Hoće li Hrvatska izručiti osumnjičenog za Severni tok? – Svet

Advokati ukrajinskog ronioca Vladimira Žuravljova žaliće se na odluku Županijskog suda u Puli da se njihova branjenik može izručiti Nemačkoj. Za odluku su, inače, nezvanično saznali pre dva dana.

„Preuzećemo rešenje, ostajemo pri osnovi odbrane koju smo već predstavili, očekujemo da će Visoki krivični sud Republike Hrvatske uvažiti našu žalbu“, kaže za DW Ljubo Pavasović Visković, jedan od branilaca Žuravljeva u Hrvatskoj. Žalbeni rok traje tri dana od preuzimanja pisane odluke, ubrajajući eventualno i predstojeći vikend.

Ukrajinac je priveden u Puli u avgustu, a Nemačka ga traži pod optužbom za miniranje gasovoda Severni tok. Prošle godine Poljska je odbila njegovo izručenje, ali je Nemačka početkom ovog meseca izdala novu optužnicu – ovoga puta s najtežom kvalifikacijom: za ratni zločin uništavanja civilne imovine, a ne kako je prvobitno bilo za krivično delo sabotaže.

Upliv politike na pravosuđe

Poljska odluka tumačena je kroz političke motive, a teško je poverovati da u Hrvatskoj nije prisutan barem podjednak upliv politike na pravosuđe.

Damir Grubiša, bivši diplomata i penzionisani profesor Fakulteta političkih nauka u Zagrebu i Američkog univerziteta u Rimu, smatra da pravne norme na tom nivou više ne igraju značajniju ulogu.

„Nema to više veze s pravom, prešlo je u sferu čiste politike. Poljski predsednik umešao se s ocenom da je posredi bila ratna odbrana, a zna se ko je neprijatelj, pa prema tome – nema izručenja“, kaže Grubiša za DW.

On potvrđuje da Hrvatska jeste dužna da u načelu poštuje Evropski nalog za hapšenje, ali uveren je, kaže, da i u ovom predmetu do izražaja dolazi nemački ekonomski interes, kojeg kritično naglašava energetska kriza.

Globalni energetski i geopolitički haos

„Sve se preokrenulo kad je Rusija napala Ukrajinu, ali potrebe su ostale iste, dok ekonomija popušta“, ocenjuje Grubiša. Mišljenja je da Hrvatska u svemu tome samo nastoji da se prilagodi najjačima u EU, s tim da pitanju izručenja ukrajinskog ronioca ne daje veliki značaj u ukupnom kontekstu. On problem vidi u tome što svet zapada u globalni energetski haos i geopolitičko stanje u kojem evropske političke i ekonomske slabosti dolaze do izražaja krajnje dramatično.

„Na snazi je međunarodna zavera mediokriteta, diplomate su odstranjene iz međunarodnih odnosa. Čak su se i Henri Kisindžer ili Džon Miršajmer, da ne nabrajam dalje, zalagali za mnogo više napora za diplomatsko rešenje u Ukrajini, ali odluke se donose podalje od ikakve spoljnopolitičke pameti. To neće ispasti dobro ni za Hrvatsku, ni za Nemačku, ni za EU“, zaključuje Damir Grubiša.

Osporavanja izručenja

I politički analitičar Davor Đenero smatra da Hrvatska ovoga puta nije trebalo da uvaži Evropski nalog za hapšenje raspisan u Berlinu – napominjući ujedno da je svestan koliko Hrvatska zavisi od Nemačke u ekonomskom i političkom pogledu.

„Ali taj naš zajednički Evropski nalog za hapšenje ipak je sumnjiv zbog svojih sub judice ograničenja, a za nešto kao što je ratni zločin. Tvrdi se da je reč o civilnoj infrastrukturi – ali ona nije samo civilna, jer je građena i za to da se omogući ruska agresija na Ukrajinu kroz koju je do tada prolazio glavni evropsko-ruski gasovod“, mišljenja je Đenero.

„Ovakvo rešenje o izručenju, ako se održi, vrlo je rizično – iako su se neugodne posledice mogle da se izbegnu. Ponavljam, mi smo mala, siromašna i neuticajna članica EU, dok je Poljska jedna od vodećih sila. A postoji taj poljski presedan, u slučaju istog Ukrajinca, koji se može iskoristiti“, ukazao je Đenero.

Koliko god se činilo da je Hrvatske već zauzela stav, mišljenja oko toga nesumnjivo se oštro razilaze. A na konačni odgovor ne bi trebalo da čekamo duže od nekoliko dana po isteku roka za žalbu.