Studentski idealizam – Lični stavovi

Ovu promenu su nam obećali predstavnici one generacije koju smo malo i zaboravili, ali koja je svojom beskompromisnom borbom pokazala da je zaslužila poštovanje i poverenje.

To je nova srpska mladost, to je nova snaga koja se iznenada projavila bez najave, bez očekivanja, u tami autoritarnog režima, u političkom i medijskom mraku, u opštoj nacionalnoj depresiji, u očaju svih mislećih koji znaju šta je sloboda i znaju kada je nema.

Sada, i pre izbora, možemo da podvučemo crtu borbe ove nove smene, odnosno nove idealističke generacije.

Idealisti? Da nije to malo anahrono, malo staromodno, malo nemoguće? Da, tako bi rekli neki depresivci, neki pesimisti, neki koji su se odavno oprostili sa svakom nadom. Ali ne i oni koje krasi životno oduševljenje.

Svako ko se i malo razume u današnju političku i društvenu situaciju u kojoj smo, kao narod i kao pojedinci, mora da zaključi da ovu studentsku generaciju krasi čisti idealizam, a to je pre svega duhovna kategorija koju ovde možemo da tumačimo kao pokretačku silu u borbi za opšte, a ne lične interese.

A opšti interesi su danas sledeći:

Borba protiv autoritarnog režima u kome vlada malobrojna oligarhija;

Borba protiv režima koji je smislio sijaset trikova za krađu izbora;

Borba protiv medijskog mraka, u kome su studenti i uopšte opoziciono orijentisani građani stalno na udaru kleveta i satanizovani do besramnosti;

Borba protiv bestidne zloupotrebe patriotskih osećanja od ljudi koji sa tim časnim osećajem nemaju ništa, što su više puta dokazali;

Borba protiv torture i nezakonitog praćenja, protiv hapšenja političkih oponenata i prebijanja nasred ulice i naočigled celog sveta, u ovoj eri komunikacija;

Borba protiv koruptivne hobotnice koja ubija dok čekate običan voz;

Borba protiv partokratije u kojoj se zapošljava samo ako ste član stranke ili bliski nekome;

Borba protiv kupovine ljudi deljenjem novca iz budžeta ili kredita…

Nastavite niz…

Sve navedeno protiv čega se treba boriti ne oslikava samo sadašnju vlast, već čitav sistem koji vlada ovim prostorima od 1945. godine, a koji stalno omogućuje nekome da zloupotrebi državne resurse da bi suzbio delovanje političkih protivnika i da bi večno vladao.

Ovo je velika borba, ravna svakoj borbi za opstanak. Samo čisti idealizam može nekoga da pokrene na tu veliku borbu. Ideali su štit koji ne dozvoljava da ova mladost poklekne.

Ova mladost ne može da bude poražena. Nju ne mogu da pobede silom, nju ne mogu da unište strahom. Idealizam izgoni strah. Osmeh tera demone. Radost budi nadu.

Sve su to odlike mladosti i sve smo to videli svih ovih meseci na ulicama Srbije u borbi protiv zloduha, protiv istrošenih karijerista, protiv strančarskih parazita, protiv demagoga i klevetnika, protiv titoističkih obožavalaca velikog vođe, protiv okoštalih ostataka prošlosti koji čame u svojoj tmini i ne daju da se upali svetlo, ljubomorni na Život koji su zamenili za Tamu vrednu nekog sitnog ćara.

Mogli su ovi mladi ljudi da budu drugačiji, da pokleknu i dozvole da ih sistem slomi, da ne misle o idealima, već samo o svojim sebičnim prohtevima, da ćute i mirno posmatraju propast. Ali nisu.

Kroz njih su progovorili slavni preci koji su pokrenuli ovu novu Smenu da krene u borbu za opstanak Srbije. I zato dan slobode mora doći, mora se prekinuti 80-godišnji niz loših uprava koje misle samo na sebe, a na društvo nimalo.

Nadamo se da uskoro dolazi taj momenat. Najbitnije je da smo se vratili sebi, jer se mladost vratila sebi. Već je svanulo!

I zato, Srbijo, pokloni se pred ovom mladošću! Budi ponosna na svoju decu koja su dokazala da su dostojni potomci nebrojenih idealista iz naše istorije koji su stavljali opšti interes iznad ličnog i pri tome nisu žalili ni svoje živote.

Treba li da nabrajamo te ljude i ideale za koje su se borili? Znamo ih svi. A znao ih je dobro i Čika Jova Zmaj, kao što je umeo da opiše šta pokreće Život i tada i danas i svagda:

A ko behu oni divi,
Koji su te napred zvali,
Koji su te ojačali,
Koji su ti krila dali?

„To bejahu ideali!
Bez njih nema viša leta
Nad oblakom mraka gusta,
Bez njih bi se malaksalo,
Bez njih bi se brzo palo,
Svet bi bio grob bez cveta,
Život prazan – mladost pusta!“

Autor je potpredsednik Dveri

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.