Studenti resetuju i opoziciju – Lični stavovi
Ponovo se razbuktava polemika da li, i u kolikoj meri, studenti treba da budu povezani sa opozicionim strankama na sledećim parlamentarnim izborima. U polemici učestvuju novinari, javne ličnosti i lideri opozicionih stranaka. U njoj nema studenata. Možda se već u toj činjenici krije odgovor na ovo pitanje.
Od samog početka političkog delovanja studentskog pokreta na snazi je kritički stav prema opoziciji. On se sažima u dva stava. Prvo, opozicione stranke gaje liderski princip organizovanja i drugo, nisu sposobne da ostvare potreban nivo jedinstva. I tu se ništa ne menja, iako je od prve izrečene kritike prošlo već skoro dve godine.
Polemika koja je u toku samo doprinosi podizanju nejedinstva opozicionih stranaka na viši nivo i u nju su, skoro po pravilu, uključeni lideri stranaka. Drugih članova i funkcionera osim lidera stranaka gotovo da i nema.
Aktivni političari u srpskim opozicionim strankama moraju da znaju da je studentski pokret usmeren na slamanje autokratije Aleksandra Vučića. Posle četrnaest godina vladavine ovog maskiranog radikala nije potrebno obrazloženje. Ta borba mladih i pametnih građana Srbije više je nego logična. Međutim, opozicioni lideri moraju da shvate i prihvate da je studentski pokret sa svojim aktivnostima jednim svojim delom, znatno manjim, usmeren i na neku vrstu resetovanja dosadašnjeg načina rada srpske opozicije, što bi omogućilo da se nesumnjivo visoki kvaliteti pojedinaca bolje iskoriste u sveukupnom političkom životu Srbije. I u tome jeste veličina studentskog aktivizma.
Valjalo bi da se podvuče: srpske opozicione stranke su podeljene po brojnim osnovama. Podeljene na osnovama privrženosti Evropskoj Uniji, odnosno Ruskoj federaciji; podeljene su prema nivou povezanosti sa raznim strujama u srpskim službama bezbednosti; podeljene su prema privrženosti srpskim tradicionalnim vrednostima; podeljene su po pitanju odnosa prema Kosovu, a najviše su podeljene po osnovu ličnih sujeta i ličnih sukoba, stvorenih kroz decenije dosadašnjeg političkog rada.
Da li je uopšte logično, prirodno, dobro, svrsishodno, pa čak i korisno, da se takva opozicija uopšte približi studentima? Odgovor je očigledan.
Zbog toga bi bilo dobro da opozicioni lideri ostave studente na miru. Neka se međusobno dogovaraju kako i šta da rade. Liči da bi to bilo kao i do sada. Neka se potrude što je mogućno više da uoče i spreče izborne mahinacije. A na samom kraju, možda će i tih nekoliko njihovih procenata na glasanju biti od koristi.
Autor je univerzitetski profesor
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
