Dok Makron traži „empatiju“, Vučić policiji čestita: Kako Francuska i Srbija reaguju na policijsku brutalnost? – Društvo

Iako su građani koji protestuju u Francuskoj daleko nasilniji nego u Srbiji, francuska policija se u nekim slučajevima takođe pokazala kao veoma brutalna. Ipak, srpska policija je od početka studentskih protesta u nekim situacijama bila brutalnija od francuske policije, iako građani koji protestuju nisu bili ni izbliza nasilni koliko francuski.

Međutim, za razliku od srpskih zvaničnika, koji su nakon spornih policijskih intervencija tokom studentskih protesta policiji čestitali na „profesionalnom ponašanju“, tvrdili da koristi „minimalnu silu“ i negirali navode o brutalnosti, predsednik Francuske Emanuel Makron zatražio je od policije više „empatije“ i „pedagogije“ prema učenicima, dok je ministar unutrašnjih poslova suspendovao upotrebu zvučnih granata na srednjoškolskim protestima.

Takođe, niko od francuskih zvaničnika mlade koji protestuju i koji su tokom protesta zapalili i nekoliko školskih ustanova nije nazvao „teroristima“, „rušiteljima države“ i ostalim epitetima kojima naši zvaničnici redovno čašćavaju građane nakon većih protesta.

Ovo, naravno, ne znači da je francuska policija pasivna i da ne upotrebljava silu protiv demonstranata, ali postoji jedna velika razlika.

Za razliku od Srbije, gde do sada nije kažnjen nijedan policajac zbog prekomerne upotrebe sile, u Francuskoj je povodom ovoga već pokrenuta istraga o odgovornosti tamošnjih policajaca.

Francuski ministar policije Loran Nunjez saopštio je da je otvoreno čak 18 istraga IGPN-a, francuske policijske inspekcije, povodom postupanja tokom srednjoškolskih protesta.

On je za slučaj u Lensu, gde je maloletnik ostao bez šake od posledica upotrebe šok-bombi, rekao da policijska akcija „sve nas navodi na pitanja, počevši od samog ministra unutrašnjih poslova“.

Zbog ovog slučaja predsednik Makron je zatražio od Vlade i policije proporcionalnost, „empatiju“ i „pedagogiju“ u policijskom postupanju, kao i da se suspenduje upotreba policijskih zvučnih šok-granata prema srednjoškolcima, što je ministar policije i učinio.

U Srbiji su do sada državni zvaničnici, među kojima najviše prednjače bivši predsednik Aleksandar Vučić i ministar policije Ivica Dačić, grčevito branili policiju kada bi došlo do prekomerne upotrebe sile.

Kako su Vučić i Dačić branili policijsku brutalnost?

Na kraju studentskog protesta na Vidovdan prošle godine došlo je do sukoba dela demonstranata sa policijom. Policija je tada odgovorila žestoko i, prema mišljenju stručne javnosti, silu je koristila neselektivno, tj. i prema onima koji nisu učestvovali u neredima.

Najgore je prošao student Luka Mihajlović, koga je žandarm udario palicom u lice. Mihajlović je završio u bolnici zbog višestrukih preloma kostiju lica, a ujedno mu je, dok je ležao u bolnici, određen i pritvor zbog navodnog napada na policiju.

Vučić je nakon protesta čestitao policiji.

„Čestitam policiji na profesionalnom ponašanju, na rodoljubivom pristupu i prisebnosti, i na tome što su primenili minimalnu silu“, rekao je Vučić i dodao da takav profesionalizam i „tako nizak stepen intervencija“ nije viđen nigde u Evropi, dok je demonstrante nazvao napadačima na državu, rekavši da „nema pregovora sa teroristima“.

Protiv Mihajlovića je kasnije odbačena krivična prijava, niko od zvaničnika mu nije uputio izvinjenje niti je iko od policajaca odgovarao za nanošenje povreda studentu.

Dačić je akcenat stavio na povređene policajce i najavio da će policija primeniti sva ovlašćenja koja su joj na raspolaganju.

