Evropska komisija razmatra mogućnost privremenog odstupanja od pravila za Crnu Goru: Brisel brine da Podgorica neće na vreme prevesti pravne tekovine EU – Svet

Pre no što uđe u EU, a Crnoj Gori je cilj da postane 28. članica 2028, ta država mora da usvoji i prevede pravne tekovine Unije – desetine hiljada propisa koji čine pravni okvir EU. U Briselu raste zabrinutost da taj posao neće biti gotov na vreme.

„Crna Gora će morati blagovremeno, pre pristupanja, da obezbedi prevode pravnih tekovina na svoj službeni jezik i obuči dovoljan broj prevodilaca i tumača potrebnih za pravilno funkcionisanje institucija EU nakon pristupanja“, piše u Pregovaračkom okviru te zemlje sa EU.

Podgorica je značajno investirala u administrativne kapacitete i uverava da će sve biti gotovo na vreme. ; Međutim, Komisija je, rekli su zvaničnici EU za Juronjuz, počela da razmatra rezervne planove.

Razlog za razmatranje rezervnih planova je taj što je Hrvatska, koja ima bilateralni spor sa Crnom Gorom i koji bi mogao da odloži proces pristupanja, izrazila zabrinutost zbog kvaliteta pojedinih crnogorskih prevedenih pravnih tekstova.

Od kako je Hrvatska postala najnovija članica EU 2013. obim propisa EU je gotovo ;udvostručen.

Briselski portal navodi da države-kandidati moraju da prevedu relevantne pravne akte na svoj jezik koji će njihovim ulaskom u članstvo postati zvanični jezik EU, a institucije Unije odgovorne su samo za završnu proveru pre objavljivanja u službenom listu EU u vreme pristupanja.

„Službe Komisije su u redovnom kontaktu sa Crnom Gorom i prate dinamiku rada (prevođenje pravnih akata)“, rekao je portparol Komisije za Juronjuz.

Komisija sada razmatra nekoliko mogućnosti za potencijalnu derogaciju (pravila EU), uključujući da Crna Gora koristi neki jezik EU da na vreme popuni praznine i tačno prevede preostale propise.

O jeziku koji bi mogla da koristi odlučila bi Podgorica, ali je očigledan kandidat hrvatski, zvanični jezik EU koji je razumljiv onima koji govore crnogorski.

„Standardni crnogorski jezik pripada istom dijalekatskom kontinuumu kao i bosanski, hrvatski i srpski stanadarni jezik, pa su svi međusobno razumljivi“, navodi se u nedavnoj studiji o crnogorskom jeziku.

Ipak, to je samo jedna mogućnost koja možda ne bi odgovarala Crnoj Gori, piše briselski portal i navodi da je politika identiteta duboku ukorenjena na Zapadnom Balkanu i da se Podgorica godinama borila da crnogorski jezik bude zvanično međunarodno priznat.

Odstupanje od pravila u toj oblasti nije novina u EU, a presedan je postavila Malta.

Ta država je zbog manjka kvalifikovanih prevodilaca obezbedila izuzetno prelazno odstupanje od obaveze prevoda svih pravnih akata EU na svoj jezik na tri godine nakon pristupanja Unije 2004. uz obavezu da se zaostali prevodi na malteški jezik završe do kraja 2008.

Drugi primer je Irska, ali uz ključnu razliku. U njenom slučaju je do odstupanja došlo decenijama pošto je ušla u EU, kada je irski postao punopravni zvanični jezik, a ta država privremeno suspendvala obavezu prevođenja svih akata EU na irski.