Evropska pravda: Kako je Tramp prošao vrhunac svoje moći i počeo da gubi uticaj – Svet

Nabrojao je niz postignuća, uključujući okončanje osam ratova, akciju protiv „nasilnika na Bliskom istoku“ u Iranu, postizanje dogovora sa Danskom o Grenlandu i hapšenje „odmetnutog diktatora“ Venecuele Nikolasa Madura.

Trampu se mora priznati da su neki od ovih uspeha značajni, piše Evropska pravda.

Međutim, njegov govor otkrio je još nešto: sve izraženije granice njegove moći.

Tramp ulazi u završnu fazu svog predsedničkog mandata, suočava se sa naglim padom rejtinga i sarađuje sa liderima čiji će mandati trajati znatno duže od njegovog. Nekada najmoćnija i najnepredvidljivija sila na međunarodnoj sceni, Tramp je sada prošao vrhunac svoje sposobnosti da remeti međunarodni poredak.

Dokazi o slabljenju njegovog uticaja mogu se pronaći u svim ključnim oblastima njegove politike: carinama, ratu sa Iranom i sprovođenju imigracionih mera.

Ranije ove godine, Vrhovni sud SAD poništio je njegovu odluku da iskoristi vanredna ovlašćenja za uvođenje carina. Čak i pre te presude, Tramp se suočio sa ograničenjima svoje moći tokom kratkotrajnog trgovinskog rata sa Kinom. Peking je na američke carine od 145 odsto odgovorio uvođenjem sopstvenih carina od 125 odsto i obustavom izvoza ključnih minerala.

Zbog toga Tramp nije samo ublažio svoju politiku prema Kini već je gotovo u potpunosti preokrenuo dotadašnji pristup. Tokom nedavne posete kineskog predsednika Si Đinpinga Vašingtonu, Tramp mu je priredio izuzetno srdačan doček.

Čak je dočekao Sija na aerodromu, što je prvi put od 1962. godine da je jedan američki lider na taj način dočekao stranog državnika u okviru zvanične državne posete. Tramp je ponudio i prodaju oružja Kini, što bi predstavljalo kršenje američkog zakona.

Slična ograničenja Tramp je iskusio i u ratu sa Iranom.

Nakon pokušaja da brzo izazove promenu režima bez slanja kopnenih snaga, koje bi za takav poduhvat bile neophodne, njegova administracija bila je zatečena iranskim preuzimanjem kontrole nad Ormuskim moreuzom. Vašington se potom našao u situaciji da ne može da postigne trajan sporazum o ponovnom otvaranju tog pomorskog prolaza.

Tramp je pokušavao da pokaže kako neće odustati. Pretio je da će „uništiti“ Iran, naglašavao da poraz republikanaca na izborima na polovini predsedničkog mandata neće promeniti njegovu strategiju i slao dodatne vojne snage na Bliski istok. Međutim, Iran nije popustio.

I na unutrašnjem planu, Trampove ključne imigracione politike nailaze na otpor.

Ranije ove godine, operacija „Metro Surge“ u Minesoti izazvala je toliko raširene nemire da je Tom Homan, zadužen za sprovođenje imigracione politike na granici, morao da obustavi tu inicijativu.

Sada se i republikanci u Kongresu sve više udaljavaju od Trampa. Mnogi od njih izlaze na izbore u novembru, boreći se za reizbor, a zbog pada Trampovog rejtinga njihove šanse za pobedu sve su manje.

Tramp, naravno, i dalje predstavlja važnu figuru na svetskoj sceni, budući da komanduje najmoćnijom vojskom na svetu i može da ukaže na dinamičnu domaću ekonomiju.

Međutim, kako se jaz između njegovih ambicija i stvarnih mogućnosti produbljuje, nivo globalnog rizika povezanog s njegovim delovanjem opada u gotovo svim oblastima, sa jednim izuzetkom: veštačkom inteligencijom, u kojoj njegova sposobnost da uzdrma svetski poredak postaje sve veća.