Da li će Memorijalni centar Potočari obustaviti rad? – Svet

Memorijalni centar Srebrenica od 29. septembra radi s minimalnim brojem zaposlenih u znak protesta i odgovora na, kako navode, sistemski pritisak i zastrašivanje entitetskih institucija Republike Srpske. U zajedničkom obraćanju javnosti, koje su potpisali i službenici Centra, poručeno je da će odluku o potpunoj obustavi rada ili povratku u pun kapacitet doneti naredne sedmice.

Odbijajući saradnju s „nelegitimnim i nenadležnim policijskim i tužilačkim institucijama“, precizirali su da Okružno javno tužilaštvo u Bijeljini i Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske ne mogu računati na njih, poručujući da su spremni snositi i eventualne sankcije, dok ostaju otvoreni isključivo za državne organe.

Direktor Memorijalnog centra Emir Suljagić ocenjuje da se radi o „genocidu u produženom dejstvu“. Za Detektor je izjavio: „Ovo nije legitimna policijska istraga, nego parapolicijska i paratužilačka kampanja zastrašivanja usmerena na Bošnjake u Srebrenici isključivo zbog njihove nacionalnosti i mesta gde rade.“

Saslušanja nakon godišnjeg izveštaja Centra

Slučaj je eskalirao krajem jula 2026. godine, samo dan nakon što je Memorijalni centar objavio godišnji Izveštaj o negiranju genocida, kada je 26 sadašnjih i bivših službenika, kao i spoljnih saradnika dobilo pozive na saslušanje u Policijskoj upravi Zvornik.

Dok zvornička policija i Okružno javno tužilaštvo u Bijeljini postupak vode pod sumnjom na krivično delo „Utaja poreza i doprinosa“ – pri čemu saslušani imaju status svedoka – u Memorijalnom centru upozoravaju da je reč o direktnom institucionalnom pritisku.

Pritisak je dostigao vrhunac 27. septembra, kada je Suljagić javno upozorio na informacije o mogućem ulasku Specijalne policije RS u prostorije Memorijalnog centra, izuzimanju dokumentacije i njegovom hapšenju, što je entitetska policija demantovala.

U pozadini tog slučaja otvara se ključno pravno pitanje: ko je uopšte nadležan za kontrolu rada Memorijalnog centra Srebrenica? U Centru podsećaju da posluju kao državna institucija putem Jedinstvenog računa trezora BiH, što je definisano i samim Zakonom o Memorijalnom centru Srebrenica koji propisuje da „kontrolu nad zakonitošću rada Memorijalnog centra obavljaju institucije Bosne i Hercegovine i ostali nadležni organi kao i nezavisni revizori, najmanje jedanput godišnje“.

Tužilaštvo BiH bi trebalo da preuzme slučaj?

Pravni stručnjaci ukazuju na složenost ove jurisdikcijske pat-pozicije. Advokat Asim Crnalić za sarajevski portal Kliks navodi da Okružno javno tužilaštvo u Bijeljini formalno ima teritorijalnu nadležnost za područje Srebrenice, te da zakon ostavlja prostor za predistražne radnje, ali upozorava da se radi o „izuzetno osetljivom pitanju“ gde nadležna tela moraju da paze da ne izazovu sumnju u motive postupka.

S druge strane, advokat Senad Pizović smatra da Tužilaštvo BiH ima ne samo pravo, nego i obavezu da preuzme predmet: „Radi se o vrlo osetljivom pitanju gde treba izuzeti i minimum sumnje u objektivnost i rad pravosudnih organa, što se može postići izuzimanjem predmeta od tužilaštva koje je formiralo predmet.“

Predsednik Visokog sudskog i tužilačkog veća Bosne i Hercegovine Sanin Bogunić zatražio je izjašnjenje Okružnog javnog tužilaštva u Bijeljini, potvrdivši da formalna istraga u to vreme još nije bila otvorena.

Ovaj postupak uklapa se u širi kontekst dugogodišnjih političkih pritisaka i osporavanja Memorijalnog centra iz Republike Srpske. Tako je Branimir Kojić, v.d. direktora Spomen-memorijala srpskim žrtvama Podrinja i Birča, u avgustu 2026. izjavio da se „Memorijalnom centru Potočari mora stati u kraj“, nazivajući ga mestom „odakle dolaze napadi na Republiku Srpsku“.

Paralelno, Milorad Dodik je javno osporavao podatke o žrtvama tvrdeći da se u Potočarima nalaze imena 437 živih ljudi, nakon čega je Okružno javno tužilaštvo u Bijeljini formiralo predmet čiji epilog do danas nije poznat.

Reakcije udruženja žrtava i međunarodne zajednice

Uprkos pritiscima, Memorijalni centar je poslednjih godina izgradio snažnu međunarodnu poziciju, posebno nakon usvajanja rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija „Međunarodni dan sećanja i obeležavanja genocida u Srebrenici 1995. godine“, kao i kroz blisku saradnju s međunarodnim institucijama poput Memorijalnog muzeja Holokausta Sjedinjenih Američkih Država.

Napad na Memorijalni centar i njegovog direktora osudila su brojna udruženja žrtava – od Pokreta „Majke enklave Srebrenica i Žepa“, do Udruženja žrtava i svedoka genocida — ocenjujući da je reč o direktnom pokušaju diskreditacije institucije i njene sposobnosti da govori o istini i odgovornosti.

Reagovali su i međunarodni akteri: Misija Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi u BiH, Delegacija Evropske unije u BiH i Ambasada Ujedinjenog Kraljevstva u BiH, saopštili su da pažljivo prate situaciju. Pritom je britanski ambasador Džulijan Rajli posebno naglasio nezamenjivu ulogu Memorijalnog centra u očuvanju sećanja na žrtve genocida, podršci preživelima, borbi protiv negiranja genocida i obrazovanju budućih generacija.