Analiza Rojtersa: Zašto je ruski Kalinjingrad potencijalno žarište u odnosima sa NATO-om – Svet

GDE SE NALAZI KALINJINGRAD?

To je snažno militarizovana eksklava – odvojena od glavne teritorije Rusije – koja je smeštena između članica NATO-a, Poljske i Litvanije, a izlazi i na Baltičko more. Ima oko milion stanovnika, a po površini je nešto veća od američke savezne države Konektikat, piše Rojters.

KAKO JE POSTAO RUSKI?

Kalinjingrad, nekadašnji nemački grad Kenigsberg i prestonica Istočne Pruske, postao je deo Sovjetskog Saveza nakon što ga je Crvena armija zauzela u aprilu 1945. godine, a pobednički saveznici podelili Istočnu Prusku po završetku Drugog svetskog rata.

ZAŠTO JE STRATEŠKI VAŽAN?

On Rusiji pruža bazu za snage protivvazdušne odbrane, kao i za raketne i pomorske snage, koje mogu da projektuju moć duboko u severnu i centralnu Evropu. Istovremeno, to je potencijalno ranjiva tačka pritiska za Moskvu zbog svog položaja između dve države NATO-a, kao i zbog teškoća u održavanju linija snabdevanja ili upućivanju pojačanja u slučaju rata.

ŠTA JE DOVELO DO NAJNOVIJEG RASTA TENZIJA?

Tenzije konstantno rastu od ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, koja je podstakla NATO da odlučno deluje na jačanju svog istočnog krila. Alijansa se proširila u tom regionu, prijemom Finske 2023. i Švedske 2024. godine.

Rusija vidi rastuću pretnju sa Zapada po Kalinjingrad. U maju 2026. godine, oštro je osudila izjave litvanskog ministra spoljnih poslova, ocenivši ih kao „graničenje sa ludilom”, nakon što je on rekao da NATO mora da pokaže Moskvi da je sposoban da „probije malu tvrđavu koju su izgradili u Kalinjingradu” i uništi tamošnju rusku protivvazdušnu odbranu i raketne baze.

Zapadni vojni izvor izjavio je za Rojters da su desetine letelica zemalja članica NATO-a učestvovale u nenajavljenoj operaciji u vazdušnom prostoru oko Kalinjingrada sredinom avgusta, demonstrirajući sposobnost da se prekinu radio i radarske veze te eksklave, kao i da se onesposobi njena protivvazdušna odbrana u slučaju sukoba sa Rusijom.

U objavama na društvenim mrežama, ruske ambasade u Evropi ukazivale su na ono što Moskva smatra pretećim vojnim pokretima NATO-a na Baltiku, kao i na agresivnu retoriku o Kalinjingradu od strane donosilaca odluka i u medijima.

NATO navodi da je pojačao svoje prisustvo u Baltičkom moru, delom kao odgovor na zabrinutost zbog pretnji po ključnu podmorsku energetsku i komunikacionu infrastrukturu. U odgovoru na upozorenje iz Rusije, Alijansa je pozvala Moskvu da obustavi svoje „sve bezobzirnije ponašanje” i „neodgovornu nuklearnu retoriku”.

ČEGA SE STRAHUJU STRUČNJACI – ŠTA BI MOGLO DA IZAZOVE KRIZU?

Evropske države se od 2022. godine kreću po tankoj liniji – pružaju podršku Ukrajini u vidu oružja, obaveštajnih podataka i sankcija protiv Rusije, ali se ne uključuju direktno u sukob, iako je Moskva ove nedelje saopštila da one protiv nje već „vode rat”.

Bezbednosni analitičari ističu da bi svaka pogrešna procena mogla dovesti do direktnog vojnog sukoba, pri čemu bi Kalinjingrad, zbog svog geografskog položaja, predstavljao potencijalno žarište.

Među mogućim okidačima mogli bi se naći incidenti sa dronovima, ometanje rada ključne infrastrukture, raspoređivanje novih velikih raketnih sistema ili bilo koji potez koji bi Moskva protumačila kao pokušaj NATO-a da uvede blokadu te eksklave.