Maratonci trče poslednji krug – Pisma čitalaca

Na ulazu i pristupu gradu bakra i terora, dočekala nas je muzika iz SNS – a, sa večitom potpredsednicom, sa „Ruzmarinom“, i trubačima sa ozvučenja.

Morali smo da prođemo pokraj tih ucenjenih mučenika, socijalnih obveznika i da odemo do prostorija „Nu dau“, gde su nas čekali predstavnici studenata koji su imali svoj zakazani skup u centru grada.

Jedan nepoznati momak provociran, u nastupu besa, uputio im je reči :“Što se prodajete za parče Vučićevog hleba“.

Pale su i psovke, mi nismo znali ko je. Došlo je do verbalnog sukoba, samo smo čuli :“što me slikate“!

Nismo znali ko je, i da li je provokacija i nastavili smo. Naša želja je bila da se pozdravimo sa našim zemljakom, na Studentskoj listi, gospodinom Ilijom Batasom i da se pozdravimo sa drugima na Studentskoj listi.

Kad smo se vratili na mesto okupljanja, sve vreme je sa druge strane treštala muzika, da omete ovaj veličanstveni skup. Došli su Majdanpečani u impozantnom broju, došli su i Donjomilanovčani, kao i ostali.

Svi govornici su bili profesori fakulteta, i održali divne, konstruktivne govore, u kome je predstavljen program studenata, i sve vreme su bili ometeni sa druge strane.

Strane bezumlja, i propasti. Nikome to nije smetalo, jer svi prisutni bili su osvedočeni borci za promenu sistema.

Bilo je podrške, ovacija i na kraju se igralo vlaško i užičko kolo, pevalo iz sve snage „tri poljupca“, dok su se Dudini povlačili ka opštini.

Neko je rekao „Maratonci trče poslednji krug“, ubeđeni smo da je tako. Kad se Majdanpek oslobodi tiranina, cela će Srbija slobodna biti. I to uskoro, ubeđeni smo.

Studenti pobeđuju svuda.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.