“Čini se da je sada već prekasno”: Loše vesti za Trampa uoči izbora za Kongres – Svet

U septembru 2024. godine, tokom poslednjih nedelja predsedničkog mandata Džo Bajdena, 65 odsto republikanaca smatralo je da se stanje američke ekonomije pogoršava, piše Gardijan.

Otprilike šest meseci kasnije, kada je Donald Tramp pokrenuo trgovinski rat sa ostatkom sveta uvođenjem carina koje je nazvao „Dan oslobođenja“, udeo pesimističnih republikanaca pao je na 33 odsto.

Teško je pronaći objašnjenje za ovu promenu u ekonomskim pokazateljima. Godišnja inflacija potrošačkih cena smanjila se sa 2,4 na 2,3 odsto između dve ankete. Stopa nezaposlenosti blago je porasla, sa 4,1 na 4,2 odsto.

Demokrate su, međutim, imale potpuno suprotno mišljenje od republikanaca. Od poslednje ankete agencije Haris Poll sprovedene tokom Bajdenovog mandata do prve ankete sprovedene za vreme Trampovog mandata, udeo demokrata koji su smatrali da se stanje američke ekonomije pogoršava naglo je porastao sa 28 na 73 odsto.

Kako se izbori za Kongres približavaju, a ankete nagoveštavaju ubedljiv poraz republikanaca, Tramp i njegovi poslušnici nadaju se da bi ovakav ideološki pogled na stvarnost – prilagođavanje ekonomske realnosti političkim stavovima – mogao da spreči izborni debakl u novembru. Možda će Tramp nekako uspeti da obmane pristalice pokreta MAGA i ubedi ih da „rastemo brže nego ikada ranije“.

Tri nedelje pre izbora, čini se prilično jasnim da taj pokušaj neće uspeti. Istraživanje javnog mnjenja koje je agencija Harris Poll sprovela za Gardijan pokazuje da čak i najodaniji Trampovi sledbenici smatraju da ekonomska situacija izgleda prilično loše. Situacija je toliko loša da ih je teško ubediti u suprotno.

Podaci o indeksu potrošačkih cena za septembar, koji su zabeležili skok godišnje inflacije na 3,7 odsto, još nisu bili objavljeni kada je agencija Harris početkom ovog meseca sprovela najnoviji krug anketa. Ipak, agencija je izvestila da 38 odsto republikanaca smatra da se stanje ekonomije pogoršava. To je porast u odnosu na 29 odsto koliko ih je tako mislilo pre godinu dana.

Ovaj obrazac vidljiv je i među grupama stanovništva koje su istorijski predstavljale čvrsto uporište republikanaca. Stanovnici ruralnih područja, decenijama verni saveznici Republikanske stranke, trpe posledice Trampove politike.

Pogođeni su ne samo njegovim trgovinskim ratom, zbog kojeg im je kinesko tržište uglavnom postalo nedostupno, već i naglim rastom cena dizela i đubriva, za šta mogu da zahvale Trampovom ratu u Iranu. Njihovo poslovanje dodatno je otežano Trampovim racijama usmerenim protiv brojnih imigranata koji čine deo njihove radne snage. Povrh svega, osećaju se ozbiljno pogođenim Trampovim pokušajem da obuzda rast cena govedine smanjenjem carina na uvoz mesa.

Nije iznenađujuće što se to odražava i na rezultate anketa. Čak 64 odsto stanovnika ruralnih područja anketiranih ovog meseca izjavilo je da se stanje ekonomije pogoršava, u poređenju sa svega 52 odsto stanovnika gradova.

Udeo stanovnika ruralnih područja koji smatraju da se ekonomska situacija pogoršava veći je za šest procentnih poena nego u septembru 2024. godine, kada je sprovedena poslednja anketa tokom Bajdenove administracije.

I među belim Amerikancima, još jednom važnom grupom koja podržava republikance, raste nezadovoljstvo: 61 odsto njih smatra da se stanje ekonomije pogoršava, u poređenju sa 48 odsto u septembru 2024. godine. Udeo muškaraca koji smatraju da se ekonomska situacija pogoršava porastao je sa 46 na 52 odsto tokom te dve godine.

Bil Klinton je 1992. godine osvojio predsednički mandat vodeći kampanju pod sloganom: „Ekonomija je važna, budalo“. Tokom većeg dela 20. veka stanje ekonomije bilo je presudno za ishod predsedničkih i kongresnih izbora. Birači su pripisivali zasluge ili krivicu onima koji su bili na vlasti, u zavisnosti od ekonomskih prilika. Međutim, na taj odnos oduvek su uticala i stranačka opredeljenja.

Taj uticaj je dramatično ojačao kako se biračko telo sve više delilo na različite ideološke tabore, da bi se na kraju podelilo u suprotstavljene grupe sa potpuno različitim percepcijama stvarnosti.

„Percepcije ekonomske situacije među demokratama i republikancima postale su polarizovanije u odnosu na percepcije nezavisnih birača, a ta polarizacija nije asimetrična po intenzitetu“, navodi se u nedavnoj studiji politikologa sa Univerziteta Stanford i Univerziteta u Njujorku.

Autori procenjuju da je razlika između pristalica dve stranke u percepciji ekonomskih prilika porasla „sa oko 20 procentnih poena na početku administracije Džordža V. Buša na maksimalnih 73 procentna poena tokom Trampove prve administracije“.

Stranačka opredeljenost ne utiče samo na to kako birači doživljavaju stanje ekonomije. Kako su naveli politikolozi sa Univerziteta Baknel i Univerziteta Teksas A&M, politička polarizacija smanjuje podsticaj političarima da kreiraju politike koje bi obezbedile široko rasprostranjen ekonomski prosperitet.

„Ako birači nisu spremni da pređu stranačke granice kako bi nagradili dobre ekonomske rezultate ili kaznili ekonomsko nazadovanje, izabrani zvaničnici mogu da sprovode politike kojima se ekonomske koristi raspodeljuju uskom krugu ljudi, a da pritom ne ugroze svoje šanse za reizbor“, naveli su autori studije. „To može da podrazumeva kreiranje politika koje donose koristi stranačkim istomišljenicima, donatorima, pa čak i samim nosiocima javnih funkcija.“

To bi do tančina objasnilo Trampovu taktiku. On ne samo da sve češće plaši birače temama iz kulturnih ratova, naizmenično predstavljajući demokrate kao apologete Vladimira Lenjina i tvrdeći da žele da promene pol maloj deci, već izgleda veruje i da može da utiče na biračko telo tako što će se surovo obračunavati sa grupama koje njegova baza pristalica pokreta MAGA ne voli, poput imigranata i „siromašnih koji to ne zaslužuju“.

Možda će zbog toga manje pažnje posvećivati troškovima života i tome kako članovi Trampove porodice koriste svoj politički položaj za sticanje lične koristi.

Ipak, čini se da je sada već prekasno. Nezadovoljstvo birača načinom na koji Tramp upravlja ekonomijom toliko je ukorenjeno da se postepeno gomilalo još od uvođenja carina koje je nazvao „Dan oslobođenja“, kroz bezbroj štetnih odluka donetih tokom prethodnih 21 meseca.

Tramp nije izgubio samo poverenje prosečnih američkih birača – 58 odsto njih smatra da se stanje ekonomije pogoršava, što je za deset procentnih poena više nego u poslednjoj anketi iz vremena Bajdenove administracije. Njegovi pokušaji da skrene pažnju svojih najodanijih pristalica teško da će ih ubediti da ni njima, zapravo, nije tako loše.