Da li Iran pravi bombu? – Svet

Iran je na korak od atomske bombe – to upozorenje decenijama ponavljaju protivnici režima u Teheranu, posebno oni u Izraelu i Sjedinjenim Državama.

No, sada se i nezavisni posmatrači pitaju da li se Iran približio gradnji nuklearnog oružja. Ili, da li je barem unutar režima prevladao takav stav.

Predsednik Masud Pezeškijan je prošle sedmice za američki Foks njuz demantovao da se ide ka bombi, i pozvao se na islamsku fetvu koja zabranjuje Teheranu takvo oružje. Još je reka da je Iran spreman da razredi obogaćeni uranijum i prihvati međunarodne inspekcije ukoliko se postigne sveobuhvatni sporazum o miru.

Protivrečne izjave iz Irana

No, dok je Pezeškijan bio diplomatski nastrojen, iranski Pres TV – glavni satelitski kanal vlade na engleskom jeziku – prenosi drukčije tonove. Tamo je Mohsen Rezai, sekretar Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost, rekao da su napadi SAD i Izraela dali Iranu za pravo da napusti Sporazum o zabrani širenja nuklearnog oružja.

U tom sporazumu, pobrojane su SAD, Rusija, Velika Britanija, Francuska i Kina kao „korisnice“ nuklearnog oružja. Deo sporazuma nisu ni zemlje za koje se zna da imaju nuklearno oružje – Indija, Pakistan, Severna Koreja i Izrael.

Rezai, doduše, kaže da u Teheranu nije pala nikakva odluka o tome da li napuštati sporazum.

Prema pisanju lista Dejli telegraf, satelitski snimci pokazuju da Iran obnavlja postrojenja i gradi nova, uključujući ona ukopana ispod planina. Lokacije koje pominje list bile su na meti udara izraelskih i američkih bombi.

Otuda se hrane nagađanja da li je Iran već obnovio nuklearna postrojenja ili ih je čak ušuškao dublje u zemlju.

Što se tiče američkog predsednika Donalda Trampa, koji se hvalio već da je iranski nuklearni program uništen za sva vremena, on se drži istog: „Nikada neću dozvoliti da Iran poseduje nuklearno oružje“, rekao je na nedavnoj Generalnoj skupštini UN.

Šta je sa diplomatijom?

Raniji nuklearni sporazum sa Iranom, koji je Donald Tramp u svom prvom mandatu jednostrano napustio, predviđao je kontrole Međunarodne agencije za nuklearnu energiju (IAEA).

No, to je sve vreme bilo predmet spora. Trampova administracija je tvrdila da kontrola nije valjana i da IAEA nema pun pristup.

Džon Bolton, politički jastreb i nekadašnji Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost, tvrdi da je taj sporazum bio samo smokvin list te da IAEA nikada nije mogla da uđe u vojne baze gde navodno Iranci rade na tome da se obogaćeni uranijum primeni u vojne svrhe.

Kako Bolton dodaje za DW, Iran ionako krši sporazume decenijama pa neće biti neka razlika i ako zvanično istupi iz Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja. „Rušenje režima u Teheranu je jedini dugoročni put ka miru i bezbednosti na Bliskom istoku.“

Rat učvršćuje odlučnost Teherana

Američki saveznici, kao i Rusija i Kina, kritikovali su tada SAD zbog napuštanja sporazuma sa Iranom, tvrdeći da je on – uz ukidanje sankcija – najbolji put da se spreči pravljenje nuklearne bombe.

Sada i sama IAEA prijavljuje Iran zbog navodnog kršenja obaveza o neširenju atomskog oružja.

Kako dalje? Još sredinom avgusta je istekao dvomesečni rok da se prvobitni sporazum Vašingtona i Teherana pretoči u obuhvatni mirovni sporazum koji bi definisao i šta sa nuklearnim programom.

Uprkos Trampovoj hvalisavosti, Damon Golriz, politički analitičar i predavač na Univerzitetu primenjenih nauka u Hagu, kaže da bi „najveće spoljnopolitičko nasleđe“ Donalda Trampa mogao da bude nuklearno naoružani Iran.

Golriz podseća da je u prvim izraelskim udarima na Iran početkom 2026. godine ubijen vrhovni vođa Ali Hamnei, kao i čitavi slojevi vojnog i bezbednosnog aparata i niz ključnih naučnika koji su radili na nuklearnom programu. „Teheran se tada suočio sa egzistencijalnim ratom“, kaže on za DW.

U Golrizevom tumačenju, baš je drskost u odabiru meta u Iranu podstakla vođstvo u Teheranu da preispita svoju nuklearnu doktrinu.

Mlađi Hamnei ćuti

Tu u igru ulazi jedna posebna fetva, zvanična verska uredba koja Irancima zabranjuje nuklearno oružje. Na nju se pozivaju već dve decenije, a Ali Hamnei je javno potvrdio fetvu 2019. godine, kada je rekao da su proizvodnja i skladištenje nuklearnog oružja zabranjeni.

Međutim, njegov sin i naslednik Modžtabe Hamnei o tome ćuti.

To ćutanje može biti znakovito, kaže Tim Boš, raniji holandski obaveštajni oficir, a danas u konsultantskoj kući za oblast bezbednosti Birdwatcher Group.

Boš za DW kaže da ne postoji finalni dokaz o promeni nuklearne doktrine Teherana, a da su „sada mnogo slabiji oni koji se u Teheranu protive pravljenju nuklearnog oružja“.

Još krajem 2024. godine IAEA je procenila da je Iran jedina država bez nuklearne bombe koja poseduje uranijum obogaćen do 60 odsto, upozoravajući da Teheran „dramatično ubrzava“ obogaćivanje. Za proizvodnju nuklearnog oružja potrebna je čistoća od 90 odsto.

Danas niko sa sigurnošću ne može da tvrdi dokle je dogurao Iran. Boš kaže da bez nezavisne provere od strane IAEA, nikakve zapadne obaveštajne službe ne mogu da „pošteno tvrde“ da je Iran rešio da stvarno napravi bombu.

„Oni koji to kategorički tvrde ili blefiraju ili mahom guraju svoje političke agende – i tvrdolinijaši u Iranu i tvrdolinijaši u Izraelu i Sjedinjenim Državama“, dodaje Boš.