Atlantik: Zelenskom predstavljen “rizičan” plan za masovne napade na ruske aerodrome AI dronovima – Svet

Pored dosadašnjih ukrajinskih napada na ruske vojne baze, rafinerije nafte, linije snabdevanja i logističke centre, zvaničnici su želeli da pokrenu talase dronova opremljenih veštačkom inteligencijom protiv moskovskih aerodroma, nadajući se da bi tako sprečili međunarodne aviokompanije da lete iz ruske prestonice i ka njoj, prema navodima dva izvora neposredno upoznata sa planom, koji do sada nije bio javno objavljen, piše Atlantik. 

Obe osobe govorile su pod uslovom anonimnosti kako bi mogle da opišu osetljive vojne operacije. Kako se navodi, ukoliko bi bio sproveden, plan bi predstavljao zastrašujuću prekretnicu u istoriji ratovanja – napad u kojem bi rojevi autonomnih dronova, opremljenih sistemima za navođenje zasnovanim na veštačkoj inteligenciji, pronalazili i gađali ciljeve, bez ljudskog pilota koji bi upravljao njihovim kretanjem.

Takvi sistemi su poslednjih godina testirani u različitim zemljama, uključujući Sjedinjene Američke Države. Međutim, zakonitost njihove upotrebe predmet je žestokih rasprava, budući da bi njihova primena mogla predstavljati kršenje pravila ratovanja, a takvi sistemi nikada ranije nisu bili korišćeni u velikim razmerama.

Kada su zvaničnici ove zime predstavili plan Zelenskom, on je izrazio ozbiljne rezerve, rekao je jedan od izvora. Brinulo ga je da bi takav napad mogao biti shvaćen kao „piraterija“ ukoliko bi dron pogodio civilni putnički avion u Moskvi, naročito ako bi u napadu stradali ili bili povređeni putnici, aerodromsko osoblje ili članovi posade.

Ipak, u očajničkom pokušaju da pronađe način da izvrši pritisak na Rusiju i tako ponovo pokrene mirovni proces, Zelenski je dozvolio da se pripreme za napade nastave nekoliko meseci tokom ovog proleća i početkom leta, navode oba izvora.

Portparol Zelenskog odbio je da komentariše ove navode. Drugi zvaničnik iz predsedničke kancelarije negirao je postojanje plana za napad rojevima dronova opremljenih veštačkom inteligencijom na moskovske aerodrome.

„To je potpuna besmislica“, rekao je taj zvaničnik, koji je zatražio da ostane anoniman.

Ukrajina već dugo nastoji da primora Rusiju da zatvori svoje aerodrome, dodao je zvaničnik, a ukrajinski napadi dronovima na različite ciljeve u Rusiji često su uspevali da izazovu privremena zatvaranja.

Međutim, Ukrajina nema oružje dugog dometa koje je dovoljno precizno i pouzdano da bi moglo da gađa ruske aerodrome, a da pritom ne predstavlja prevelik rizik po civile, rekao je zvaničnik.

Prema navodima ruskih vazduhoplovnih vlasti, aerodromi širom zemlje bili su primorani da se zatvore 114 puta tokom jednomesečnog perioda prošlog leta, od 28. juna do 28. jula, najčešće zbog opasnosti od ukrajinskih dronova. Moskva je bila pogođena najvećim brojem obustava — najmanje 17 puta na njena četiri glavna aerodroma.

Rusko udruženje turističkih agencija objavilo je da je širom zemlje u prvom tromesečju ove godine zabeleženo više od 290 takvih incidenata.

Zatvaranja aerodroma, koja Rusi nazivaju kovjor (ковёр), što znači „tepih“, obično traju nekoliko sati, nakon čega vlasti daju znak da je opasnost prošla i dozvoljavaju nastavak letova.

„Do sada smo imali samo jednu operaciju protiv aerodroma“, rekao je zvaničnik. „Naterati Ruse da stalno proglašavaju ‘tepihe’.“

Do sredine proleća, plan da se izdejstvuje trajnije zatvaranje moskovskih aerodroma toliko je uznapredovao da je dobio i kodno ime: M&Ms — aluzija na veliki broj malih, jeftinih i gotovo identičnih dronova koji bi bili potrebni za tu misiju.

Kako bi se nadjačala ruska protivvazdušna odbrana, operacija bi zahtevala slanje čak hiljadu dronova tokom jedne noći prema aerodromima u Moskvi i njenoj okolini, rekao je jedan od izvora upoznatih sa planom.

Napadi takvih razmera ne bi bili naročito neuobičajeni u ovom sukobu. Ranije ove nedelje ruske vlasti su saopštile da su tokom jedne noći oborile 791 ukrajinski dron, što je bio jedan od najvećih napada u dosadašnjem toku rata. Više od 600 njih letelo je prema Moskovskoj oblasti, prema rečima gradonačelnika Moskve.

