Blumberg: NATO se priprema za mogbući napad Rusije na svoje istočno krilo, radi na “Teoriji pobede” – Svet

Dokument pod nazivom „Teorija pobede“, u čiju je neklasifikovanu verziju Blumberg imao uvid, biće predstavljen u Poljskoj 12. oktobra. Predstaviće ga vrhovni komandant savezničkih snaga u Evropi, general Aleksus Grinkevič, u trenutku pojačanih tenzija između NATO-a i Rusije.

Cilj dokumenta je da pojasni kako bi Alijansa reagovala na mogući upad na teritoriju NATO-a, navode visoki zvaničnici i diplomate upoznati sa tim pitanjem. U poslednje vreme pojavili su se brojni izveštaji da Moskva razmatra takvu mogućnost.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute nedavno je izjavio da nema naznaka da se Rusija priprema za konvencionalni napad na Alijansu, ali je istakao da Evropa treba da bude spremna na dugotrajne hibridne napade.

Portparol generala Grinkeviča, pukovnik Martin O’Donel, odbio je da iznese detalje plana, ali je naglasio da je Alijansa „isključivo odbrambena“.

„Teorija pobede vrhovnog komandanta savezničkih snaga u Evropi je jednostavna – zadržati prednost NATO-a“, rekao je O’Donel. „Imajući u vidu nestabilno i složeno globalno bezbednosno okruženje, moramo već sada stvoriti uslove koji će odvratiti agresiju i, ako bude neophodno, omogućiti nam da pobedimo ukoliko budemo napadnuti.“

Iako su osnovne smernice NATO-ovih principa vođenja rata poznate, otvorena komunikacija o njima je retka. Cilj ove inicijative je da uveri javnost u spremnost NATO-a, ali i da pruži konkretniju sliku o tome šta se krije iza povećanih izdvajanja za odbranu.

Dokument takođe treba da pokaže saveznicima na koji način bi NATO kombinovao tradicionalno naoružanje sa novim sposobnostima koje su se pojavile od početka ruske invazije punog obima na Ukrajinu 2022. godine, kao i da podstakne veća ulaganja u odbranu i bolju pripremljenost, naveli su izvori, tražeći anonimnost kako bi mogli da govore o poverljivim pitanjima.

Strategija naglašava odbrambenu prirodu NATO-a i potrebu da se izbegavaju nenamerne provokacije, ali izričito navodi i potrebu za zajedničkim suprotstavljanjem hibridnim pretnjama — agresivnim delovanjima koja ostaju ispod praga otvorenog sukoba — kao delu politike odvraćanja. Prema strategiji, pokazujući spremnost, NATO želi da protivnik zaključi da ne može da pobedi.

Međutim, ukoliko bi NATO bio napadnut, Alijansa bi zaustavila upad kombinacijom kopnenih snaga i drugih sredstava iz NATO inicijative za odvraćanje na istočnom krilu (Eastern Flank Deterrence Initiative), koncepta koji se oslanja na jeftine dronove, sisteme sa minimalnim angažovanjem ljudstva i navođenje ciljeva uz pomoć veštačke inteligencije.

Nakon što bi obezbedio slobodu za manevrisanje, NATO bi nastojao da uništi protivničke komandne i kontrolne strukture, sa ciljem da brzo i nadmoćno porazi ruske snage.

Saveznice NATO-a, naročito evropske zemlje, drastično su povećale izdvajanja za odbranu, pri čemu su se pojavile nesuglasice oko toga kako rasporediti prioritete između tradicionalnog naoružanja, poput tenkova, i alternativnih tehnologija koje su izbile u prvi plan tokom sukoba u Ukrajini.

Ovog leta SAD su poslale upitnik saveznicama u NATO-u kako bi procenile njihovu potrošnju na odbranu i podršku politikama predsednika Donalda Trampa, što bi trebalo da posluži kao osnova za odlučivanje o planiranom smanjenju broja američkih vojnih kapaciteta angažovanih na odbrani Evrope.

U okviru tog upitnika, SAD su pitale saveznice da li imaju dodatne snage koje bi mogle da stave na raspolaganje NATO-u za potrebe odbrambenih planova generala Grinkeviča.