Istorijski presedan: AfD ima predsednika parlamenta – Svet

Već rano ujutru oko 500 ljudi okupilo se na Trgu katedrale u Magdeburgu kako bi pokazali da za njih 6. oktobar nije običan dan.

„Protiv zaborava – fašizam mora ostati zločin“, pisalo je na jednom transparentu. Na drugom je stajala poruka: „Nema saradnje sa ekstremnom desnicom“.

Samo nekoliko desetina metara dalje, u zgradi pokrajinskog parlamenta Saksonije-Anhalta, u 12:40 izabran je novi predsednik tamošnjeg parlamenta. Tobijas Rauš iz Alternative za Nemačku (AfD) dobio je 48 glasova, devet više nego što njegova stranka ima poslaničkih mesta.

Politički presedan za Nemačku

Time je, prema ocenama mnogih posmatrača, ispisano novo poglavlje nemačke političke istorije. Prvi put od završetka Drugog svetskog rata predsednik jednog pokrajinskog parlamenta dolazi iz stranke koju pokrajinska Služba za zaštitu ustava u Saksoniji-Anhaltu klasifikuje kao desnoekstremističku.

Sednicu je otvorila Eva fon Angern iz Levice kao najstarija poslanica. Ona je neposredno pre toga učestvovala na protestu ispred parlamenta. U govoru je podsetila da su žene retko zauzimale ovu funkciju u nemačkoj istoriji. Pomenula je i Klaru Cetkin, koja je 1932. godine kao najstarija poslanica otvorila sednicu Rajhstaga neposredno pre dolaska nacista na vlast.

Iz klupa AfD-a na te reči nije bilo aplauza. Kada je Fon Angern citirala prvi član nemačkog Ustava, „Ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno“, takođe nije bilo reakcije među poslanicima AfD-a.

Rauš i optužbe za nepotizam

Tridesetpetogodišnji Tobijas Rauš van Saksonije-Anhalt do sada nije bio posebno poznat. Mnogi ga opisuju kao jednog od umerenijih političara AfD-a. I sam za sebe kaže da nije „tvrdolinijaš“.

Njegovo ime dospelo je u nacionalne medije početkom godine kada su pojedini političari AfD-a optuženi za nepotizam. Rauš je tada priznao da u poslaničkoj kancelariji zapošljava više prijatelja iz svog fudbalskog kluba.

To ipak nije sprečilo njegovu stranku da ga kandiduje za predsednika pokrajinskog parlamenta. Formalno, reč je o funkciji najvišeg ranga u pokrajini.

Nakon izbora Rauš je pokušao da pošalje pomirljivu poruku. „Neću obavljati ovu funkciju kao predsednik jedne poslaničke grupe, već kao predsednik svih poslaničkih grupa“, rekao je. Dodao je i da „pravila moraju da važe čak i kada se promeni većina“.

AfD u centru sale

Tokom prve sednice novog saziva pažnju je privukao i raspored sedenja. Velika poslanička grupa AfD-a zauzela je mesta u samom centru plenarne sale, s direktnim pogledom na govornicu. To odstupa od uobičajene prakse u nemačkim parlamentima, gde desne stranke uglavnom sede na desnoj strani sale.

Ovoga puta AfD je uspeo da tokom prethodnih dogovora obezbedi centralnu poziciju. Sa leve i desne strane našle su se CDU, SPD, Zeleni i Levica.

Mnogi posmatrači tu simboliku tumače kao poruku da AfD sebe vidi kao novu političku sredinu i vodeću snagu pokrajine.

Izbori koji su privukli pažnju sveta

Pokrajinski izbori održani 6. septembra i bili su među naviše praćenijim regionalnim izborima u Nemačkoj poslednjih godina. U Magdeburg su doputovale stotine novinara iz zemlje i inostranstva.

Iako je pravo glasa imalo svega oko 1,7 miliona stanovnika, bilo je jasno da rezultat može imati nacionalni značaj. Mesecima unapred ankete su pokazivale da će AfD postati najjača stranka.

Postojale su čak procene da bi mogla da osvoji apsolutnu većinu glasova. Do toga ipak nije došlo.

Pobednik bez većine

AfD je osvojila 39 od ukupno 83 poslanička mesta. Za apsolutnu većinu bila su potrebna 42 mandata.

Zajedno, CDU, SPD, Levica i Zeleni takođe imaju 39 poslanika.

Ključnu ulogu sada ima Savez za socijalnu pravdu i ekonomsku razboritost (BSW), stranka koju je osnovala Sara Vagenkneht. BSW raspolaže s pet poslaničkih mesta i mogao bi da odluči ko će formirati vladu.

Stranka je podržala izbor Rauša za predsednika parlamenta, ali je saopštila da neće podržati kandidata AfD-a Ulriha Zigmunda za pokrajinskog premijera. Zbog toga Zigmund trenutno nema većinu.

Neizvesna politička budućnost

Uprkos tome, Ulrih Zigmund planira da se u decembru kandiduje za premijera. Glasanje će biti tajno.

Prema političkim spekulacijama, spreman je da pokuša samo jednom. U slučaju neuspeha, mogao bi da zatraži raspisivanje novih izbora.

Novoizabrani predsednik Landtaga Tobijas Rauš uoči glasanja izjavio je za RTL: „Ako u prvom krugu nemamo većinu, onda je verovatno nećemo imati ni tokom čitavog mandata. To bi značilo da parlament ne želi da mi formiramo vladu.“

Za Saksoniju-Anhalt, međutim, politička neizvesnost tek počinje.