Američki profesor za Gardijan: “Putinova strategija sudara se sa nekim nezgodnim činjenicama” – Svet

To objašnjava njegove nedavne napore da slomi volju Ukrajinaca za otporom neprekidnim napadima dronovima i raketama na njihove gradove. Među metama su, između ostalog, stambene zgrade, veliki otvoreni marketi, tržni centri, medicinski centar Dobrobut i Nacionalna akademija nauka, oba u Kijevu.

Glavni grad je najteže pogođen, ali nisu pošteđeni ni drugi gradovi – Dnjepar, Harkov, Herson, Odesa, Nikolajev i Sumi.

Sirene za vazdušnu opasnost paraju noćnu tišinu. Ljudi žure u skloništa, pod pretpostavkom da ih u blizini uopšte ima, ili u Kijevu trče do podzemnih stanica metroa.

Čak i obična šetnja gradskim ulicama, odlazak u kupovinu ili sipanje goriva na benzinskoj pumpi – mestima koja mogu biti mete napada – može dovesti do povređivanja, pa čak i smrti.

Tokom putovanja u septembru u Ukrajinu imao sam priliku da osetim kako izgledaju ti neprekidni napadi. Jedne noći u Nikolajevu izbrojao sam više od deset upozorenja između ponoći i svitanja. U Kopilivu, oko 50 kilometara zapadno od Kijeva, večerao sam u restoranu kada je zaglušujući prasak učinio da se zidovi zatresu. Dron je pogodio zgradu udaljenu oko 500 metara; za svega nekoliko sekundi narandžasti plamen progutao je njen krov, piše u kolumni za Gardijan Radžan Menon, profesor emeritus međunarodnih odnosa na Siti koledžu Univerziteta u Njujorku i viši istraživač na Institutu za proučavanje rata i mira „Salcman“ pri Univerzitetu Kolumbija.

Ovakvi incidenti sada su deo svakodnevnog života Ukrajinaca, ali zbog toga nisu ništa manje uznemirujući.

Tokom septembra Rusija je na Ukrajinu lansirala 3.177 dronova na mlazni pogon, uglavnom iz porodice „Geran“ – gotovo 12 odsto više nego u avgustu i višestruko više u odnosu na 350 takvih napada u junu. Dronove, bilo da su na mlazni pogon ili ne, često prate balističke rakete poput „Iskandera“, koje je izuzetno teško presresti zbog njihove maksimalne brzine od oko 9.000 kilometara na sat i sposobnosti da tokom leta menjaju putanju.

Cilj Putinovog sve intenzivnijeg bombardovanja jeste da život u Ukrajini učini toliko nepodnošljivim da Ukrajinci zaključe kako je jedini izlaz da prihvate njegove neostvarene teritorijalne ambicije: ruska vojska kontroliše gotovo čitavu Lugansku oblast, ali još nije u potpunosti osvojila Donjecku, Hersonsku i Zaporošku oblast.

Ali njegova kampanja napada dronovima i raketama neće primorati Ukrajinu da popusti.

U decembru 2025. godine, istraživanje Kijevskog međunarodnog instituta za sociologiju pokazalo je da je protivljenje Ukrajinaca ustupanju teritorije u zamenu za mir i dalje snažno. Tri četvrtine ispitanih odbacile su hipotetički sporazum koji bi podrazumevao da se Ukrajina povuče iz dela Donjecke oblasti koji nije pod ruskom kontrolom, prizna pravno vlasništvo Rusije nad Krimom i Donbasom i odustane od težnje ka članstvu u NATO-u.

Kada su posebno upitani da li bi prihvatili dogovor koji bi zahtevao ustupanje delova dve južne oblasti koji nisu pod ruskom kontrolom, dve trećine ispitanih odgovorile su da ne bi. Ovi odgovori su još značajniji ako se ima u vidu da je Rusija do kraja prošle godine počela da napada ukrajinsku elektroenergetsku mrežu dok se zemlja suočavala sa surovom zimom.

Ipak, Putin bi mogao da računa na to da će masovna kampanja bombardovanja ove zime, koja bi izazvala nestanke struje, poremetila grejanje i oštetila vodovodne i kanalizacione sisteme, slomiti volju Ukrajinaca za otporom i stvoriti uslove da Rusija okonča rat sa dodatnim teritorijama pod svojom kontrolom.

