je ključno kako će ih Kremlj koristiti – Svet

Prema tim rezultatima izbora održanim tokom tri dana od petka do nedelje, Ujedinjena Rusija je osvojila tek nešto ispod 58 odsto glasova na izborima za 225 mesta u donjem domu ruskog parlamenta – Dumi, saopštila je Centralna izborna komisija.

Preostalih 225 mesta od ukupno 450 u Dumi, biralo se u trkama za pojedinačnu izbornu jedinicu, i prema rezultatima kandidati Ujedinjene Rusije predvode u 208 od tih trka.

Mnoge stvari u Rusiji nije lako predvideti, ali rezultati izbora nisu jedna od njih, ocenjuje danas urednik britanske televzijske mreže Bi-Bi-Si (BBC) Stiv Rozenberg.(Steve Rosenberg), a prenosi agencija Beta. 

Politički sistem čvrsto kontroliše Kremlj.

Nije bilo razočaranih, niti iznenađenih. Nijedna druga partija nije bila ni blizu.

Preliminarni rezultati pokazuju da bi Jedinstvena Rusija mogla da zadrži većinu u ruskoj Dumi, dovoljnu i za izglasavanje ustavnih promena.

Izbori su održani više od četiri i po godina od početka rata u Ukrajini, koji je Rusiji doneo velike ljudske gubitke na frontu, doveo do ekonomske krize, kao i nestašice goriva zbog ukrajinskih napada na ruska naftna postrojenja.

A poslanici u Dumi su potpuno podržavali Kremlj i njegovu takozvanu specijalnu vojnu operaciju.

Partija koja nije uspela da uđe u parlament je Jabolko.

To je jedina politička stranka kojoj je dozvoljeno da se kandiduje na ovim izborima, a protivi se ruskoj agresiji na Ukrajinu.

Ali, samo 12 dana pošto je registrovana, Vrhovni sud joj je zabranio kandidaturu.

Činilo se da je to znak zabrinutosti u Kremlju da bi poruke mira koje šalju iz Jabolka mogli da dobiju suviše pažnje u javnosti.

U toj partiji nisu iznenađeni što će novi saziv parlamenta biti jednako poslušan Kremlju kao i prethodni, ocenjuje urednik BBC.

„Ne očekujem promene u Dumi“

„Kakvi rezultati mogu da budu kada na listiću imate 10 partija i sve one podržavaju Putinovu politiku?“, pitao me je Nikolaj Ribakov, predsednik partije Jabolko.

„Ne očekujem promene u Dumi. Glasaće za Putinove politike jednoglasno, kao i do sada“, dodao je.

Iako Jabolko neće ući u skupštinu, oko 100 kandidata te partije su i dalje u trci za osvajanje individualnih mandata, mada se stranka suočava sa konstantnim pritiskom.

„Neki naši kandidati, koji bi učestvovali, sada su u zatvoru, mnogima je zabranjeno da se kandiduju, nekim našim izbornim posmatračima nije dozvoljeno da se registruju i nisu mogli da prate glasanje“, Nikolaj tvrdi.

Uoči poslednjeg dana trodnevnog glasanja, Ukrajina je izvela veliki napad dronovima na Moskovsku oblast. Pogođena je i rafinerija nafte u gradu.

Urednik BBC je razgovarao sa ljudima na biračkom mestu nadomak rafinerije o tom napadu.

Ni tamo nije bilo mnogo iznenađenih zbog onog što se desilo.

Posle više od četiri i po godine rata Rusije protiv Ukrajine, Moskovljani su oguglali na to da njihov grad povremeno postaje ratna zona.Umesto da budu zapanjeni, tihi su i rezignirani.

Iako je lako predvidiv rezultat izbora u Rusiji, manje je jasno šta će se posle njih desiti.

U Kremlju će verovatno koristiti rezultat za tvrdnje da većina Rusa podržava predsednika Putina, kao i za opravdavanje budućih politika i odluka u vezi sa ratom.

