Bil Gejts smatra da bi veštačka inteligencija mogla da ubije milijardu ljudi, ali možemo li verovati njegovoj proceni nakon slučaja Epstin? – Svet
Kampanja za popravljanje imidža Bila Gejtsa je u punom jeku. Nakon što je njegov pažljivo građeni imidž narušen otkrićem o vezi sa Džefrijem Epstinom, Gejts se neko vreme držao povučeno. Međutim, suosnivač Majkrosofta sada ponovo dospeva u žižu javnosti, ovog puta sa ozbiljnim upozorenjem u vezi sa veštačkom inteligencijom. Ako se ne stavi pod kontrolu, veštačka inteligencija bi mogla da izazove „milijardu smrtnih slučajeva”, izjavio je Gejts u nedelju u intervjuu za En-Bi-Si (NBC).
Možda bi trebalo da budem prestravljen ovom izjavom čoveka koji, uprkos svim svojim gresima, ipak zna ponešto o tehnologiji. Ali, mučno mi je da slušam o hipotetičkim opasnostima veštačke inteligencije dok se ta tehnologija već danas koristi za ubijanje ljudi. Gejts možda više nije direktno uključen u rad Majkrosofta, ali umesto iznošenja proročanstava o budućnosti, voleo bih da čujem šta misli o ulozi te kompanije u razaranju Gaze uz pomoć veštačke inteligencije, piše kolumnistkinja Gardijana Arva Mahdavi.
Još jedna stvar koju bih volela da čujem od Gejtsa jeste zašto smatra da bi iko trebalo da veruje njegovoj proceni bilo čega, s obzirom na to da se sastajao sa Epstinom u više navrata nakon što su se upoznali 2011. godine.
Da budemo jasni: to je bilo tri godine nakon što je taj finansijer priznao krivicu po optužbama koje su uključivale navođenje maloletnice na prostituciju. Gejts, koji nije optužen za umešanost u Epstinove zločine, izjavio je da se seća kako je „znao da je Epstin ranije imao pravnih problema”, ali da nije shvatao njihove razmere. Dva minuta pretrage na Guglu (ili Bingu) bila su dovoljna da se shvati da je reč o čoveku s kojim ne treba imati posla.
Taj propust je posebno čudan jer je Gejts opsednut svojim javnim imidžom. Njegov tim poseduje lutku napravljenu po njegovim merama na kojoj isprobavaju odevne kombinacije. Cilj je, prema pisanju Volstrit džurnala, „prikazati osobu koja deluje smireno i pristupačno, poput gospodina Rodžersa” – a ne nekoga ko se druži sa seksualnim prestupnikom.
Neznanje nije jedino Gejtsovo opravdanje. Takođe je rekao da je Epstin „poznavao mnogo veoma bogatih ljudi i [tvrdio da] može da ih navede da doniraju novac za globalno zdravlje”. Ispada da sedamnaesti najbogatiji čovek na svetu nije poznavao nijednog bogatog pojedinca od koga bi lično mogao da zatraži donaciju, pa je – zarad zdravlja čovečanstva – morao da se osloni na sumnjivog finansijera čija su sredstva stečena na misteriozne načine.
Ne optužujem Gejtsa ni za kakve zlonamerne radnje. Ali, ako njegova opravdanja u vezi sa Epstinom prihvatimo zdravo za gotovo, onda ga optužujem da je budala. Ako ne možemo da verujemo njegovoj proceni kada je reč o čoveku poput Epstina, nisam siguran da bi trebalo da verujemo njegovim predviđanjima o budućnosti čovečanstva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
