Hapšenja, naoružani vojnici i zabranjene opozicione stranke: Kako je Putin kontrolisao “lažne” izbore u Rusiji – Svet

Prvi podaci ruske Centralne izborne komisije pokazuju da stranka „Jedinstvena Rusija” vodi sa osvojenih 57,8 odsto glasova, nakon što je obrađeno više od 90 odsto glasačkih listića.

Komisija je saopštila da je izlaznost bila rekordno visoka – glasalo je više od 56,6 odsto Rusa, što je porast u odnosu na oko 52 odsto iz 2021. godine. Putin je pobedio na poslednjim predsedničkim izborima 2024. godine sa 88,5 odsto glasova, a naredni put će se kandidovati tek 2030. godine, piše britanski Idenpedent.

Međutim, prema izveštajima, izbori održani od petka do nedelje sprovedeni su u strogim i militarizovanim uslovima, pri čemu je nekim glasačima onemogućeno glasanje, a posmatrači su privođeni na biračkim mestima.

Snimci objavljeni u petak prikazuju glasače kako ubacuju listiće dok na njih, po svemu sudeći, nišane naoružani vojnici koji stoje u lokalnim biračkim centrima.

U izjavi emitovanoj uoči glasanja, Putin je rekao: „Vaš izbor i odlučnost ponovo će pokazati da milioni ljudi podržavaju naše borce i da smo zajedno, ujedinjeni zajedničkim vrednostima, našim istorijskim sećanjem i ljubavlju prema otadžbini.”

Očekuje se da će Kremlj iskoristiti ovu pobedu kako bi istakao da ruski narod podržava Putina i njegov rat u Ukrajini, uprkos minimalnim teritorijalnim dobicima, sve većem broju žrtava i padu podrške predsedniku.

U regionu Donjecka zabeleženo je kako glasači ubacuju listiće u kutiju dok naoružani ruski vojnici stoje u blizini i posmatraju.

Nezavisni posmatrači su udaljeni

Nezavisnim evropskim posmatračima onemogućen je pristup biračkim mestima nakon što je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije optužilo Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) za primenu „dvostrukih standarda” zbog kritika upućenih Rusiji.

Predsednik Parlamentarne skupštine OEBS-a, Pere Žoan Pons, izjavio je da odluka da se posmatračima uskrati pristup predstavlja kršenje obaveza koje Rusija ima kao država članica.

U saopštenju objavljenom prošlog meseca, uoči izbora, Marija Telalijan, direktorka Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava, ocenila je tu odluku kao „duboko žalosnu”, dodajući da ona „nastavlja praksu neizvršavanja obaveza koje je svaka država učesnica OEBS-a preuzela prema sopstvenim građanima i međunarodnoj zajednici”.

„Izostanak nezavisnog i nepristrasnog međunarodnog posmatranja izbora od strane OEBS-a uskraćuje biračima, učesnicima u izbornom procesu i široj međunarodnoj zajednici objektivnu procenu izbornog procesa, čime se smanjuju transparentnost i poverenje javnosti.”

Opozicione stranke: „u zatvoru, prognane, isključene ili mrtve”

Liberalna opoziciona stranka „Jabloko” saopštila je da je jedan od njenih posmatrača izgubio svest tokom policijskog hapšenja, nakon što su ga zvaničnici optužili za pokušaj „ometanja izbora” na biračkom mestu u Sankt Peterburgu u subotu. Komunistička partija je takođe navela da je mnogim njenim posmatračima onemogućen pristup.

Stranke su prijavile i nepravilnosti koje uključuju otvaranje zapečaćenih glasačkih kutija i činjenicu da vrata biračkih mesta nisu bila obezbeđena tokom noći. Neki su naveli da je u pojedinim slučajevima odbijeno izdavanje papirnih glasačkih listića. Ove navode nije bilo moguće nezavisno potvrditi.

Kritičari ističu da u Rusiji postoji malo mogućnosti za izražavanje stvarnog neslaganja sa vlašću, a Evropski centar za politiku (EPC) opisao je ove izbore kao „izbore bez stvarnog izbora”.