„Ideja je da se moskovski vazdušni prostor na duži period zatvori za civilne letove“, rekao je jedan od izvora upoznatih sa planom.

Od početka ruske invazije, u februaru 2022. godine, civilni vazdušni saobraćaj iznad Ukrajine je obustavljen. Međutim, ruski aerodromi uglavnom su ostali otvoreni, a milioni putnika koristili su ih ove godine za putovanja u inostranstvo.

Zbog zapadnih sankcija, samo nekoliko međunarodnih aviokompanija i dalje leti iz Moskve i ka njoj, među njima Turkish Airlines i Emirates, koje mnogi imućniji Rusi koriste kako bi stigli do glavnih saobraćajnih čvorišta u Istanbulu i Dubaiju.

Prisiljavanje tih aviokompanija da obustave letove ka Rusiji učinilo bi život manje komfornim za zvaničnike, oligarhe i druge bogate pristalice predsednika Vladimira Putina.

„Ljudi iz elite mogli bi da dođu kod Putina i kažu mu: Imamo problem ovde“, rekao je jedan od izvora upoznatih sa ukrajinskim planom.

Takav pritisak elite, u kombinaciji sa drugim ratnim pritiscima na rusku ekonomiju i društvo, mogao bi da primora Putina da pregovara o mirovnom sporazumu, rekao je izvor.

Oba izvora rekla su mi da je planiranje operacije obustavljeno u julu, kada je Zelenski iznenada smenio njenog glavnog tvorca, ministra odbrane Mihaila Fjodorova.

Kao arhitekta ukrajinskog vojnog programa razvoja dronova, Fjodorov je veći deo ove godine radio na planu, držeći ga u tajnosti čak i od nekih svojih najbližih saradnika.

Prema navodima oba izvora, pomogao je da se formira tim ukrajinskih kompjuterskih programera koji je razvijao sistem za navođenje pomoću veštačke inteligencije, a obezbedio je i finansiranje od ukrajinskih saveznika u Evropi za masovnu proizvodnju autonomnih dronova.

Tokom celog rata, Fedorov je bio jedan od ključnih članova tima Zelenskog, ali se ovog meseca pretvorio u potencijalnog rivala za predsedničku funkciju. U video-obraćanju objavljenom na Jutjubu, bivši ministar odbrane pozvao je Ukrajinu da održi izbore i izabere novu vlast.

Ukrajina nije održala predsedničke niti parlamentarne izbore od 2019. godine jer ukrajinski zakon o ratnom stanju, koji je na snazi od početka invazije, zabranjuje održavanje izbora tokom rata.

Istraživanja javnog mnjenja sprovedena poslednjih nedelja pokazuju da je Fedorov, nakon smene sa funkcije, postao dovoljno popularan u Ukrajini da bi mogao da predstavlja ozbiljnog protivnika Zelenskom na predsedničkim izborima.

„Demokratija ne može biti talac Rusije“, rekao je Fedorov u svom obraćanju.

Istog dana, ukrajinski parlament potvrdio je imenovanje novog ministra odbrane Jevhenija Hmare, odlikovanog vojnog veterana. Glasanje u parlamentu praktično je zatvorilo mogućnost da se Fedorov u skorije vreme vrati na svoju prethodnu funkciju. Takođe je dovelo u pitanje budućnost operacije pod nazivom M&Ms.

Jedan od izvora upoznatih sa planom izrazio je nadu da će novi ministar odbrane nastaviti da ga sprovodi.

„Pokušaćemo. Tehnički je moguće“, rekao je izvor. „Ovaj projekat može da se obnovi sa novim timom, ali bi, prema mom mišljenju, za to bilo potrebno oko tri meseca.“

Do tada će već početi još jedna surova ratna zima.

Tokom meseci koji su prethodili njegovoj smeni, Fedorov je radio na brojnim visokotehnološkim planovima čiji je cilj bio da se Rusi primoraju na pregovore pre dolaska zime. Atlantik je ranije ovog meseca objavio da je Fedorov zatražio pomoć od Ilona Maska, kao i da je Zelenski tražio od predsednika Trampa da obezbedi Maskovu pomoć.

Ukrajincima je bio potreban Mask da dozvoli korišćenje Starlinka, njegove satelitske komunikacione mreže, kao navigacionog sistema za dronove koji bi precizno gađali ciljeve unutar Rusije, uključujući ruske lansere balističkih raketa. Mask je odbio da dozvoli korišćenje Starlinka iznad teritorije Rusije. Nije odgovorio na poruke u kojima je zatražen komentar o ovom pitanju.

Kao alternativu Starlinku, Ukrajinci su ubrzano počeli da razvijaju pouzdane dronove opremljene veštačkom inteligencijom, koji bi mogli da posluže za zaobilaženje ruskih sistema protivdronovske odbrane.

