Evropska pravda o Vučićevoj “specijalnoj operaciji”: Sahrana zločinca Mladića najveći fašistički skup u Evropi u poslednjih 70 godina – Svet

Međutim, parastos je služen za čoveka kojeg su smatrali jednim od najvećih ratnih zločinaca savremenog doba. I to nije medijska ocena, već pravna potvrđena presudom Haškog tribunala, piše Evropska pravda.

Reč je o Ratku Mladiću, generalu bivše Jugoslavije koji je tokom ratova na Balkanu komandovao Vojskom Republike Srpske.

Mladić je ratni zločinac, kojeg je Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) osudio na doživotni zatvor. Poznat je i pod nadimkom „bosanski kasapin“. Optužen je za genocid nad Bošnjacima kao i za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene tokom druge polovine 1990-ih.

Masovno ubistvo civilnog stanovništva u gradu Srebrenici postalo je simbol ratnih zločina tokom jugoslovenskih ratova.

Uprkos tome, u Srbiji je demonstrativno primenjen protokol sahrane generala uz odgovarajuće vojne počasti, a sahrana je pretvorena u državni događaj kojem je prisustvovalo šest ministara aktuelne Vlade Srbije, kao i sin predsednika Srbije Danilo Vučić.

„Veličanje genocida nije pobožnost, već sramota“, navodi se u saopštenju građanske organizacije „Majke Srebrenice“. Sahrana osuđenog ratnog zločinca nazvana je „najvećim fašističkim skup u Evropi u poslednjih 70 godina“.

Ova sahrana, održana 7. septembra u Beogradu, predstavljala je i izazov za Evropsku uniju, koja je prinuđena da oštro reaguje na postupke Srbije. U suštini, ova demonstrativna akcija vlasti zaustavlja napredovanje zemlje ka članstvu u Evropskoj uniji.

Ova priča je važna i za Ukrajinu. Između ostalog, ona predstavlja test reakcije zapadnog sveta na rehabilitaciju ratnih zločinaca.

Sahrana koja je postala izazov Evropi

Ali ono što se dogodilo u Beogradu nije bila samo sahrana. U suštini, vlasti Srbije organizovale su javnu demonstraciju da ne priznaju presudu MKSJ i uputile izazov međunarodnom pravosuđu.

Prvi put u istoriji jedna država je preuzela na sebe organizaciju sahrane preminulog zločinca, pretvorivši je u masovnu ceremoniju njegove heroizacije.

Najpre je kovčeg sa Mladićevim telom, prekriven zastavama Srbije i Republike Srpske, entiteta u sastavu Bosne i Hercegovine, prebačen u Beograd u pratnji ministra pravde državnim avionom. Potom su počasna garda i policijska pratnja ispratile kovčeg od aerodroma do grada.

Oproštaj od generala i sahrana stvarali su utisak da se sahranjuje heroj, a ne međunarodni zločinac: počasna garda, ministri, poslanici, lideri desničarskih stranaka…

Ogroman transparent na stadionu i minut ćutanja za preminulog zločinca tokom fudbalskog derbija između Crvene zvezde i Partizana. A tu su bili i portreti zločinca i plakati sa porukama poput „Mladić je naš heroj“, postavljeni širom Beograda.

Hiljade pristalica Ratka Mladića okupile su se ispred crkve u kojoj je održan oproštaj, kao i na groblju. Među njima je bio i poznati bosanski separatista i „Putinov prijatelj“ Milorad Dodik.

A da bi izbegao optužbe da ignoriše odavanje počasti heroju, Aleksandar Vučić je pronašao razlog za svoje odsustvo.

Sasvim „zgodno“, tog dana je Beograd posetio predsednik Uzbekistana, a Vučić je, suprotno uobičajenom protokolu, odlučio da čitav dan provede u pratnji svog kolege.

Ipak, zvaničnika na ceremoniji nije nedostajalo – sahrani Mladića prisustvovalo je šest srpskih ministara, kao i sin predsednika Srbije Danilo Vučić. I, naravno, nije prošlo bez Rusije – ambasador Rusije Aleksandar Bocan-Harčenko predvodio je brojnu delegaciju ambasade na sahrani.

Posle svega, postoje svi razlozi da se govori o tome da je kult generala Mladića, koji je do sada bio karakterističan za desničarski deo srpskog društva, de fakto postao zvaničan. To samo po sebi predstavlja izazov međunarodnom pravosuđu, ali i čitavom kolektivnom Zapadu.

Srbija krenula putem sukoba sa EU

Naravno, EU nije mogla da toleriše takve postupke zemlje koja je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji.

„Bilo kakvo veličanje ratnih zločinaca, negiranje genocida i istorijski revizionizam suprotni su najosnovnijim evropskim vrednostima i za njih nema mesta ni u Evropskoj uniji ni u zemljama kandidatima za članstvo“, izjavio je portparol Evropske komisije Kristijan Vigand.

Ali na šta je EU spremna, osim na izjave?

Za sada je poznato da je komesarka za proširenje Marta Kos otkazala svoju posetu Srbiji – upravo zbog toga što je veličanje ratnih zločinaca nespojivo sa temeljnim vrednostima EU.

