Influenseri su svuda prisutni u američkoj politici: Ko su ljudi koji dižu rejting političara na društvenim mrežama i da li su plaćeni za to? – Svet

Među njima je bilo rašireno uverenje da je to loše za posao. Ako biste se priklonili levici, izgubili biste desnicu, i obrnuto.

Vremena su se promenila. Gotovo gde god da pogledate na internetu, influenseri objavljuju politički sadržaj. Svakog dana pojavljuju se novi izveštaji o njihovim stavovima i komentarima o izborima, kampanjama i kulturnim ratovima.

To je, pišu u analizi za Gardijan Martin J. Ridl, docent na Školi novinarstva i medija Univerziteta Tenesi i viši saradnik Instituta za integritet informacija i Samjuel C. Vulej, vanredni profesor na Univerzitetu u Pitsburgu i direktor centra Pitt CTRL, postao unosan posao za ove kreatore sadržaja, kako sada vole da ih nazivaju, ali i dodatni podsticaj za one koji im plaćaju da podižu popularnost određenih poruka i kampanja.

U SAD postoji niz nedavnih i veoma zapaženih primera političkih influensera koji su koristili svoj uticaj, bilo uz naknadu ili bez nje.

Pentagon je tajno angažovao konzervativne influensere da promovišu takozvani „ratnički duh“ Pita Hegseta u oružanim snagama (portparol Pentagona nije odgovorio na pitanje Vašington posta da li su za to dobijali platu).

Gradonačelnik Njujorka Zohran Mamdani koristi mrežu njemu naklonjenih influensera, koji to rade bez naknade, kako bi komunicirao sa generacijom Z.

Tokom svoje neuspešne kampanje za guvernera Kalifornije, Tom Stejer je angažovao kreatore sadržaja da promovišu njegovu kampanju – neki od njih nisu naveli da su za to bili plaćeni.

Kada je bivša sekretarka za unutrašnju bezbednost Kristi Noem prošle godine obišla objekat američke Službe za imigraciju i carinu (ICE) u Portlandu u Oregonu, pratila su je trojica konzervativnih influensera; nije jasno da li su za to bili plaćeni.

Neki kreatori sadržaja naizgled postaju deo kampanja koje podržavaju, dok se drugi trude da ostave utisak da su od njih potpuno distancirani.

Već nekoliko godina u okviru njihovog istraživanj, napominju, prate uspon političkih influensera. Primetili su, navode, da mnogi od njih ne otkrivaju kada su plaćeni da podrže određene kandidate ili političke ideje.

Savezni regulatorni okvir u Sjedinjenim Državama ne predviđa zaštitne mehanizme koji bi od influensera zahtevali da objave da su plaćeni za promovisanje političkih stavova ili kandidata. Iako neke savezne države imaju zakone koji zahtevaju transparentnost od plaćenih političkih influensera, oni su uglavnom ograničeni na lokalne izbore.

Povremeno se pojavljuju inicijative za donošenje saveznih zakona kojima bi se povećala transparentnost, ali zbog političkog zastoja u Vašingtonu malo je verovatno da će takvi pokušaji uroditi plodom.

Nedostatak transparentnosti odgovara influenserima koji zarađuju na političkom sadržaju. To odgovara i političarima, jer im omogućava da ostave utisak da su zaista popularni među digitalnom „kul“ publikom.

Međutim, kada se takva koordinacija odvija tajno, reč je o novom obliku političkog astroturfinga — stvaranju lažnog utiska da određena politička poruka spontano uživa široku podršku građana.

Takođe smo primetili da je reč o obliku kompjuterski posredovane propagande, samo što se botovi i veštačka inteligencija – ponekad, jer su neki influenseri danas i sami AI avatari – zamenjuju koordinisanim grupama plaćenih kreatora koji istovremeno objavljuju sadržaj.

Krajnji cilj jeste manipulisanje algoritmima koji određuju šta je u trendu i šta se korisnicima preporučuje, kao i uticanje na javno mnjenje u korist onih koji plaćaju influensere.

„Naš najnoviji rad na ovu temu predstavlja, s jedne strane, pragmatičan pokušaj da se osmisli etički okvir koji bi usmeravao ovu oblast, a s druge strane, zabrinjavajući empirijski nalaz“.

