Bojkot Netanjahua, Vučić i Mali nisu “moralne kukavice”: Šta je obeležilo treći dan godišnjeg zasedanja Generalne skupštine UN-a? (VIDEO) – Svet

Palestinski predsednik Mahmud Abas, koji se obratio putem unapred snimljenog video-snimka nakon što je Stejt department njegovoj delegaciji uskratio izdavanje viza, upozorio je da sukob ugrožava „samo postojanje palestinskog naroda“, istaknuto je na sajtu UN.

Kada je najavljeno izlaganje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua čula se galama, delegacije su uzvikivale: „Genocid, genocid“ dok su demonstrastivno napuštali salu.

Za to vreme, što su zabeležile i kamere, delegacija iz Srbije koju je predvodio predsednik Aleksandar Vučić i ministar finansija Siniša Mali sedeli su uzdignute glave, povremeno se osvrćući iza sebe.

Čini se da ih to što su brojne delegacije izašle i što se Netanjahuju uzvikivao „genocid“ nije zabrinulo, s obzirom na to da ne priznaju ni genocid za koji je osuđen komandant VRS Ratko Mladić i koji je nedavno uz državne počasti sahranjen u Beogradu.

Netanjahu je izazvao podeljene reakcije kada je izašao za govornicu, a veliki broj diplomata napustio je salu.

Drugi su ustali i aplauzom pozdravili izraelskog lidera. „Ako u ovoj sali ima još nekih moralnih kukavica koje je nisu napustile, molim vas da to učinite sada“, rekao je Netanjahu.

CNN napominje i da je Netanjahuovo obraćanje u UN održano u vreme protesta zbog njegovog dolaska u Njujork, kao i međunarodne osude nezakonitih izraelskih naselja na okupiranoj Zapadnoj obali, čije se širenje ubrzalo tokom njegove vlade.

Netanjahu je oštro kritikovao Iran, optužio gradonačelnika Njujorka Zohrana Mamdanija za antisemitizam i za iskrivljavanje činjenica o Izraelu.

Dramatično je tvrdio da bismo, da nije napao Iran, „svi bili mrtvi“. SAD i Izrael pokrenuli su početne napade u ratu protiv Irana krajem februara, dok je Izrael u junu 2025. samostalno izveo napade na Iran tokom takozvanog „12-dnevnog rata“.

Takođe je rekao pred Generalnom skupštinom da je pad iranske vlade „samo pitanje vremena“, predviđajući da će jednog dana iranski narod „biti slobodan“.

Netanjahu je u svom izlaganju tokom kojeg je delovao prilično nervozno branio izraelske doseljenike na okupiranoj Zapadnoj obali i rekao da je Izrael bio primoran da uzvrati nakon terorističkih napada koje je predvodio Hamas 7. oktobra 2023. godine.

Izraelski i palestinski lideri izneli su izrazito različite prikaze sukoba i njegovih uzroka.

Abas je rat u Gazi opisao kao „genocidni rat“ koji je doveo do tragedije ljudskih razmera bez presedana.

Pozvao je na ponovno ujedinjenje Pojasa Gaze i okupirane Zapadne obale, upozorio je da se ne sme dozvoliti da se dogodi „još jedna Nakba“, misleći na trajno masovno raseljavanje Palestinaca tokom arapsko-izraelskog rata 1948. godine.

Pozvao je međunarodnu zajednicu da Izrael pozove na odgovornost i obezbedi održivost rešenja o dve države, suočen sa kontinuiranim širenjem izraelskih naselja na okupiranoj Zapadnoj obali i ratom u Gazi.

„Šta međunarodna zajednica čeka da bi zaštitila palestinski narod?“, upitao je Abas u unapred snimljenom obraćanju Generalnoj skupštini UN u četvrtak, prenosi CNN.

Abas je pozvao na sprovođenje odloženog mirovnog plana u 20 tačaka, koji je posredstvom SAD dogovaran pod predsednikom Donaldom Trampom.

Rekao je da je Palestinska uprava sprovela reforme koje su bile zahtevane tim planom, ali da Trampova administracija gotovo da nije javno sarađivala sa Palestinskom upravom.

Netanjahu je optužio međunarodne medije i društvene mreže da previđaju palestinske napade i odbacio opise nasilja izraelskih doseljenika.

Takođe je branio izraelske napade na iranska nuklearna postrojenja, tvrdeći da su oni bili neophodni za opstanak zemlje.

Lideri drugih delegacija upozorili su da posledice sukoba više nisu ograničene samo na Izrael i Palestinu.

Predsednik Komora Azali Asumani rekao je da blokada, odnosno zastoj u funkcionisanju Ormuskog moreuza, kao i borbe u Siriji i Libanu, ugrožavaju bezbednost snabdevanja hranom i energijom u zemljama koje veliki deo svojih potreba podmiruju uvozom.

Premijer Portugala Luis Montenegro pozvao je na prekid napada na susedne zemlje, trgovačke brodove i civilnu infrastrukturu, kao i na okončanje blokade Ormuskog moreuza.

„Svi trpe štetu“ zbog energetske i gorivne krize koja je usledila, rekao je on, pozivajući na mere za ublažavanje njenih posledica.

Predsednik Gane Džon Mahama pozvao je međunarodnu zajednicu da prestane da koristi „diplomatske eufemizme“ kada govori o ljudskim žrtvama u Gazi, istovremeno osuđujući sve terorističke akte Hamasa.

Predsednik Gvajane Mohamed Irfan Ali rekao je da slabljenje multilateralizma možda predstavlja najzabrinjavajuću krizu sa kojom se svet suočava, ali je istakao da diplomatija i dalje može da utiša oružje.

Potpredsednik Gambije Muhamed Džalou rekao je da multilateralizam ne podrazumeva saglasnost o svakom pitanju, već spremnost na slušanje, pregovore i kompromis.

Premijerka Barbadosa Mia Motli upozorila je da bi, bez pravednog poretka zasnovanog na pravilima, manje države mogle „jednostavno prestati da postoje“.

Predsednik Urugvaja Jamandu Orsi pozvao je zemlje da obnove poverenje i ojačaju Ujedinjene nacije kako bi bile sposobne da odgovore na savremene izazove.

Dok se velike sile povlače iz multilateralnih obaveza, nekoliko govornika je ocenilo da „srednje sile“ moraju imati veću ulogu u globalnom upravljanju.

Premijer Holandije Rob Jeten osudio je pokušaje podrivanja Međunarodnog krivičnog suda i pozvao srednje sile da predvode saradnju u oblasti ljudskih prava i borbe protiv klimatskih promena.

Australijski premijer Entoni Albaneze rekao je da njegova zemlja sarađuje sa drugim državama na novim pristupima globalnim izazovima.

Naveo je da kandidatura Australije za nestalnu članicu Saveta bezbednosti UN za period 2029–2030. ima za cilj da pojača glas malih i srednjih država.