Amanda Pol, zamenica šefa programa „Evropa u svetu” pri EPC-u, izjavila je da se glasanje „odvijalo u sistemu u kojem se ne toleriše neslaganje, a značajna opozicija je potisnuta”. Napomenula je da su svi koji su predstavljali ozbiljnu opoziciju Putinovoj stranci završili „u zatvoru, u izgnanstvu, isključeni iz političkog života ili mrtvi”.

Ruski Vrhovni sud je prošlog meseca zabranio stranci „Jabloko” učešće na izborima, čime je isključena jedina stranka koja se protivila invaziji na Ukrajinu.

„Još jedan front rata”: Velika Britanija i Kanada kritikuju „lažne” izbore

Pol navodi da su nedavni napadi ruskim dronovima predstavljeni kao pokušaj „Zelenskijeve hunte i njenih zapadnih pokrovitelja” da ometu glasanje.

Izbori su održani u trenutku kada je Ukrajina pokrenula jedan od najvećih napada na Moskvu od početka invazije, uz više od 1.110 dronova poslatih ka različitim delovima Rusije.

Dramatične slike i snimci sa lica mesta prikazuju guste oblake dima koji prekrivaju grad, kao i ogromne požare. Kremlj je obećao da će kao odgovor „intenzivirati” napade na Ukrajinu.

„Poruka je bila jasna: ovo nisu bili samo izbori, već još jedan front u ratu”, napisao je Pol.

Glasanje je organizovano i na okupiranim teritorijama Ukrajine, što su osudile Velika Britanija, Australija, Kanada, Novi Zeland i Norveška.

„Ovi lažni izbori deo su šireg sistema okupacije: nametanja ruske uprave, zakona, medija, obrazovanja, jezika i državljanstva, uz primenu prinude i represije”, navodi se u njihovom saopštenju.

„To uključuje izveštaje o prisilnim nestancima, pritvaranju i mučenju hiljada ukrajinskih građana.”

Glasanje je održano po drugi put na anektiranom poluostrvu Krim, a po prvi put u Donjeckoj, Hersonskoj, Luganskoj i Zaporoškoj oblasti.

U saopštenju se dalje navodi: „Ovi regioni su deo Ukrajine i održavanje lažnih izbora ne može promeniti status tih teritorija prema međunarodnom pravu.”

„Otvoreno zastrašivanje” u inostranstvu

Tokom vikenda su ispred ruskih ambasada u Berlinu i Londonu održani protesti protiv Putina, kao odgovor na invaziju na Ukrajinu i njegovu vladavinu.

Ruska opozicija u egzilu, uključujući Juliju Navaljnu, udovicu Alekseja Navaljnog, pozvala je Ruse koji se protive ratu da izađu na glasanje.

Novinar Mark Podberezin izjavio je da su članovi izborne komisije u Jerevanu, glavnom gradu Jermenije, upućivali komentare koji su delovali kao „otvoreno zastrašivanje”. Prema njegovim rečima, čuo je opaske poput: „Pre ili kasnije moraćete da se vratite u Rusiju, imajte to na umu.”

Ela Pamfilova, predsednica Centralne izborne komisije Rusije, izjavila je da je glasanje proteklo „čisto”, uprkos tvrdnjama opozicionih aktivista da su izbori bili namešteni.

Problemi sa elektronskim glasanjem

Pamfilova je takođe navela da je sistem za elektronsko glasanje u Moskvi bio meta sajber-napada, a za tehničke probleme okrivila je jednu od takozvanih „sistemskih partija”.

U pojedinim oblastima građanima nisu izdavani papirni glasački listići, već je od njih traženo da glasaju putem elektronskog terminala, objavio je na Telegramu „SotaVižn” (SotaVision), nezavisni ruski medij.

Leonid Volkov, bliski saradnik Navaljnog, izjavio je da je kvar sistema za izdavanje papirnih listića možda bio nameran i pozvao glasače da „zahtevaju papirni listić”. Ispred biračkih mesta stvorili su se redovi jer su mnogi glasači odbili da glasaju elektronskim putem.