EU priprema posebne ‘mape puta’ za Crnu Goru i još tri države: Ostale će zaostajati – Svet

Za Crnu Goru, Ukrajinu, Moldaviju i Albaniju razmatraju se posebne ‘mape puta’, rekla su za Politico dva visoka zvaničnika Evropske komisije koji rade na nacrtima predloga, u okviru nastojanja da se ubrza proces koji traje već decenijama. Oni su govorili pod uslovom anonimnosti zbog osetljivosti planova.

Ove četiri zemlje smatraju se predvodnicima u procesu pristupanja EU, ali i dalje napreduju sporo i nemaju jasan vremenski okvir za formalni prijem u članstvo. Iako je Brisel već dugo podržavao njihove kandidature, mape puta bi predstavljale prvi put da dobiju garancije da će, ukoliko nastave da sprovode ključne reforme, biti primljene u EU – kao i okvirne rokove za završetak pregovora.

Mape puta će preciznije definisati šta se očekuje od svake zemlje kandidata, rekao je jedan od zvaničnika, ali će istovremeno stvoriti i obaveze za postojeće članice EU, čija je saglasnost potrebna da bi proces mogao da se nastavi. Planovi će takođe utvrditi okvirne datume za završetak grupa reformi, poznatih kao pregovarački „klasteri“, koji predstavljaju važne prekretnice na putu ka članstvu.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen obećala je tokom govora o stanju Unije početkom septembra ciljanu podršku zemljama kandidatima „koje su ostvarile najveći napredak“.

Međutim, druge zemlje kandidati koje su u ranijoj fazi procesa, poput Kosova, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine, u ovom trenutku neće dobiti mape puta, potvrdili su zvaničnici. Isto važi i za Gruziju, Tursku i Srbiju, čije su kandidature praktično zastale zbog zabrinutosti u vezi sa nazadovanjem u oblasti demokratije i pravosuđa.

Portparol Komisije potvrdio je da će nove mape puta „obezbediti put ka završetku pristupnih pregovora. One će utvrditi jasnu listu prioriteta — rokove i konkretne obaveze — kako bi najnaprednije zemlje kandidati mogle da sprovedu neophodne reforme“.

„Geopolitički imperativ“

Lideri EU sve više gledaju ka drugim demokratijama koje podržavaju slobodnu trgovinu, posebno u svom susedstvu, usled tenzija sa partnerima poput SAD, neprijateljskih praksi Kine i pretnji iz Rusije. Zvaničnici strahuju da pristupanje EU traje predugo, što nove članice koje žele da se pridruže može izložiti razočaranju ili pritisku suparnika da odustanu od članstva.

Ovaj potez dolazi u trenutku kada se politika EU u vezi sa „pripremom za proširenje“ zasebno preispituje. Zvaničnici smatraju da zemljama kandidatima treba ponuditi bolji put ka „postepenoj integraciji“ u Uniju, uz korišćenje ekonomskih koristi i pristupa zajedničkim projektima kao nagrade za ostvareni napredak.

Ovu reviziju politike, koju vodi bliski savetnik Fon der Lajenove, Aleksandar Adam, trebalo bi predstaviti najvišim zvaničnicima 6. oktobra. Cilj je da zemlje kandidati ostanu na putu ka EU dok njihovi zahtevi za članstvo prolaze kroz proces.

„Proširenje … ostaje geopolitički imperativ. Pristupanje, međutim, zahteva vreme“, navodi se u nacrtu revizije politike pripreme za proširenje koji je Politico imao uvid. „Zemlje kandidati moraju da prođu rigorozan proces zasnovan na zaslugama i sprovedu dalekosežne i trajne reforme. To vreme treba u potpunosti strateški iskoristiti kako bi se Unija pripremila za veći broj članica i produbila postepena integracija u oblastima od zajedničkog interesa“.

U okviru te revizije, fon der Lajen i komesarka za proširenje Marta Kos predložiće promene u unutrašnjem funkcionisanju Unije kako bi se obezbedile zaštitne mere koje bi sprečile nove članice da naruše ključne politike ili odustanu od svojih obaveza.

Promene bi mogle da obuhvate vanredne klauzule i prelazne periode pre nego što nova članica u potpunosti dobije određena prava koja proizlaze iz članstva.

„Revizije politika pokazuju da Unija može da prihvati veći broj članica kroz ciljane prilagodbe, uglavnom u okviru postojećeg Ugovora“, navodi se u nacrtu, uz obrazloženje da nije potrebno menjati osnovne zakone EU kako bi se otklonile zabrinutosti u vezi sa proširenjem.

Vlade država članica oprezne su kada je reč o prijemu novih članica, od kojih su neke tek nekoliko decenija u procesu demokratskog upravljanja. Tome je doprinelo i nazadovanje Mađarske u poštovanju principa vladavine prava pod bivšim premijerom Viktorom Orbanom, kao i njeno korišćenje prava veta za blokiranje ključnih politika, poput sankcija Rusiji i podrške Ukrajini. Saglasnost svih postojećih članica neophodna je da bi zemlje kandidati napredovale kroz proces pristupanja EU.

Nacionalni lideri će razmatrati kako i koliko brzo nove članice mogu biti primljene tokom dvodnevnog samita u Briselu, koji počinje 15. oktobra. Evropska komisija će zauzvrat od njih tražiti političku podršku za ubrzavanje procesa. Prema nacrtu dnevnog reda, Evropski savet će održati „stratešku raspravu o proširenju i unutrašnjim reformama“.

Kos je ranije ovog meseca rekla za Politico da se nada da će predložene promene i razgovori sa liderima dovesti do „jeseni proširenja“, nakon godina sporijeg napretka.

Fon der Lajen ove nedelje putuje na Zapadni Balkan kako bi razgovarala sa liderima Crne Gore, Albanije, Severne Makedonije i Kosova. Međutim, neće posetiti Bosnu i Hercegovinu niti Srbiju, jer se obe nalaze usred nacionalnih izbora.