Srbija pobeđuje, sigurno – Lični stavovi
Dok ovo pišem do izbora ostalo je još dvadeset dana. A već znamo pobednika. Rekao nam je logo SNS-a, tačnije broja jedan na listi broj jedan, gde piše „Srbija pobeđuje“. Ko bi drugi mogao da pobedi osim Srbije. Ove ili one koju zagovara lista broj tri.
Sad je samo pitanje da li prvi na listi broj jedan očekuje da izgubi izbore, u kom slučaju pobeđuje Srbija po meri studenata i, verujem, većine građana koji će ih podržati. Ili mu ne pada na pamet ta Srbija, već Srbija koju čini prvi na listi broj jedan i ostalo stanovništvo Srbije, što bi rekle komšije – pučanstvo Srbije. Ta Srbija hoće da pobedi. Čini se, po svaku cenu.
Zato slušamo kakva nam je Srbija danas, dvadeset dana pred izbore. A kakva će tek biti dvadeset trećeg oktobra, pred izbornu tišinu, ako je, uopšte, bude. Prvi u Evropi, bez dileme. A kakvi će tog dana biti studenti i oni koji ih već otvoreno podržavaju. Da te bog sačuva.
Da li je neka zemlja ikad imala takve „neprijatelje“ i rušioce svega stvorenog za vremena aktuelne vlasti. Možda se kao predsednik svih građana i uzdržavao da im pripiše sve što je želeo. A u šta će ih pretvoriti u preostalim danima do izbora, sad u svojstvu običnog ali i dalje svemoćnog građanina, možeš misliti. Pobrinuću se, uz daljinski, da to što manje čujem, osim što mi u nepažnji dospe do ušiju.
A ono što se ističe kao slabost liste broj tri, posebno brine. Malo, malo, pa možeš čuti primedbu – ko su ti ljudi. Ko tu može stati na crtu broju jedan sa liste broj jedan. Ko će voditi državu, pitaju se oni koji bi da podrže tu listu, pa čak i oni koji će je zasigurno podržati, bez obzira na tu „manu“ liste. A mi ne možemo bez vođe. Za razliku od te liste, lista broj jedan ima toliko poznatih imena, da samo zbog njih može ovoga puta da izgubi bar 500 hiljada glasova.
Ko će voditi državu ako pobedi lista broj tri? Ako sam dobro razumeo studente, trebalo bi da je vode institucije, svaka u svom domenu. Samo će nam, nažalost, trebati vremena da ih dovedemo u stanje potrebno za postojanje uređene države.
Treba vremena da oni koji mogu preuzeti tu odgovornost shvate da stvarno hoćemo državu u kojoj je Narodna skupština „šef“ predsedniku države i predsedniku vlade. Studenti traže jasnu nadležnost. Da guverner odlučuje o monetarnim pitanjima, ministar finansija o budžetu i javnim finansijama, da sudija utvrđuje krivicu i odmerava kaznu, i da ne nabrajam, i da to rade jer su dorasli tome. Da se poštuju zakonom propisane procedure odlučivanja. Vrlo jednostavno ali teško sprovodivo, jer smo se uveliko navikli na drugačije.
Što se ekonomije tiče, gde smo i pored mnogih mana i neizvesnosti, ipak manje zastranili nego u drugim sferama života, treba sistemskim rešenjima stvoriti ambijent koji obezbeđuje: nespornu sigurnost legalno stečene imovine, manji dug i veće učešće dinara i tom dugu, rast životnog standarda u skladu sa ekonomskim rezultatima, rast penzija u skladu sa rastom plata, i najvažnije, odlučujuću ulogu domaćih investicija i sopstvenog radnog potencijala u ekonomskom rastu.
Podrazumeva se prepoznatljiva razvojna politika i s njom usklađena tekuća ekonomska politika, kao orijentir mladeži za odluku hoće li ovde praviti karijeru i zasnivati porodicu.
Autor je ekonomista
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
