Desničarski AfD na strani Beograda: Vlada Nemačke nije reagovala na sahranu Ratka Mladića, poslanici Bundestaga jesu – Svet

Poslanik Zelenih i predsednik Odbora za poslove Evropske unije u Bundestagu, Anton Hofrajter, kaže da ne sumnja u to kako je ono što se događalo proteklih dana u Beogradu veličanje preminulog ratnog zločinca Ratka Mladića. Naglašava da bi to trebalo najoštrije osuditi, jer „to pokazuje koliko snažno Vučićev sistem sprovodi istorijski revizionizam“.

„Prenos Mladićevog tela avionom koji je organizovala vlada i učešće članova vlade na komemoraciji otkrivaju da srpska vlada odgovornog za genocid u Srebrenici, osuđenog ratnog zločinca, preobražava u narodnog heroja. Ponašanje srpske vlade jasna je poruka Evropi da se zemlja pod Vučićem odvratila od evropskog kursa. Onaj ko glorifikuje ratne zločince, taj se kreće van evropskog vrednosnog poretka i njemu nema mesta u Evropskoj uniji“, prokomentarisao je Hofrajter za DW.

On je ujedno kritikovao nemačku demohrišćansko-socijaldemokratsku vladu zbog izostanka otvorene kritike vlasti u Beogradu i podržao jasne kritike koje dolaze iz Brisela, uključujući i otkazivanje putovanja u Srbiju komesarke EU za proširenje Marte Kos.

„Tim je više zbunjujuća uzdržanost savezne nemačke vlade, koja ponašanje srpske vlade do sada ostavlja bez komentara. Onaj ko ćuti na ratne zločine, taj nanosi tešku štetu međunarodnom pravu. Od savezne vlade očekujem da srpskoj vladi jasno stavi do znanja da njeno ponašanje neće ostati bez posledica. Ko slavi ratne zločince, ne može istovremeno da dobija evropska sredstva“, zaključio je Hofrajter.

Žao mi je onih koji u Srbiji trpe takav narativ

Na upit DW da prokomentarišu događaje u Beogradu, političari vladajuće Hrišćansko-demokratske unije (CDU) koji se inače bave tim regionom ili su odbili da odgovore ili nisu reagovali.

Istovremeno, predsednica Nemačko-jugoistočnoevropske parlamentarne grupe i poslanica vladajuće Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD), Jasmina Hoštert, inače poreklom iz Bosne i Hercegovine, oštro je kritikovala događaje u Beogradu i to što je u ceremoniji učestvovalo nekoliko ministara srbijanske vlade na ceremoniji.

„Državni sprovod za ’koljača iz Srebrenice’ ne samo da je sasvim neprihvatljiv, nego nažalost pokazuje i koliko je Srbija daleko od suočavanja sa zločinima i daleko od Evropske unije… Kao poslanica u Bundestagu i članica Odbora za poslove EU, ovakvo ponašanje srpske vlade vidim kao veoma veliki korak unazad i kao prepreku približavanju EU“, zaključila je Hoštert.

Socijaldemokratska poslanica pružila je punu podršku kritici koju je na račun događaja u Beogradu izrazilo rukovodstvo Evropske unije. Istovremeno je izrazila i solidarnost sa svima onima u Srbiji koji ne dele zvanični narativ. „Žao mi je što zbog toga pre svega trpe oni koji se u Srbiji zalažu za rasvetljavanje istine i približavanje EU, te kritikuju vlast“, zaključila je Hoštert.

AfD ima razumevanja za Beograd

Izuzetak u stavu prema Srbiji opet predstavlja stranka krajnje desnog spektra, Alternativa za Nemačku (AfD). Član te partije u Nemačko-jugoistočnoevropskoj parlamentarnoj grupi Saša Lenzing ne dovodi u pitanje to da li srpske vlasti poštuju odluke haškog tribunala.

