Island bi mogao da pomogne Crnoj Gori da pristupi EU: Referendum zakazan za 29. avgust – Svet

Island, članica NATO-a koja već ima pristup jedinstvenom tržištu EU preko Evropskog ekonomskog prostora (EEA), glasaće 29. avgusta o tome da li treba ponovo otvoriti pregovore o članstvu.

Referendum dolazi u trenutku kada se Evropa suočava sa važnim odlukama o proširenju, pri čemu se Crna Gora nada da će pristupiti EU 2028. godine, dok kandidati za članstvo Albanija, Ukrajina i Moldavija nastoje da ostvare napredak u svojim procesima pristupanja.

Referendum na Islandu nije glasanje o samom članstvu u EU, a eventualni dogovor zahtevao bi još jedan referendum.

Zagovornici članstva smatraju da bi ono moglo pomoći Islandu da se izbori sa visokim troškovima života, zauzme čvršći stav prema većim trgovinskim partnerima i lakše se nosi sa promenama u geopolitičkoj situaciji na Arktiku, poput planova američkog predsednika Donalda Trampa u vezi sa Grenlandom.

Glas „za“ nije zagarantovan. Istraživanje Galupa sprovedeno ovog meseca pokazalo je da su birači podeljeni po pitanju ponovnog pokretanja pregovora – 46 odsto ispitanih reklo je da bi glasalo za, dok bi 46 odsto glasalo protiv, a osam odstgo je bilo neodlučno. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da većina građana ipak nije za stvarno pristupanje Islanda Evropskoj uniji.

Podsticaj za „privlačnost EU“, kaže diplomata

Međutim, diplomate EU navode da bi ponovno pokretanje pregovora sa bogatom zemljom koju bi bilo relativno lako integrisati — iako ima svega oko 400.000 stanovnika — moglo da popravi sliku o proširenju među evropskim građanima koji su nepoverljivi prema prijemu novih članica.

Pozitivan ishod glasanja na Islandu „pokazao bi privlačnost EU uopšte i time podigao moral u Uniji“, rekao je jedan visoki diplomata EU. Dodao je da bi to „olakšalo skeptičnim državama da prihvate pristupanje Crne Gore“ — takođe zemlje sa malim brojem stanovnika, ali sa znatno nižim BDP-om po glavi stanovnika.

Ukoliko bi Island pristupio Uniji, to bi „imalo pozitivan uticaj na proširenje kao politički instrument“, rekao je drugi diplomata EU. „Postoji određeno oklevanje kada je reč o Zapadnom Balkanu, Moldaviji i Ukrajini. Kada je Island u pitanju, vidim samo pozitivne aspekte… ima modernu ekonomiju, dinamičan je i mali“, rekao je on.

Tandem ove dve zemlje — Islanda i Crne Gore — moglo bi da pomogne u prevazilaženju potencijalnih prepreka u državama članicama EU, u kojima deo birača strahuje od mogućeg uticaja proširenja EU na njihove ekonomije, navode zvaničnici.

„Povezivanje Islanda sa Crnom Gorom verovatno bi bilo uspešnije — barem je to percepcija u ovom trenutku — nego kada bi Crna Gora išla sama“, rekao je Stiven Blokmans, zamenik direktora Međunarodnog centra za odbranu i bezbednost sa sedištem u Talinu.

Istraživanje Evrobarometra iz 2025. godine pokazalo je da je 56 odcsto građana EU za dalje proširenje Unije, ali se nivo podrške razlikuje od zemlje do zemlje.

Promena geopolitičke situacije

Rejkjavik je obustavio prethodne pregovore 2013. godine, kada je na vlast došla evroskeptična vlada, ali su rat Rusije u Ukrajini i Trampove izjave o Grenlandu ponovo skrenuli pažnju na geostrateški položaj Islanda.

„Erozija međunarodnog prava i međunarodnog sistema zasnovanog na pravilima predstavlja razlog za zabrinutost. Isto važi i za pitanja bezbednosti i odbrane — o tome niko nije govorio još 2009. ili 2013. godine“, rekao je izvor upoznat sa stavom Islanda.

Zvaničnici EU nastojali su da se ne mešaju u unutrašnju debatu na Islandu. Međutim, ukoliko Islanđani glasaju za ponovno pokretanje pregovora, zvaničnici očekuju da će zemlja brzo napredovati.

„To govori o sve većoj privlačnosti EU u svetu koji se brzo menja“, rekla je evropska komesarka za proširenje Marta Kos za Rojters, upitana o značaju islandskog referenduma.

„Vidimo da praktično sve evropske zemlje žele da pristupe EU ili da uspostave bliže veze sa Unijom. To bi nesumnjivo dodatno podstaklo zamah za prijem novih članica u EU.“

Ribarstvo bi bilo najteža tačka pregovora

Ukoliko pobedi opcija „za“, Kos je rekla da očekuje da bi pregovori o pristupanju trajali jednu do dve godine dok bi vreme samog pristupanja zavisilo od drugog referenduma na Islandu i ratifikacije sporazuma od strane svih 27 članica EU.

Zvaničnici navode da bi ribarstvo — jedan od stubova islandske privrede i nacionalnog identiteta — bilo najteže pitanje u pregovorima ukoliko bi oni ponovo bili pokrenuti.

„EU mora da se zapita da li želi da ribarstvo bude pitanje zbog kojeg bi potencijalno pristupanje Islanda propalo — imajući u vidu da ono ima veoma ograničen značaj za BDP EU u poređenju sa geopolitičkim značajem koji bi imalo članstvo zemlje poput Islanda“, rekao je izvor upoznat sa stavom Islanda.

Brisel je nagovestio spremnost na kompromis, a Kos je rekla: „Jedinstvene specifičnosti Islanda kada je reč o ribarstvu i poljoprivredi dobro su poznate.“

„Uverena sam da bismo, zajedno sa državama članicama EU, pronašli kreativna rešenja koja bi uvažila osetljivost i interese kako Islanda, tako i naših država članica“, rekla je ona.