Džefri Najs: Ključno pitanje bez odgovora – kako je Mladić znao da može da počini genocid – Svet

Povodom jučerašnje smrti Mladića, osuđenog u Hagu na doživotni zatvor za genocid u Srebrenici i druge ratne zločine tokom rata u Bosni i Hercegovini (BiH), Najs je rekao da je moguće nekoliko objašnjenja – da je tadašnji komandant Vojske Republike Srpske imao obaveštajne podatke, da je ispravno procenio situaciju ili da je dobio informaciju od nekog sa Zapada.

„Pitanje na koje je Mladić možda mogao dati odgovor, a možda ga je već dao nekom drugom, ne znam, jeste: Kako je znao da može da učini ono što je učinio? Verovatnoća da će to pitanje biti u potpunosti rasvetljeno sada je nešto manja jer njega više nije moguće pitati. Ostaje da se nadamo da istina ipak neće biti izgubljena“, kazao je Najs za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Najs, koji je u Hagu vodio predmet protiv bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića, naveo je da nije siguran da je to pitanje ikada bilo predmet konačnog i nedvosmislenog zaključka, „iako postoji mnogo dokaza koji upućuju barem na deo verovatno relevantne pozadine događaja“.

„Ti su dokazi javno dostupni na različitim mestima, ali s protokom vremena nikada nisu sistemski povezani i stavljeni u središte pažnje“, dodao je Najs.

On je kazao da su krajem maja 1995. tadašnji francuski predsednik i britanski premijer, Žak Širak i Džon Mejdžor, zatražili od američkog predsednika Bila Klintona da se avijacija ne koristi za spasavanje Srebrenice, tada zaštićene zone UN, u kojoj su Bošnjaci našli utočište.

„Klintonov najuži tim je prihvatio taj predlog 28. maja. To se nazivalo ‘tihim dogovorom’, odnosno tajnim sporazumom. Takav pristup obrani Srebrenice nije prenet holandskim vojnicima koji su tamo bili raspoređeni, niti bosanskim Muslimanima“, naveo je Najs.

Najs je u intervjuu za RSE rekao i da ne misli da bi danas bio osnovan međunarodni sud poput Haškog tribunala.

On je kazao da „nema nikakve sumnje da je međunarodni poredak oslabio“ u odnosu na 1990-e jer ga je svesno potkopalo nekoliko ljudi, među kojima su predsednici Rusije i SAD, Vladimir Putin i Donald Tramp, a donekle i predsednik Kine Si Đinping.

„Po mom mišljenju, znatno su smanjeni izgledi da međunarodno humanitarno pravo pozitivno utiče na razvoj sveta. To se dogodilo zato što čelnici velikih država ne žele da budu predmet istraga, ili da im sude i da ih osuđuju male države“, naveo je.