Nakon ovog protesta građani su započeli blokade saobraćajnica, gde je takođe zabeleženo nekoliko primera policijske brutalnosti, koja je ponovo pravdana i relativizovana.

Tokom uklanjanja blokade kod Pravnog fakulteta policija je intervenisala prema studentima i građanima. Prema svedočenjima i snimcima koje je analizirao naš list, bilo je pretučenih, a najmanje četvoro ljudi završilo je na VMA. U toj intervenciji napadnut je i novinar Radara Vuk Cvijić.

Vučić je i tada pravdao intervenciju policije, potpuno ignorišući povređene građane.

„Policija upotrebljava minimalnu silu u odgovoru na razne provokacije, napade i kamenice“, rekao je Vučić.

U avgustu prošle godine zabeležen je možda i najteži slučaj policijske brutalnosti. Tokom protesta policiju je napala manja grupa ljudi, ali njeni pripadnici nisu reagovali u tom trenutku, nego su tek nakon završetka protesta hapšeni ljudi po ulicama, za koje njihovi advokati tvrde da uopšte nisu napadali policiju niti pružali otpor.

Vučić i Dačić su tada pokušali da opravdaju postupanje policije tako što su govorili da je ona dugo trpela napade, iako prema zakonu policija može da upotrebi silu samo dok traje napad na nju, a nikako naknadno.

„U Valjevu to što su ti ljudi izdržali… Pogledajte ovu bandu koja ih je celo veče gađala svim mogućim predmetima… Oni stoje na 20 metara, policija stoji, ne mrda se, ne pomera se, nikoga ne ugrožavaju, nikoga ne diraju, a biju ih i tuku celo veče“, izjavio je Vučić i time opravdao naknadnu intervenciju policije.

Dačić je takođe relativizovao brutalnost pripadnika MUP-a, govoreći da je policija te večeri dugo trpela napade.

Ni nakon više od godinu dana niko od policajaca nije odgovarao, a predmet je na kraju preuzelo Tužilaštvo za organizovani kriminal.

Još jedna od najgrubljih policijskih intervencija tokom studentskih protesta zabeležena je 5. septembra 2025. u Novom Sadu, kada je posle sukoba dela demonstranata sa policijom ispred Filozofskog fakulteta usledilo potiskivanje građana kroz kampus i okolne ulice, uz upotrebu pendreka i velike količine suzavca, nakon čega su brojni građani prijavili povrede i posledice izlaganja gasu.

Naknadna analiza koju su predstavili studenti i profesori PMF-a ukazala je i na prisustvo CN gasa u jednom od uzoraka pronađenih posle intervencije, što je MUP kategorički negirao, tvrdeći da takvo sredstvo ne poseduje.

Državni vrh je, međutim, postupanje pripadnika MUP-a branio: Aleksandar Vučić tvrdio je da su policajci napadnuti „iz čista mira“ i pohvalio njihov profesionalizam, Ivica Dačić govorio je o „zaprepašćujućem, masovnom i unapred isplaniranom“ nasilju prema snagama bezbednosti i tvrdio da njeni pripadnici „nisu agresivni“, dok je direktor policije Dragan Vasiljević rekao da je policija „minimalno intervenisala kada je brutalno napadnuta“ i čestitao im što su „izdržali“.

Ovo su samo neki od primera gde je državni vrh, na čelu sa Vučićem, skoro svaki put negirao ili relativizovao prekomernu upotrebu sile nad demonstrantima, a odgovornost za incidente isključivo je prebacivana na demonstrante, što je uglavnom proizvodilo još veće zaoštravanje odnosa u društvu, jer nikada niko od vodećih ljudi u državi nije ni pokušao da dovede u pitanje postupanje policije.

Ukoliko ovu situaciju poredimo sa trenutnom koja se događa u Francuskoj, možemo zaključiti da francuske vlasti, i pored velikih sukoba mladih sa policijom, uporedo pokušavaju da svojim izjavama i postupcima „ne dolivaju ulje na vatru“, već šalju poruke građanima da će država ispitati i sopstvenu odgovornost.