Da li je Putin sateran u ćošak i zašto bi to trebalo da zabrine sve? – Svet

Kijevska tvrđava Donbas na istoku Ukrajine i dalje je uglavnom neprobojna. Uprkos tvrdnjama Rusije uoči prošlonedeljnih izbora za Državnu dumu da je zauzela 5.300 kvadratnih kilometara ukrajinske teritorije, stvarnost je daleko ponižavajuća, pišu Mark Tot, koji se bavi nacionalnom bezbednošću i spoljnom politikom i pukovnik u penziji Džonatan Svit, koji je služio 30 godina kao oficir vojne obaveštajne službe i od 2012. do 2014. godine rukovodio Odeljenjem za obaveštajne kontakte Evropske komande SAD, za The Hill.

Prema podacima Instituta za proučavanje rata (ISW), Putinova vojska uspela je da zauzme svega 147,7 kvadratnih kilometara, i to uz zastrašujuće visoku cenu – prema najnovijim ukrajinskim procenama, Rusija je od početka ove godine pretrpela 314.530 gubitaka.

Time je Putin sateran u ćošak, što bi trebalo, navode, da zabrine sve.

Moskvi je potreban drugi put do Kijeva posebno zato što ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, bez obzira na to koliko puta Trampovi specijalni izaslanici Stiv Vitkof ili Džared Kušner nerazumno insistiraju, neće prepustiti Donbas Putinu bez borbe.

Time bi počinio nacionalno samoubistvo, predajući region koji je od ključnog značaja za odbranu Ukrajine.

Ali ako pobeda ne može da se ostvari preko Donbasa, kako onda Putin može da pobedi?

Za sada je, kako bi osigurao više opcija u Ukrajini, naložio Kremlju da vodi asimetrični rat protiv Evropske unije i država članica NATO-a. Taj rat je sve više postao i fizički, o čemu svedoči slučaj na aerodromu Hale u Lajpcigu u Nemačkoj, gde je pored ukrajinskog teretnog aviona postavljen naoružani dron.

Berlin je optužio Rusiju da stoji iza incidenta. Putin je, s druge strane, tvrdio da je Nemačka izmislila incident kako bi okrivila Moskvu.

Putinova odluka da direktno odgovori bila je značajna. Čitano između redova, želeo je da Berlin vidi šta Moskva radi. U suštini, uprkos njegovom poricanju, Putin signalizira da namerava da pojača ruske hibridne napade na Evropu.

Evropa konačno oglašava alarm. Prošlog petka francuski predsednik Emanuel Makron sazvao je hitan sastanak najviših političkih lidera Francuske. Hitno je upozorio da „niko nije bezbedan“, imajući u vidu Putinov cilj da pronađe nove načine „da nas zastraši i oslabi našu podršku Ukrajincima“.

Evropa nije bila bezbedna. Kao što smo dugo tvrdili, Putin je u ratu sa Zapadom još od invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Od tada Moskva sve intenzivnije vodi otvoreni rat u sivoj zoni protiv Evrope, koristeći sabotaže, špijunažu, atentate i mešanje u izbore.

Za sada je Putinov hibridni rat u Evropi doneo samo ograničene rezultate. Iako nije uspeo da navede Brisel ili velike sile – uključujući Francusku, Nemačku, Poljsku i Ujedinjeno Kraljevstvo – da odustanu, izazvao je sve veće političke podele unutar NATO saveza i Evropske unije.

Koristeći ruski gas i naftu, Moskva je uspela da zastraši Slovačku i Mađarsku i navede ih na praktičnu geopolitičku pokornost. Obe zemlje više puta su opstruirale vojnu i ekonomsku pomoć Ukrajini. Do danas su sprečavale napredak pregovora o pristupanju Ukrajine NATO-u, kao i Evropskoj uniji.

Ipak, u najboljem slučaju, ti ruski uspesi predstavljaju samo prepreke na putu. Putinu je potreban mnogo veći dobitak od obe zemlje ako želi da uspe u prekidanju evropske podrške Ukrajini. Jedan od načina na koji bi Kremlj to mogao da postigne jeste napad na Baltik, čime bi ujedno vojno podelio NATO.

Slovački premijer Robert Fico nepromišljeno je doprineo takvom scenariju kada je studentima medicine rekao: „Ne želim da Slovačka bude deo bilo kakvog vojnog sukoba zbog nekog člana 5″.

Član 5 predstavlja klauzulu NATO-a o kolektivnoj odbrani, prvobitno osmišljenu da zaštiti Evropu od ruske invazije. Negirajući nameru da na odgovarajući način odgovori na ruski napad na svoje saveznike u NATO-u, Fico je praktično nacrtao veliku metu na Litvaniji, Estoniji ili Letoniji, a potencijalno i na Poljskoj.

Moskva ne mora da izvede invaziju punih razmera na baltičke države kako bi pokušala da promeni odnos snaga. Bilo bi dovoljno da pokrene veliki napad dronovima i balističkim raketama, kojem bi prethodio događaj pod lažnom zastavom koji bi pripisala nekoj drugoj strani.

Putin bi računao na to da će NATO biti paralisan i da neće odgovoriti. Ako bi se to dogodilo, Brisel bi preispitao svoju podršku Ukrajini.

Evropa je očigledno zabrinuta da bi upravo ovaj scenario mogao postati stvarnost. Na to je upozorio poljski premijer Donald Tusk. Isto je učinio i Mihal Koudelka, šef bezbednosne službe Češke Republike.

Da li Rusi dolaze u Zapadnu Evropu?

Možda, a možda i ranije nego što veruje finski predsednik Aleksander Stub. On je upozorio da ne treba preterano reagovati na sve intenzivnije ruske napade na Evropu koji imaju fizičku, odnosno kinetičku komponentu. Po našem mišljenju, on greši.

Evropa mora da pređe u ofanzivu kako bi odvratila Putina od napada na baltičke države. Uspostavljanje aktivne odbrane bio bi jedan od načina da Evropa pošalje Putinu signal da nema nameru da odustane od podrške Ukrajini.

NATO ili koalicija voljnih mogli bi da proglase zonu aktivne odbrane iznad zapadne Ukrajine i jasno stavi do znanja da će oboriti svaki ruski dron ili balističku raketu pre nego što se približe evropskoj teritoriji.

Putin širi svoj kinetički rat na Evropu. Kako bi mu se suprotstavila i sprečila eventualni ruski napad na baltičke države, Evropa mora da proširi svoju odbranu Ukrajine, zaključuju Tot i Svit.