Takva računica nije bez osnova, imajući u vidu ozbiljan nedostatak presretača balističkih raketa u Ukrajini, zbog čega je procenat presretnutih projektila pao sa 70 odsto u martu na 20 odsto u julu.

Ukrajina sarađuje sa evropskom koalicijom na razvoju isplativog sistema protivvazdušne i protivraketne odbrane „Freja“, a dobiće i francusko-italijanski sistem protivvazdušne odbrane SAMP/T NG, koji omogućava znatno lakše premeštanje i brže menjanje položaja, a trenutno je u fazi razvoja. Međutim, nijedan od ta dva sistema neće u skorije vreme biti raspoređen u dovoljnim količinama.

Ipak, strategija ruskog lidera sudara se sa nekim nezgodnim činjenicama, nezavisno od dokazane odlučnosti Ukrajinaca.

Istorijski podaci pokazuju da bombardovanja ne slamaju moral stanovništva; naprotiv, ona ga često dodatno ojačaju.

Ukrajinci neće biti izuzetak. Oni otpor Rusiji smatraju ključnim za opstanak svoje države. Kada sam ih pitao zašto nastavljaju da se bore, odgovor je, u ovom ili onom obliku, glasio da je alternativa odricanje od nezavisnosti. To se može odbaciti kao razmetanje, ali ono što je važno jeste da Ukrajinci zaista tako razmišljaju.

Uz to je široko rasprostranjeno uverenje da bi Putin bilo kakav sporazum iskoristio da dobije na vremenu i pregrupiše snage, a zatim ponovo pokrene napad na Ukrajinu. I zbog toga su Ukrajinci posebno nepoverljivi prema formulama „teritorija za mir“, naročito onima koje predlažu Donald Tramp i njegova dva izaslanika Stiv Vitkof i Džared Kušner, koje Ukrajinci smatraju Putinovim pristalicama, a ne nepristrasnim posrednicima.

Osim toga, i Putin je pod pritiskom. Prema rečima načelnika britanskog odbrambenog štaba, njegova vojska pretrpela je 1,5 miliona gubitaka. Iako Ukrajini nedostaje vojnog ljudstva, isti problem ima i Rusija, uprkos tome što je njeno stanovništvo 3,5 puta brojnije.

Zbog toga se Rusija oslanja na severnokorejske vojnike, kao i na plaćenike iz Azije i Afrike. Pored toga, ruska vojska ove godine jedva da je osvojila dodatnu teritoriju. Tokom prvih šest meseci 2026. zauzela je svega 28 odsto teritorije koju je osvojila u istom periodu prošle godine dok njeni gubici među vojnicima sada premašuju broj novih regruta za 6.000 mesečno.

Pored toga, ukrajinski napadi dronovima na ruske puteve i železničke pruge koje prolaze kroz okupirane teritorije na jugu ostavili su ruske trupe na Krimu, u Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti bez ključnih zaliha. Najnovije, operacija „Vivaldi“, koju je izveo Treći armijski korpus ukrajinske vojske, iznenadila je ruske snage u oblasti Limana na severu Donjecke oblasti i primorala ih da se povuku ka istoku.

Rat je naneo štetu i ruskoj ekonomiji. Ogromna potreba vojske za ljudstvom izazvala je ozbiljan nedostatak radne snage, što je pogodilo poslovanje kompanija.

Nacrt budžeta za 2027. godinu predviđa da 35 odsto federalne potrošnje bude namenjeno odbrani. Ukrajinski napadi na rafinerije duboko unutar Rusije smanjili su njihov kapacitet prerade za oko 30 odsto u odnosu na prethodnu godinu, zaključno sa junom. To je dovelo do hronične nestašice goriva, široko rasprostranjenog ograničavanja prodaje, kilometarskih kolona na benzinskim pumpama i skoka cena benzina od 21 odsto od januara.

Sve u svemu, protivljenje Ukrajinaca ustupanju teritorije, istorijski neuspeh bombardovanja da slome moral civilnog stanovništva i brojni problemi sa kojima se suočava sama Rusija ukazuju na to da Putinovi dronovi i rakete neće primorati Ukrajinu da prihvati mir pod njegovim uslovima – čak ni pod pritiskom zime.