EU konačno nacrtala mapu proširenja: Za razliku od BiH, gde nijedan uslov nije ispunjen, Srbija ostavljena na čekanju do posle izbora – Svet

Kad se u Briselu razmatra da li je Evropska unija spremna za proširenje, odgovor se uglavnom krije u onima koji se ne spominju ili zaobilaze. Na sednici Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta četiri zemlje navedene su kao potencijalni kandidati u sledećem krugu – iako to proširenje neće biti u standardnom obliku.

Za Crnu Goru, Albaniju, Moldaviju i Ukrajinu, Komisija priprema posebne Mape puta, koje bi trebalo da predstavi krajem oktobra. Bosne i Hercegovine i Srbije na tom spisku nema.

Samo ozbiljni kandidati

Komesarka za proširenje Marta Kos poručila je da bi Unija do 2030. mogla da dobije dve ili tri nove članice. To je ujedno i najiskrenija rečenica čitavog procesa. Vrata su otvorena, ali nisu široka. I neće svi proći.

„Samo oni kandidati koji ozbiljno teže članstvu u EU moći će da budu deo ove unapređene postepene integracije“, rekla je Kos, napominjući ranije da su Crna Gora i Albanija najviše napredovale, i ujedno ne krijući da je Ukrajina na tom spisku više zbog bezbednosti Unije, nego zbog ispunjenih uslova.

Deo Brisela Ukrajinu u prvom redu ne vidi kao zemlju koja treba da pristupi Uniji u ovom trenutku. Zemlja je u ratnom stanju i bori se sa korupcijom velikih razmera. Ipak, upravo ona stoji uz Podgoricu, Tiranu i Kišinjev. Zbog toga mnogi vide proširenje kao geopolitičko pitanje, a tek onda suštinsko i tehničko. Strateški važni dobijaju ubrzanje – ostali čekaju.

Političari „posvećeni“ evropskom putu u BiH

U toj čekaonici su BiH i Srbija. Bosna i Hercegovina zbog suštinski loših rezultata, neispunjenosti uslova, zastoja u reformama. Tu je i apsurd čitave situacije – da zemlja koja je i dalje na začelju siromašnih, već dve godine nije u stanju da ispuni nekoliko uslova kojima bi obezbedila milijarde iz Plana rasta.

„To će se sve razvijati u svetlu rata u Ukrajini. Ostaje nam svima u regionu da se kroz unutrašnje politike opredelimo da li ćemo u EU i da tako delujemo. Ne verujem da će se EU previše angažovati, niti će previše insistirati na tome“, kaže Miloš Šolaja, profesor na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci.

Na to je upozorila i Željana Zovko, poslanica u Evropskom parlamentu koja je izrazila zabrinutost što je BiH izostavljena iz predložene Mape puta.

„To je vaš zadatak, vi ste zaduženi za to“, rekla je Zovko obraćajući se Marti Kos na sednici Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta. Ona je istakla da su BiH potrebne jasne smernice kada je reč o reformama Izbornog zakona, ali i ključnih akata neophodnih za otvaranje pregovora.

„Evropskoj uniji bi trebalo da bude jasno šta želi od BiH. I uzimajući u obzir da su na izborima prošle nedelje izabrani legitimni predstavnici posvećeni evropskom putu, trebalo bi da iskoristimo ovu priliku za reforme i otvaranje pregovora“, rekla je Zovko.

Ključni igrači

Politički predstavnici u BiH deklarativno jesu za evropski put, ali na tom ispitu padnu gotovo svi kada počnu pregovori o nadležnostima koje bi trebalo utvrditi na tom evropskom putu. Marta Kos svesna je toga i ilustrativno objašnjava.

„Kada je reč o BiH, stvaranje Mape puta ima smisla samo ako je automobil u pokretu. Ako automobil stoji, nema smisla ništa raditi“, kaže Kos, očekujući da će se nakon izbora politički lideri uozbiljiti kako bi se nastavilo s reformama.

Međutim, stvari nisu tako ružičaste. Političari koji su pobedili na izborima, u najvećem procentu jesu za EU, ali ključni igrači su imaju drugačije planove.

