Pismo studentima: Vi jeste “uličari”, ali vas ulica nije obrazovala kao njih – Pisma čitalaca

Jer ovu zemlju treba da vode mladi, duhoviti, rasterećeni, pametni i obrazovani ljudi. LJudi koji imaju lakoću i kreativnost. Oni koji vrednuju znanje i pravdu. Oni koji umeju da osete stid i znaju šta je sramota. Oni koji neće dozvoliti da mnogo puta ponovljena laž, samo zato što je ponovljena hiljadu puta, postane istina. Vi sve ovo imate i jako ste duhoviti…

Ovu zemlju treba da vode oni koji više nikada neće rušiti Beograd, koji ovoliko nije rušen ni za vreme ijednog bombardovanja. Decenijama gledam kako Beograd postaje grad u kojem se gubi dostojanstvo, kako malo-pomalo postaje razvalina od grada i Potemkinovo selo.

Da, jeste „uličari“. Ali vas ulica nije obrazovala kao njih.

I treba da se „šetkate po Parizima i svetskim metropolama“. Treba da gledate, učite, upoznajete svet i donosite znanje ovde, a ne da donosite firmirane tašne Luj Vitona i Diora.

Jer vam o tome govore oni koji se sami kite stvarima čiju cenu većina ljudi u ovoj zemlji ne može ni da zamisli, a kamoli da priušti. Onda je sasvim pristojno postaviti jedno staromodno pitanje: odakle vam novac?

Kada sam bio mali, slušao sam singl ploču „Ali Baba i četrdeset razbojnika“. Dragan Laković NJonja, pozajmljuje glas i u jednom trenutku kaže : „Svaki predmet na tebi je skupocen.“

Ovo se pre svega odnosi na onaj deo takozvane građanske Srbije, na tu kvazi-građansku elitu koja snosi veliki deo odgovornosti. Deo te građanske Srbije je svojim izborima, zabludama i stalnim podelama pomogao da se dovde stigne. I ona je, ma koliko sebe videla kao suprotnost vlasti, često ostala zarobljena u istom nasleđenom okviru, u starim podelama i porodičnim političkim predanjima koja se vuku još iz vremena komunizma.

I sada ponovo gledam kako se vama dele lekcije. Kako se pozivaju reditelji da povlače svoje filmove sa FEST-a, festivala koji je odavno trebalo ukinuti.

Jer gotovo sve podele koje vam se ovde nude jesu lažne.

Jesi li partizan ili četnik?

Zvezda ili Partizan?

Građanska Srbija ili ona druga Srbija?

Za Evropu ili protiv Evrope?

Kao da čitav čovek mora da stane u jedan od dva ponuđena odgovora.

Ne mora.

To su lažni izbori kojima se ova zemlja decenijama deli. Dok mi biramo stranu, mrzimo se, prebrojavamo pretke i kopamo rovove, oni ostaju na vlasti. Stara formula: zavadi pa vladaj. Ali vi i to znate.

I tu kod vas prvi put posle mnogo vremena prepoznajem nešto što mi daje nadu: kao da se pojavilo seme koje nije niklo iz tog starog nasleđa. Kao da vas, za razliku od nas, više ne određuje pitanje čiji je otac bio gde, ko je bio partizan, ko četnik, ko komunista, ko antikomunista, ko je pripadao kojoj Srbiji.

Prvi put vidim generaciju koja kao da pokušava da govori svojim jezikom, a ne jezikom naših očeva i dedova.

To je možda najvažnije što imate.

Zato nemojte da vam mi ostavimo naš ponor kao nasledstvo. Doveli smo zemlju do tačke u kojoj ljudi jedni druge gotovo više i ne čuju, a rovovi su postali toliko duboki da smo opasno blizu toga da zaboravimo da sa druge strane stoje ljudi.

Vaš posao nije da izaberete jedan od naših rovova. Vaš posao je da u njih i ne uđete.

Vladimir Avramović, građanin razrušenog Beograda i napaćene Srbije

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.