Većina napadačkih dronova zahteva pilota koji ih navodi do cilja putem radio-signala, mobilnih internet veza ili nekog drugog oblika daljinskog upravljanja. Rusija, kao i većina vojno naprednih država, koristi elektronsko ometanje kako bi prekinula vezu između neprijateljskih dronova i njihovih pilota, čime primorava dronove da se sruše ili skrenu sa predviđene putanje.

Prošlog leta, Ukrajinci su pronašli domišljat način da zaobiđu ovaj problem. Sakrili su 117 dronova u pet kamiona za prevoz na velike udaljenosti i angažovali vozače koji nisu znali šta prevoze, kako bi ih dovezli u blizinu ruskih vojnih baza. Kada su kamioni zauzeli položaje, dronovi su se povezali na internet, navodno koristeći ruske SIM kartice, i izašli iz skrivenih odeljaka u kamionima.

Piloti dronova koji su se nalazili u Ukrajini koristili su internet vezu da usmeravaju većinu letelica prema ciljevima. Operacija, poznata kao Operacija „Paukova mreža“, oštetila je ili uništila oko dvadesetak ruskih vojnih aviona, uključujući bombardere sposobne za nošenje nuklearnog oružja, koji su bili parkirani na pistama ruskih baza.

Prema rečima dva upoznata izvora, najnoviji ukrajinski plan omogućio bi dronovima da samostalno upravljaju svojim letom, koristeći tehniku zasnovanu na veštačkoj inteligenciji poznatu kao „map matching“, odnosno „uparivanje sa mapom“.

Ta tehnika podrazumeva učitavanje detaljnih mapa predviđene putanje drona u njegov računar, zajedno sa fotografijama ciljeva. Dok dron leti, njegova kamera snima teren ispod sebe. Računar u dronu koristi model veštačke inteligencije da upoređuje te snimke sa slikama sačuvanim u memoriji, slično kao kada osoba koristi mapu dok vozi nepoznatim autoputem.

Kada kamera uoči nešto što odgovara ili liči na sliku cilja, dron se usmerava ka tome i eksplodira. Ljudski operater ne mora da potvrdi da je dron pronašao pravi cilj pre nego što izvrši napad.

Kada se ova tehnologija prvi put pojavila u Ukrajini pre nekoliko godina, neki proizvođači dronova rekli su da su odbili da je stave na raspolaganje svojim vojnim klijentima jer su smatrali da je previše rizična.

Jedan proizvođač dronova pokazao je  novinaru Atlantika sistem za navođenje pomoću veštačke inteligencije koji je imao neku vrstu podešavanja preciznosti. Na ekranu je mogao da pomera klizač gore-dole. Ako bi izabrao niži nivo, sistem bi dozvolio dronu da napadne čak i kada je njegov model veštačke inteligencije samo 30 odsto siguran da je prepoznao pravi cilj. Najviši nivo zahtevao je 90 odsto sigurnosti pre nego što bi AI doneo odluku o napadu.

Čak ni to proizvođaču nije delovalo dovoljno precizno. Zapitao se šta bi se dogodilo kada bi, na primer, dete na biciklu ušlo u kadar kamere drona u trenutku kada se on već „zaključao“ na svoj cilj: „Ko je odgovoran ako to dete pogine?“

Ukrajinski zvaničnici, proizvođači naoružanja i vojni oficiri godinama se suočavaju sa ovakvim pitanjima. Neki su pozivali ukrajinski parlament ili međunarodno telo, poput Ujedinjenih nacija, da utvrde smernice za korišćenje AI sistema za odabir ciljeva u ratovanju.

Takva pravila trenutno ne postoje u ukrajinskom zakonodavstvu. Sjedinjene Države i većina njihovih saveznika imaju neprecizne smernice prema kojima čovek treba da bude „u procesu odlučivanja“ pre nego što AI sistem donese odluku o napadu. Međutim, većina stručnjaka za međunarodno humanitarno pravo smatra da su takva ograničenja zastarela i nedovoljna.

Kada je reč o planu za napad na moskovske aerodrome, Zelenski je izrazio zabrinutost zbog mogućnosti da budu pogođeni nenamenski ciljevi, rekao je jedan od izvora upoznatih sa tim razgovorima.

Zvaničnici koji stoje iza plana ponudili su moguća rešenja, rekao je izvor. Predložili su, na primer, da Ukrajina upozori civilne avio-kompanije da izbegavaju ruske aerodrome i da evakuišu svoje avione pre nego što roj ukrajinskih dronova stigne do njih.

„Ako oni sami kažu: Znate šta, postaje previše rizično. Zašto bismo uopšte nastavili da letimo tamo? — to bi već imalo veliki uticaj na rusku elitu“, rekao je izvor. „To su njihove glavne veze sa spoljnim svetom.“