Energetski čvor: Dizel, Trampovo primirje i Anser Alah – Svet

Nisu to odvojeni sukobi. U pitanju je jedan te isti čvor: nafta, cena dizela, trka za međuizbore u Americi i politički opstanak ključnih aktera. A sve je počelo ratom koji Zapad nikada nije zvanično priznao kao svoj tj. ratom SAD i Izraela protiv Irana, koji od februara 2026. drži Hormuški tesnac pod blokadom i podiže cene energenata na globalnom tržištu.

Tramp, ruski dizel i najava „primirja“

Kada je Tramp objavio da je stupilo na snagu „energetsko primirje“ između Moskve i Kijeva, Zelenski je najpre demantovao, da bi već sutradan ponudio sopstvenu pogodbu. Ukrajina ce obustaviti napade na ruske rafinerije ako Moskva prekine udare na ukrajinsku energetsku infrastrukturu.

Žurba Vašingtona ne proizlazi iz mirovnih razloga, već iz ekonomskog pritiska unutar SAD. Dizel pokreće američki teretni transport, poljoprivredu i industriju. Njegova cena dostigla je 6,28 dolara po galonu (što je rast od 70 odsto od početka sukoba sa Iranom), dok benzin iznosi 4,36 dolara. Kada poskupi dizel, poskupljuje i roba u prodavnicama. Procene pokazuju da 60 odsto poskupljenja dizela dolazi od blokade Hormuza, a 40 odsto od rata u Ukrajini. Tramp je izvršnom uredbom privremeno pustio na javne auto-puteve takozvani „crveni dizel“ – gorivo sa višim sadržajem sumpora i povlašćenim poreskim tretmanom, do tada rezervisano za poljoprivredne mašine. Razmere unutrašnje krize opisuje i sam Tramp izjavom pred okupljenima: „Ne znam šta je to, ali šta god da je, trebalo bi da bude stvarno dobro.“

Sa Putinom je istovremeno dogovorena isporuka ruskog dizela – najpre 300.000 tona, a u novembru još 500.000 tona. Mogućnost ublažavanja sankcija Moskvi izazvala je oštre reakcije u Briselu, Londonu i Berlinu, koji pokušavaju da odgovore na ovaj američki zaokret bez urušavanja sopstvene politike sankcija.

U čemu je suština priče o dizelu?

SAD i Rusija spadaju među najveće proizvođače dizela, ali problem nije samo u količini sirove nafte, već u ograničenim kapacitetima rafinerija za njenu preradu u srednje destilate. Kada su Rusija i Kina ograničile izvoz, a Hormuz i Bab el Mandeb ušli u blokadu, usledio je skok cena dizela. U takvim okolnostima, Vašington je posegao za pritiskom na saveznike. Zatražio je od evropskih zemalja da oslobode deo sopstvenih rezervi, uz pretnju zabranom izvoza američkog dizela ukoliko Nemačka i Francuska ne popuste. Već narednog dana, članice G7 pristale su da oslobode 100 miliona barela nafte i dizela. Vašington je time pokazao da je spreman da sopstveni izvoz upotrebi kao instrument ucenjivanja saveznika.

Trampovi motivi su jasni: pred njim su međuizbori, a visoke cene goriva direktno ugrožavaju većinu u Kongresu i otvaraju prostor za novi postupak opoziva (impičment). S druge strane, Putinova odluka da prihvati dogovor nije ustupak iz simpatije, već prilika za otvaranje pukotina u zapadnom sistemu sankcija i demonstraciju da Vašington mora računati na Moskvu kada se suoči sa unutrašnjim problemima. Dok se Vašington bavi cenama na pumpama, na drugoj strani sveta isti energetski čvor dobija svoj vojni izraz.