„Nama je odavno dosadno da slušamo izlizane fraze o nekakvim reformama koje treba da sprovedemo, a još neukusnije da slušamo laži o izgradnji demokratskih institucija, kada volju pojedinca – stranca neko smatra institucionalnim delovanjem“, rekao je Milorad Dodik, predsednik SNSD-a, stranke bez koje neće biti moguće formirati državnu vlast.

„Prvo reformišite sebe. Napravili ste Evropu neuspešnom, a mi želimo u društvo uspešnih“, rekao je Dodik, ističući da se „Srbima ne može nametati evropski put kao mustra za ukidanje Republike Srpske“.

Zaostatak koji se ne skriva

Ako se u protekle četiri godine ništa suštinski nije pomerilo, postavlja se pitanje zašto bi sada bilo drugačije. Pregovori su otvoreni zbog geopolitičke situacije, a ne zbog učinka vlasti u BiH. Zeleno svetlo iz 2024. bilo je politički gest. Sadržaj koji je trebalo da ga ispuni nije stigao, a to je, u suštini, konstatovala i sama Kos.

Jedna od ključnih tačaka reforme procesa proširenja EU jeste i način odlučivanja koji bi mogao da bude neefikasan ukoliko se nastavi da se s novim članicama primenjuje postojeći sistem.

Zbog toga se razmatra veća upotreba glasanja kvalifikovanom većinom, uključujući i pitanja sankcija i zajedničke spoljne politike. U Komisiji istovremeno razmatraju mogućnost da se novim članicama ograniči pravo glasa ili zadrže sredstva EU ukoliko ozbiljno prekrše obaveze u vezi sa vladavinom prava.

„Nažalost, BiH od marta 2024. nije uspela da implementira nijedan zakon kako bi počeli pregovori. Propao je i Plan rasta, tako da u tom kontekstu mi ne možemo da budemo previše optimistični kada je reč o ovom paketu, jer nismo uradili ništa pre toga. Nemamo ni glavnog pregovarača, reforme nisu sprovedene“, kaže generalni sekretar Evropskog pokreta u BiH Haris Plakalo, očekujući ipak da će nova parlamentarna većina moći da stigne ova kašnjenja.

Srbija – pauza ili poruka

Paralela se može povući sa Srbijom, jer ni ona nije dobila Mapu puta. Razlozi, međutim, nisu isti. Kos je rekla da Srbija mora više da isporuči i da će se videti koliko je ozbiljna nova vlada. Dakle, u tom kontekstu moglo bi se reći da Brisel igra taktički i da se čeka rasplet nakon izbora u Srbiji krajem meseca.

„Gorak je osećaj, ali ne i iznenađenje, jer poruke koje su stizale poslednjih meseci bile su upravo takve da su jasno isticale šta se to očekuje od kandidata u ovoj fazi procesa. I da je to donosiocima odluka u Srbiji bilo jasno“, kaže koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji u Srbiji Bojana Selaković, ističući da ni vlast, ni drugi akteri nisu bili preterano zainteresovani.

Ekskluzivitet nakon izbora

Vlast u Srbiji instrumentalizovala je proces pristupanja EU, kaže Selaković, a sve zasluge pripisivala sebi. Međutim, veruje da je u Briselu došlo do neke vrste zamora od takve vrste komunikacije s vlastima u Srbiji, s obzirom na to da je bilo previše obećanja bez rezultata.

„Realnost je takva da do ovih izbora Vučić nije bio spreman da pravi ustupke ni vidljivije korake u spoljnoj politici, niti da reformiše društvo na način koji može Srbiju da vodi ka članstvu u EU“, smatra Selaković, sigurna u to da nakon izbora Vučić neće više imati taj ekskluzivitet vođenja ovih procesa.

Za razliku od Bosne i Hercegovine, gde je dijagnoza poznata i nijedan uslov nije ispunjen, Beograd je ostavljen na čekanju. Obe zemlje danas dele isti položaj, iako ne iz istog razloga. BiH zaostaje zbog neučinka i unutrašnjih blokada, a Srbija zbog političke neizvesnosti i sumnje Brisela u njen kurs.