EP usvojio izveštaj: Rusija glavna pretnja demokratskom integritetu Evrope, Srbija ključna tačka – Svet

Strano mešanje i dezinformisanje predstavljaju napad na samu suštinu evropskog projekta, a primarne žrtve su građani, navode poslanici, prenosi HRT.

Parlament je u utorak sa 420 glasova za, 220 protiv i 26 uzdržanih usvojio izveštaj o zaključcima Posebnog odbora za Evropski štit za zaštitu demokratije, sa konkretnim preporukama za bolju odbranu demokratskih institucija Unije i jačanje njenih instrumenata, objavio je Evropski parlament.

Posebni odbor osnovan je u decembru 2024. godine sa zadatkom da analizira uticaj sve učestalijih zlonamernih aktivnosti usmerenih protiv Unije, poput stranog mešanja, manipulisanja informacijama, hibridnih napada i koordinisanih kampanja dezinformisanja.

U svojim zaključcima utvrdio je da je postojeći pristup EU fragmentiran i da države članice ne mogu same efikasno da otklone te pretnje.

Poslanici podržavaju osnivanje Evropskog centra za demokratsku otpornost, koje je Komisija najavila u svom saopštenju o Evropskom štitu za zaštitu demokratije.

Smatraju da bi trebalo da deluje kao nezavisan centar izvrsnosti za suzbijanje stranog mešanja, manipulisanja informacijama i dezinformisanja, kao i za koordinaciju aktivnosti na nacionalnom nivou. Sve države članice bile bi obavezne da učestvuju u radu centra, a nadzor nad njim vršio bi Parlament.

Rusija glavna pretnja demokratskom integritetu Evrope, Srbija ključna tačka

U izveštaju su istaknuti česti hibridni napadi Rusije na kritičnu infrastrukturu, kao što su sajber napadi, fizička sabotaža, podmetanje požara, špijunaža i ometanje signala, u čemu učestvuju i Belorusija, Kina, Iran i Severna Koreja. Poslanici stoga traže proširenje sankcija za širitelje dezinformacija i pojedince koji pomažu u zaobilaženju postojećih sankcija. Takođe su osudili ruske politički motivisane crne liste na kojima se nalaze zvaničnici EU, novinari i poslanici Evropskog parlamenta, kao instrumente hibridnog ratovanja.

Izveštaj, između ostalog, navodi da je Srbija „postala ključno središte dezinformacija i posrednik za ruske i, u manjoj meri, kineske operacije uticaja“.

Prema moldavskim sudskim presudama, Srbija i bosanskohercegovački entitet Republika Srpska bili su domaćini militantnog kampa za obuku povezanog s Rusijom, u kojem su regrutovani i obučavani agitatori za izazivanje masovnih nereda tokom moldavskih izbora i referenduma, dok je srpska sajber infrastruktura korišćena za pokretanje sofisticiranih napada metodom „spear-phishinga“, koji su uključivali preuzimanje identiteta bezbednosne konferencije u Beogradu, a bili su usmereni na zvaničnike i diplomate EU i NATO-a, navodi se u izveštaju.

– Srbija je postala sigurno utočište za ruske špijune i oligarhe koji prate pripadnike ruske opozicije i pronalaze načine za izbegavanje sankcija, a građani Srbije, navodno povezani s Rusijom, uhapšeni su zbog postupaka motivisanih mržnjom počinjenih u Francuskoj i Nemačkoj, uključujući vandalizam na jevrejskim objektima s ciljem podsticanja etničke i verske netrpeljivosti, stoji u izveštaju švedskog poslanika iz Evropske narodne partije Tomasa Tobea.

Odbrana suvereniteta EU

Poslanici pozivaju Uniju da u ključnim sektorima smanji svoju zavisnost od elemenata pod stranom kontrolom, posebno od američkih tehnologija i kineskih komponenti, između ostalog i uravnoteženom primenom strategije „kupujmo evropsko“ kada je reč o ulaganjima u kritičnu infrastrukturu, kao i okretanjem pouzdanijim partnerima za nabavku kritičnih sirovina.

Takođe traže da digitalne platforme počnu da snose odgovornost i više doprinose suzbijanju botova koji se koriste za mešanje u izbore i očuvanju demokratskog diskursa. U izveštaju se takođe ističe da su sloboda izražavanja i informisanja prava kojima se štite ljudi, a ne mašine.

Poslanici su predložili da se izborna infrastruktura proglasi kritičnom kako bi se integritet izbora zaštitio od rastućih pretnji, kao i da bi se sprečili prikriveno finansiranje i mešanje. Pozvali su i na uvođenje načela „znaj ko je tvoj donator“ za političke donacije u kriptovalutama, donošenje mera za suzbijanje zlonamerno izmenjenih sadržaja i lažnih oglasa, kao i na veću zaštitu kandidatkinja.

Uz snažno i nezavisno civilno društvo, poslanici smatraju da je važno jačanje medijske pismenosti i pismenosti u oblasti veštačke inteligencije. Zatražili su dugoročno finansiranje slobode medija i istraživačkog novinarstva, zaštitne mere protiv nezakonitog špijunskog softvera, kao i podršku za angažovanje civilnog društva.

Poslanici su naglasili da je za izgradnju demokratske otpornosti potrebno društvo koje može da nastavi da funkcioniše u kriznim situacijama. Stoga su preporučili redovno sprovođenje sveobuhvatnih vežbi pripravnosti, izradu evropske aplikacije za rano upozoravanje i obeležavanje Evropskog dana pripravnosti 24. februara, na godišnjicu ruske invazije na Ukrajinu, navodi Evropski parlament u saopštenju.

Izvestilac Tobe je u raspravi napomenuo da „cilj ovog izveštaja nije regulisanje političkog razmišljanja“.

– U izveštaju je reč o zaštiti naše demokratije od operacija spoljnog uticaja. Ruski botovi ne predstavljaju slobodu govora. Spoljno mešanje nije sloboda govora. A manipulisanje našim izborima nikako nije sloboda govora, rekao je švedski poslanik.