Istraživanje: Amerikanci nikada nezadovoljniji školskim sistemom – Svet

Svega 32 odsto odraslih Amerikanaca izjavljuje da je „u potpunosti“ ili „delimično“ zadovoljno školskim sistemom SAD, pokazuje u avgustu sprovedena anketa, koju su danas objavili Galup (Gallup) i Fondacija porodice Volton (Walton Family Foundation) i u koju je uvid imala agencija AP.

To predstavlja pad od 11 procentnih poena u odnosu na prethodne dve godine i najniži nivo zabeležen otkako je Galup pre 27 godina počeo da sprovodi istraživanja o ovoj temi.

Istovremeno, nezadovoljstvo među Amerikancima poraslo je na čak 67 odsto.

Stručnjaci za obrazovanje ocenjuju da su ovi nalazi veoma zabrinjavajući, ali ne i iznenađujući.

Taj pad uglavnom proizilazi iz stavova demokrata, među kojima je nivo zadovoljstva opao za oko 19 procentnih poena od početka drugog mandata predsednika Donalda Trampa 2025. godine.

Čini se da je opalo i zadovoljstvo nezavisnih glasača, za oko 10 poena u odnosu na 2024. godinu, dok se i među republikancima koji su zadovoljni školskim sistemom takođe beleži blag pad, za oko šest poena.

Trampova administracija je doprinela narušavanju poverenja tako što je škole prikazivala kao poprišta političkih sukoba, pokretala pitanja o tome šta bi nastavnicima trebalo da bude dozvoljeno da govore u učionici, te preduzimala korake ka ukidanju programa za podsticanje različitosti i rasformiranju Ministarstva prosvete, izjavio je direktor Centra za obrazovnu politiku na Univerzitetu Masačusets u Amherstu, Džek Šnajder.

„Zastrašujuće je. Nalazimo se na pragu raspada sistema javnog obrazovanja kakvo smo do sada poznavali“, rekao je Šnajder. Demokrate su, kako je naveo, takođe posebno zabrinute zbog Trampovog programa izbora škole, koji predviđa korišćenje stipendija finansiranih novcem poreskih obveznika za plaćanje školarine u privatnim školama.

Ipak, politika nije jedino objašnjenje za nezadovoljstvo.

Istraživanja Galupa pokazuju da je poverenje javnosti u škole generalno opalo nakon što je pandemija korona virusa dovela do zatvaranja učionica, što je pogoršalo pad akademskih postignuća, probleme sa mentalnim zdravljem i druge poteškoće.

Naslovi u medijima izveštavaju o padu rezultata na testovima na nacionalnom nivou, naročito u veštini čitanja, što ukazuje na to da škole imaju poteškoća da se oporave nakon najnižih rezultata zabeleženih tokom pandemije.

„Suočavamo se sa nizom loših vesti o rezultatima testova i drugim društvenim trendovima koji bi mogli biti uzrok ove situacije“, rekla je profesorka političkih nauka na Državnom univerzitetu Mičigena, Sara Rekou.

Ona je dodala da se „vode brojne rasprave i debate, kao i da se mnogo govori i o ulozi tehnologije i veštačke inteligencije u obrazovanju“.

U poslednje vreme, pitanje vremena koje deca provode pred ekranima tokom nastave dominira u vestima o obrazovanju, kako na lokalnom, tako i na nacionalnom nivou.