Studenti, čuvajte se Danajaca i kad darove nose – Lični stavovi

Nije prošlo mnogo vremena, a tranziciona nepravda, u kojoj su dominirale pljačkaške privatizacije, uzela je maha.

Nezadovoljstvo naroda “demokratskim vlastima“ raslo je iz dana u dan, da bi dovelo do toga da su na izborima 2012. godine građani dali poverenje SNS-u.

Njeni čelnici, bez velikih afera u prethodnom periodu, nacionalno opredeljeni i sa ustima punim obećanja da će iskoreniti korupciju, mnogima su delovali prihvatljivije od samozvanih evropejaca sa džepovima (tačnije, džakovima) punim naših para.

A onda su se i nosioci nove vlasti razmahali, s tim što su se kriminalom, korupcijom i pljačkom narodnih para sada bavili manje obrazovani i mnogo manje pristojni ljudi, koji su vremenom sve manje brinuli o tome šta o njihovim “razvojnim projektima“ misle ljudi sa kognitivnim sposobnostima.

Noseći stub vlasti je postala propaganda namenjena brojnom lakovernom narodu.

Da li je EU zaista zabrinuta zbog endemske korupcije i izrazito autoritarnog režima u Srbiji? Naravno da nije.

Vodeće države EU, koje su vekovima bezdušno pljačkale narode širom planete (“potpomognute“ Velikom Britanijom, inače doajenom u tom poslu, i, u novije vreme, SAD), suštinski podržavaju Nepomenika, jer im on i dalje omogućava pljačku naših građana i prirodnih resursa.

Ono što je najgore je da se i zemlje EU svojski trude da doprinesu pretvaranju Srbije u rudarsku koloniju afričkog tipa.

U odgovoru (Danas, 12-13. septembar) na moje kritičke stavove (Danas, 8. septembar) koji su se odnosili na pismo (Danas, 29-30. avgust) koje je studentima u blokadi uputio anonimni profesor koji se proglasio prijateljem studenata (u daljem tekstu: profesor), profesor izjavi: Alternativa evropskoj Srbiji je “putinovska“ Srbija.

Pošto Srbija jeste evropska zemlja, profesor je verovatno mislio na Srbiju u EU. Tu se nećemo složiti. Zašto profesor kao uzor Srbiji nije, na primer, predložio Norvešku ili Švajcarsku, bogate, demokratske i respektabilne države koje nisu članice EU?

Nego, EU pa EU. Uzgred, nacionalno svesni ljudi, u koje svrstavam i sebe, poštuju predsednika Putina, jer je uspeo, i to u izrazito neprijateljskom okruženju, da potpuno uništenu Jeljcinovu Rusiju podigne iz pepela i dovede je na poziciju vodeće vojne sile i četvrte ekonomije sveta po paritetu kupovne moći.

U poslednjem pismu, profesor je predložio studentima u blokadi da zamole EU da na parlamentarne izbore koji će se održati 25. oktobra pošalje posmatrače koji će obezbediti smanjenje neregularnosti na izbornim mestima.

Radi se o vrlo naivnom predlogu, jer, po mom dubokom ubeđenju, to nije namera EU, koja ni na brojnim prethodnim izborima nije želela da na pravi način sankcioniše očite zloupotrebe režima.

U prilog tome govore i izjave kojima nas EU zvaničnici zatrpavaju ovih dana. EU, ponavljam, suštinski podržava sadašnju vlast u Srbiji.

Profesor kao da je zaboravio koliko je, politički gledano, bio neubedljiv i skroman doček koji su zvaničnici EU priredili našim studentima kad su biciklima, posle više od 1300 kilometara vožnje, stigli u Strazbur, nadajući se iskrenoj podršci EU. Studenti i oni koji ih iskreno podržavaju to ne mogu da zaborave.

Druga ključna tema o kojoj polemišem sa profesorom je njegov savet studentima da na sahranu generalu Mladiću dođu sa krvavim rukama, koji, kao što je poznato, oni nisu prihvatili.

Od toga sam ih odvraćao u tekstu objavljenom 8. septembra, gde sam kao glavni razlog naveo štetu koju bi zbog takvog postupka pretrpeli na izborima.

U poslednjem pismu, takav moj stav profesor nazva “poraznim, ciničnim pragmatizmom“ i dodade da studenti nikome ne treba da se dodvoravaju, već treba da šire istinu (naravno, njegovo viđenje istine).

“Prijatelj studenata“ ne shvata da studenti nisu članovi debatnog kluba, nego ključan POLITIČKI faktor u borbi za promenu vlasti i normalnu Srbiju, koja se odvija u uslovima koji su za njih izrazito nepovoljni.

Poslednje profesorovo pismo sadrži brojne problematične stavove na razne teme, u čijoj je osnovi, ponavljam, antisrpska matrica. Iako ih nije teško pobiti, zbog nedostatka prostora, koji profesoru nikad nije manjkao, reći ću samo da su za žaljenje njegovi jednostrani i generalno neistiniti stavovi o uzročnicima ratova devedesetih.

Uz to, ne može se voditi polemika na nivou profesora univerziteta ukoliko ona sadrži isključive stavove zasnovane na proizvoljnim pretpostavkama.

Tako, profesor napisa da, citiram, ceo svet zna da su tadašnji režimi u Srbiji i Republici Srpskoj vodili agresivne ratove protiv drugih naroda bivše Jugoslavije, a samo ovde režim neguje iskrivljenu verziju istorije (podvukao M. K.).

Bilo mi je teško da poverujem da za profesora nema sveta izvan zemalja “kolektivnog Zapada“ i da se, po njemu, samo u Srbiji krivotvori istina o ratovima devedesetih.

Pomenuću i profesorovu izjavu da “niko ko podržava studentsku listu nije bio na Mladićevoj sahrani“ (ja ih znam šestoro i svi su profesori univerziteta). Da kažem i ovo: profesor napisa da zna mnogo više od mene o tematici ratova devedesetih.

Ukoliko je zaista tako, zašto ponavlja netačne i neubedljive zapadnjačke propagandne floskule? I još samo ovo: nije lepo što profesora Mila Lompara nazva Lompar, a rektora UB onako kako treba – rektor Vladan Đokić.

Posle objavljivanja mog teksta, kao i posle objavljivanja profesorovog odgovora, dobio sam brojne poruke koje su potvrdile svrsishodnost polemike koju nas dvojica vodimo na stranicama lista Danas, bez obzira na to što je profesor (i dalje) anoniman.

Na kraju, evo i moje poruke studentima: nastavite da mislite samo svojim glavama i čuvajte se Danajaca i kad darove nose.

Autor je profesor ETF-a u Beogradu, u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.