Moguće je i otkazivanje ranije planirane posete Srbiji predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen. Datum te posete još nije objavljen, ali se zna da predsednica planira „balkansku turneju“ okvirno krajem oktobra. Ona je sada pod pritiskom da Srbiju izostavi iz te posete, navode izvori „Evropske pravde“.

Sjedinjene Američke Države takođe su osudile događaje u Beogradu- Vašington je podržao stav EU o „nedopustivosti“ odavanja počasti ratnom zločincu i osudio pokušaje revizije istorije kroz heroizaciju Mladića.

Donedavno je Vučiću uspevalo da ubedi EU da je i dalje garant očuvanja evropskog kursa Srbije. Zbog toga su u Evropskoj uniji veoma dugo zatvarali oči pred nedostacima srpske demokratije. Ili, da budemo direktni – pred Vučićevim autoritarnim tendencijama.

Sada će nastavak takvog kursa biti mnogo teži, ako je uopšte moguć.

Međutim, sahrana Mladića ima i druge posledice, osim pogoršanja odnosa Srbije i EU. Ovaj događaj postao je faktor rizika za čitav region Zapadnog Balkana.

Indikativna je bila reakcija Crne Gore, gde su procrnogorski i proevropski političari istakli da ratni zločinac ne može biti predmet državnog ili javnog odavanja počasti. Nasuprot tome, prosrpske snage u zemlji uzdržale su se od ocena, dok su pojedini njihovi predstavnici i sveštenici Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori izrazili saučešće rodbini zločinca.

Slično tome, balansirajući između Evropske unije i Srbije, političari Severne Makedonije uzdržali su se od iznošenja stava, ali su ocenili da je događaj postao destabilizujući faktor za region, koji potiskuje pomirenje na Zapadnom Balkanu za čitave decenije.

A za Albaniju, a još više za Kosovo, raskošna sahrana i heroizacija Mladića predstavljaju dokaz da zvanični Beograd nije odustao od „genocidne i ekspanzionističke ideologije“ prošlosti, dok je sama sahrana pljuvanje u lice svim žrtvama etničkog čišćenja na Balkanu.

Sve zarad izbora?

Postavlja se pitanje: zašto su srpske vlasti i lično predsednik Vučić svesno krenuli putem ovakvog zaoštravanja?

Odgovor se krije u još jednom događaju koji se odigrao 7. septembra. Tog dana – odmah nakon Mladićeve sahrane, na vanrednoj sednici vlade – premijer Srbije Đuro Macut obratio se predsedniku Vučiću sa zahtevom da raspusti parlament i raspiše vanredne izbore.

Prema sadašnjim planovima, oni bi trebalo da budu održani 25. oktobra i od posebne su važnosti za Vučića. On trenutno završava drugi predsednički mandat i traži mehanizam za očuvanje vlasti. Upravo zbog toga je Srpska napredna stranka, koju je osnovao, uoči izbora jednoglasno odlučila da Vučića postavi na prvo mesto izborne liste i kandiduje ga za funkciju premijera.

Međutim, Srbija u ovu izbornu kampanju ulazi u uslovima snažnih antivladinih protesta koji traju gotovo dve godine, uz veoma nizak nivo poverenja u vlast.

Upravo zato je Vučiću bio potreban kult Mladića kako bi učvrstio rejting među desno-konzervativnim biračima. Istovremeno, cilj je bio da se napravi razdor u opoziciji, u kojoj postoje i proevropske snage koje osuđuju heroizaciju ratnog zločinca, ali i radikali koji se pre mogu nazvati Mladićevim istomišljenicima.

A pošto je tokom godina na vlasti Vučić uspeo da ubedi većinu Srba da je haška presuda bila nepravedna, malo ko u opoziciji usudio se da se suprotstavi heroizaciji zločinca.

Glavni protivnik Vučića i njegove stranke sada postaje  Studentski pokret, koji od juna stabilno ima pet do sedam odsto veću podršku od vladajuće stranke u anketama. Iako među njegovim predstavnicima ima onih koji razumeju nedopustivost heroizacije zločinca, suprotstavljanje tome postaje izborno rizično. Zato je studentski pokret uglavnom ćutao, iako su pojedini njegovi lideri na društvenim mrežama napisali da je u zatvoru preminuo ratni zločinac.

Ipak, liberalne i proevropske stranke – Zeleno-levi front, Pokret slobodnih građana, Evropski pokret Srbije, Demokratska stranka, Stranka slobode i pravde i druge – osudile su državne počasti zločincu, podsećajući na njegovo organizovanje etničkog genocida i drugih ratnih zločina.

A vlast će to, bez sumnje, iskoristiti za napade na njih tokom kampanje.

Cena ove „izborne specijalne operacije“ jeste povećanje napetosti na Balkanu i naglo pogoršanje odnosa Srbije sa EU. A moguće je i zamrzavanje statusa Srbije kao kandidata za članstvo.

Međutim, kako izgleda, ta cena Aleksandru Vučiću ne deluje previsoko u zamenu za očuvanje vlasti, zaključuje Evropska pravda.