EU predstavila strategiju za Arktik s fokusom na svoju bezbednost – Svet

Arktik postaje sve zanimljiviji velikim silama, uključujući SAD, Rusiju, Kinu i Evropu, budući da stalno topljenje leda otvara nove pomorske rute u oblasti Severnog pola.

Predsednik SAD Donald Tramp je pokušao da kupi Grenland – ostrvo koje pripada Danskoj, članici EU. Tenzije između arktičkih država i Rusije porasle su nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.

„Na Arktiku se sudaraju geopolitičke tektonske ploče“, ocenila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

„Kada vidimo da se suverenitet, teritorijalni integritet i pravila koja su bila temelj stabilnosti u regionu više ne mogu uzimati zdravo za gotovo, moramo da delujemo“, rekla je ona novinarima u Strazburu gde je u toku zasedanje Evropskog parlamenta.

Zvaničnici EU navode da je Moskva poslednjih godina ponovo otvorila i modernizovala vojne baze iz sovjetskog doba u Arktičkom regionu, ističući da Rusija na poluostrvu Kola, unutar Severnog polarnog kruga, drži veliku koncentraciju nuklearnog naoružanja.

Oni dodaju da je Arktik postao i poligon za testiranje ruskih raketa.

Rusija, s druge strane, optužuje NATO da gura taj region ka militarizaciji.

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov je u avgustu rekao da Rusija teži očuvanju mira i stabilnosti, kao i smanjenju pretnji po svoju bezbednost u tom regionu.

Usled sve veće zabrinutosti za bezbednost ključnih podmorskih kablova i cevovoda, strategija EU predviđa uspostavljanje „centra za pomorsku bezbednost“.

Cilj ovog centra je razmena informacija između članica EU i partnera, prikupljenih iz različitih izvora – od morskog dna do svemira.

Kao prvi korak, EU planira da osnuje „Arktički centar za kablove“, čiji će zadatak biti nadzor, zaštita i pomoć pri popravci kablova, navodi se u strategiji koju su pripremile Evropska komisija i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas.

EU takođe namerava da pomnije prati Arktik, u okviru planova za proširenje svoje satelitske mreže osmatranja Kopernikus.

U strategiji se navodi da je više ledolomaca potrebno evropskom bloku 27 zemalja, među kojima su i arktičke države Finska, Švedska i Danska.

Taj novi dokument – u kojem nije navedena cena planiranih aktivnosti – prvo je ažuriranje arktičke strategije EU od 2021. godine i najnoviji je u nizu koraka koje EU preduzima u vezi s tim regionom.

Prošlog meseca, Ursula fon der Lajen je predstavila planove za ulaganja EU na Grenlandu vrednosti od 200 miliona evra.