„Srbija je time (hapšenjem i izručenjem Mladića Haškom tribunalu, prim.aut.) na kraju krajeva i ispunila svoje međunarodne obaveze saradnje s Tribunalom, i zbog toga ne vidim razlog da današnja rasprava preraste u načelno dovođenje u pitanje stava Srbije prema odlukama međunarodnog tribunala“, rekao je Lenzing na upit DW.

On ocenjuje da različita percepcija lika i dela Ratka Mladića unutar samog srpskog društva pokazuje koliko duboko sežu istorijski sukobi i različite kulture sećanja.

„Ujedno smatram da bi u Nemačkoj na ta različita istorijska iskustva trebalo da gledamo sa neophodnom osetljivošću. Pravljenje heroje od osuđenih ratnih zločinaca, po mom mišljenju, ne doprinosi pomirenju. Isto tako, međutim, ne bi pomogle ni paušalne osude Srbije ili srpskog stanovništva“, naglašava Lenzing.

Kaže i da je tokom razgovora i susreta u Bosni i Hercegovini stekao utisak da „na svim stranama postoji velik interes za mir, stabilnost i dobru budućnost regiona“.

„Od savezne nemačke vlade očekujem zato razboritu i uravnoteženu reakciju. Ona bi trebalo da poštuje patnju žrtava i pravosnažne presude međunarodnih sudova, a istovremeno da pazi da postojeće napetosti u regionu dodatno ne zaoštri“, poručuje političar AfD-a.

Što se tiče ukidanja podrške Srbiji na putu ka punopravnom članstvu u EU, AfD-ov poslanik tu ponavlja stav svoje stranke koja načelno odbacuje proširenje Unije.

Ovakav blagi stav – koji je izuzetak kada je reč o parlamentarnim strankama u Nemačkoj – nije novost. Na raspravi prošle godine u Bundestagu povodom 30. godišnjice Srebrenice, jedini izuzetak kada je reč o kvalifikovanju zločina u Srebrenici kao genocid bio je kod AfD-a.

Njihov poslanik Aleksander Volf osporio je tu kvalifikaciju i pritom naveo da su „Srbi tamo streljali muškarce, a žene i decu načelno poštedeli“, te da kultura sećanja nametnuta spolja ne pomaže smirivanju napetosti u BiH.

Blokade pregovora neće biti, jer njih praktično i nema

Viši analitičar berlinskog trusta mozgova Evropska inicijativa za stabilnost (ESI), Adi Ćerimagić, kritikuje pre svega ono što je Evropska komisija uoči same sahrane očekivala od Srbije.

„Ta očekivanja veoma brzo su svedena na jedno: da ne postoji formalna, pravna ili administrativna odluka države Srbije da Mladiću priredi državnu sahranu. Komisija tu činjenicu ne samo da je prihvatila kao dovoljnu, već ju je tokom konferencije za novinare u ponedeljak predstavila i kao uspeh sopstvene poluge uticaja. Ali na sahrani se pokazalo da je država itekako učestvovala u sahrani“, ocenjuje Ćerimagić za DW.

On, međutim, smatra da to neće mnogo da promeni u odnosu Berlina i Brisela prema napretku Srbije ka Evropskoj uniji – ali ne zato što za to nema volje, nego zato što tog napretka ionako već duže vreme nema. Srbija od 2021. nije otvorila nijedan klaster u pregovorima s Evropskom unijom.

„Iako Komisija preporučuje otvaranje Klastera 3, države-članice ga blokiraju iz više razloga: jedne zbog neusklađenosti srpske spoljne politike, pre svega prema Rusiji i ratu u Ukrajini; druge zbog stanja vladavine prava i napada na demonstrante i organizacije civilnog društva; a povremeno i zbog situacije na severu Kosova. Ne bi me iznenadilo da neke sada na tu listu dodaju i sve što je pratilo Mladićevu sahranu“, zaključuje Ćerimagić.