Pokret Ansar Alah, taktika i asimetrija rata

Dok Amerika pokušava da obori cene na pumpama, na Bliskom istoku pokret Ansar Alah („Božji pomagači“) vodi sopstveni rat. Zapadni mediji ih uglavnom nazivaju „Hutima“ i označavaju kao „iranskog posrednika“, čime se zanemaruju njihova lokalna istorija, vojni kapaciteti i autentični politički ciljevi. Ansar Alah je promenio taktiku. Umesto običnih skladišta, sada direktno gađaju prerađivačka postrojenja i naftovode kompanije Aramco u Džizanu i Janbuu. Njihov arsenal ne čine samo jeftini dronovi: oni raspolažu balističkim i krstarećim raketama dometa preko 1.000 kilometara, ali i FPV dronovima vođenim preko optičkog kabla. Ova tehnologija čini ih potpuno otpornim na zapadne i saudijske sisteme za elektronsko ometanje, jer fizički ne postoji radio-signal koji se može prekinuti.

Nekoliko ratnih brodova na pučini ne može zaštititi stotine kilometara obale i kopnenu infrastrukturu od kombinacije optičkih dronova i balističkih projektila. Tu se pokazuje i finansijska asimetrija rata: jedna raketa sistema Patriot košta između 2 i 4 miliona dolara, dok se napadi izvode projektilima koji koštaju neuporedivo manje.

Pored toga, izbija u prvi plan i zapadna nedoslednost. Evropska operacija ASPIDES danas štiti trgovačke brodove u Crvenom moru, ali je Evropa godinama ćutala dok su Saudijska Arabija i Emirati, uz zapadno oružje i logistiku, bombardovali Jemen od 2015. godine. Nemačka je embargo na izvoz oružja Rijadu ukinula u oktobru 2026. Akteri koji danas osuđuju Rusiju zbog Ukrajine, juče su ignorisali stradanje jemenskih civila.

Slom NEOM-a i diplomatska realnost

Muhamed bin Salman (MBS) gradio je svoju moć na naftnim prihodima i viziji megaprojekta NEOM. Međutim, pad prihoda od izvoza i oštećena infrastruktura primorali su Rijad na drastična skraćivanja budžeta: ugovori se raskidaju, radovi obustavljaju, a projekat futurističkog grada „The Line“ drastično je redukovan.

Paralela sa iranskim šahom Rezom Pahlavijem, koji je pre sloma 1979. godine delovao neprikosnoveno, pokazuje da novac, vojna tehnologija i podrška Vašingtona ne garantuju unutrašnju stabilnost. Doduše, MBS danas pokušava da izbegne takav scenario diverzifikacijom partnerstava kroz BRICS i bezbednosne razgovore u okviru „Antante iz Meke“ – trilateralnog okvira sa Turskom i Pakistanom koji je izrastao iz razočaranja u američke bezbednosne garancije.

Peking pažljivo prati ovaj razvoj. Kupujući rusku i iransku naftu uz diskonte, Kina ubrzano puni svoje strateške rezerve (SPRO). Ona ne mora direktno učestvovati u sukobu – dovoljno je da učvršćuje svoje pozicije dok se Zapad i njegovi saveznici finansijski i logistički iscrpljuju.

Na kraju, ključno pitanje nije samo ko raspolaže većim vojnim i ekonomskim resursima, već ko može duže da podnosi troškove i posledice sukoba. Iran i Ansar Alah računaju na dugotrajnu izdržljivost. SAD moraju da usklade vojnu strategiju sa unutrašnjopolitičkom računicom i cenama goriva. Saudijska Arabija bori se za očuvanje ekonomske vizije i sopstvenu stabilnost.

Dizel, balističke rakete, optički dronovi, pomorski prolazi i unutrašnja politika stopljeni su u jedan geopolitički čvor. A Evropa, koja se poziva na načela u Ukrajini dok je zažmurila nad Jemenom, i precutno odobravala americko6iransku aagresiju na Iran pokazala je nedoslednost koja ozbiljno ruši njen kredibilitet.

Autor je ambasador u penziji