Putin je nedavno odbacio mogućnost novog talasa mobilizacije. „Danas ne postoji scenario u kojem bih to zatražio“, kazao je on.

Danas ne postoji. A šta će biti sutra? Uprkos negiranju zvaničnika, u ruskom društvu postoji dubok strah zbog mogućnosti dodatne mobilizacije.

U najmanju ruku, u Kremlju će najverovatnije rezultate smatrati „mandatom od naroda“ da nastave sa ratom u Ukrajini, navodi Stiv Rozenberg.

EU: Parlamentarni izbori u Rusiji održani u sve autoritarnijem okruženju

Evropska unija (EU) ocenila je da su izbori za parlament (Dumu) Rusije, održani od 18. do 20. septembra, pokazali „nastavak i produbljivanje urušavanja demokratije“ u zemlji i da su održani u sve autoritarnijem političkom okruženju.

„Nepostojanje ravnopravnih uslova dodatno je pogoršano ruskim nezakonitim ratom agresije protiv Ukrajine i kontinuiranom nezakonitom okupacijom ukrajinskih teritorija“, naveli su u saopštenju u kome se posebno ukazuje na ograničavanje političke konkurencije i pritisak na opozicione snage.

Brisel navodi da je odluka da se kandidatima stranke Jabloko onemogući kandidatura na saveznoj listi dodatno ograničila izbor ruskih birača.

„Odluka da se kandidatima stranke Jabloko onemogući kandidatura na saveznoj listi dodatno je ograničila izbor ruskih birača, isključujući iz izbornog procesa jednu od poslednjih preostalih opozicionih snaga i jedinu stranku sa antiratnom platformom“, piše u saopštenju.

EU je istovremeno kritikovala Rusiju zbog odluke da ne pozove posmatrače Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) na izbore, ocenjujući da je time ruskim biračima i institucijama uskraćena mogućnost nepristrasne i nezavisne procene izbornog procesa.

Poseban deo saopštenja odnosi se na glasanje koje je Rusija organizovala na teritorijama Ukrajine koje su pod njenom okupacijom. EU je osudila održavanje takozvanih izbora na Krimu i u delovima Donjecke, Luganske, Zaporoške i Hersonske oblasti, navodeći da oni predstavljaju kršenje međunarodnog prava i suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine.

Brisel je ponovio da ne priznaje niti će priznati održavanje tih izbora, kao ni njihove rezultate.

EU je takođe najavila sankcije protiv osoba uključenih u organizovanje tih izbora i kandidata na okupiranim teritorijama, kao i protiv onih za koje navodi da su odgovorni za podrivanje mogućnosti održavanja slobodnih i poštenih izbora u Rusiji.

EU je na kraju ponovila zahtev Moskvi da poštuje međunarodno priznate granice Ukrajine i da prekine rat, pristane na potpun, neposredan i bezuslovan prekid vatre i povuče svoje vojne snage i opremu sa cele teritorije Ukrajine.

Šta je Ukrajina rekla povodom ruskih izbora?

Ukrajina je osudila izbore, na kojima su učestvovali i glasači iz anektiranih oblasti, a zvaničnici su ih ocenili kao nezakonite, prenosi Al Džazira.

Rusija je optužila Ukrajinu za pokušaj sabotaže izbora nakon talasa ukrajinskih napada dronovima na Moskvu i druge regione u nedelju – što je agencija TASS nazvala najvećim napadom te vrste od početka rata u februaru 2022. godine.

Prema navodima regionalnog guvernera i izborne komisije, u napadima je poginulo troje ljudi u Moskovskoj oblasti i dvoje u delu Hersonske oblasti pod ruskom kontrolom, uključujući i jednog izbornog zvaničnika.

Takođe je oštećen i objekat moskovske rafinerije nafte, koja je i ranije bila meta napada.

U ponedeljak ujutru, jedna osoba je poginula, a tri su ranjene u ukrajinskom napadu dronom na rusku Brjansku oblast, saopštio je vršilac dužnosti guvernera Jegor Kovaljčuk.

S