Kada je reč o prvom aspektu, zalažemo se, kažu, za jednostavan princip: ponašanje influensera treba da bude autentično, samostalno i transparentno, a svaki influenser bi trebalo da otkrije ukoliko je plaćen za promociju političkog kandidata, cilja ili kampanje.

Što se tiče drugog aspekta, „jedan od naših istraživačkih timova, pri Institutu za integritet informacija Univerziteta Tenesi, utvrdio je da je ljudima koji konzumiraju više sadržaja političkih influensera transparentnost manje važna. Pretpostavljamo da ti intenzivni korisnici društvenih mreža polaze od pretpostavke da su svi kreatori sadržaja na neki način plaćeni — bez obzira na to da li je to javno objavljeno ili ne. Nije teško zamisliti da su se u eri digitalnih dezinformacija jednostavno navikli na onlajn astroturfing (veštačko stvaranje privida da neka poruka, ideja ili politički stav ima široku, spontanu podršku građana).

Po njihovom mišljenju, etičko ponašanje političkih influensera podrazumeva da kreatori ozbiljno shvate svoju odgovornost kao prenosioci informacija. Oni bi trebalo da budu uzori, a ne politički spin-doktori za ljude koji traže uvid u građanska i politička pitanja.

Kreatori mogu i treba da zadrže autonomiju kada se bave politikom. Umesto da postanu portparoli kampanja, trebalo bi da budu verni sopstvenim uverenjima i jasni u razlikovanju ličnog mišljenja od stvarnog novinarskog izveštavanja.

Pre svega, influenseri bi trebalo da objave ukoliko su od neke kampanje dobili novac ili druge pogodnosti. To duguju svojoj publici.

Na osnovu podataka iz anketa znamo da ljudi kojima je autentičnost važna kod kreatora koje prate takođe više podržavaju obavezu političkih influensera da otkriju kada su plaćeni.

Influenseri i političke kampanje trebalo bi da obrate pažnju na to: autentičnost i transparentnost o primljenim naknadama mogu i treba da idu jedno uz drugo.

Prethodni i aktuelni izborni ciklusi u Sjedinjenim Državama pokazuju da regulatorna praznina u vezi sa obavezom influensera da objave kada su plaćeni samo dodatno pogoršava problem. Bez nadzora, verovatno je da će influenseri nastaviti da promovišu političke stavove i kandidate u zamenu za novac, često bez objavljivanja te činjenice.

Kreatori sadržaja imaju važnu ulogu u današnjem medijskom ekosistemu i utiču na javno mnjenje o političkim pitanjima, kandidatima i kampanjama. Međutim, kada potajno rade kao plaćeni propagandisti, oni narušavaju već oslabljeni informacioni ekosistem umesto da ga unapređuju.

To možda donosi kratkoročnu finansijsku korist, ali predstavlja loš dugoročni poslovni pristup.

Ljudi su već preplavljeni sadržajem koji generiše veštačka inteligencija, kao i lažnim i obmanjujućim informacijama na internetu.

Ako makar deo influensera nastavi ovim putem, postoji rizik da svi budu svrstani u isti koš sa drugim oblicima nekvalitetnog sadržaja — čime gube uticaj koji su stekli pažljivo izgrađenom iskrenošću i kreativnošću i koji je ljude u početku privukao njihovom sadržaju.

Ako Kongres neće preduzeti mere kako bi zaštitio demokratsku komunikaciju i integritet izbora, preostaje direktno obraćanje onima koji finansiraju političke aktivnosti influensera ili imaju uticaj na onlajn ekosistem — političkim kampanjama, kompanijama za marketing influensera, platformama društvenih mreža i samim kreatorima sadržaja.

Neki od njih možda će biti spremni da promene svoje ponašanje, dok su drugi upravo pomogli da se stvori sadašnje stanje.

Ipak, influenseri koji se u dobroj veri potrude da usvoje i poštuju principe autentičnosti, autonomije i transparentnog navođenja primljenih naknada mogli bi mnogo da doprinesu poboljšanju integriteta političke komunikacije, naročito tokom izbora, kriza i drugih značajnih događaja.

Takvo postupanje pomoglo bi biračima da razumeju da li oni koji su najglasniji na internetu govore zato što im je zaista stalo ili zato što su za to plaćeni, zaključuju u analizi.