Budite sigurni da će ON proglasiti pobedu na lažiranim izborima – Lični stavovi

Dragi studenti,

Što smo bliže izborima, to se izborna krađa sve više otkriva. Najpre je uskraćeno pravo glasa za preko 20 hiljada birača koji su se prijavili da glasaju u inostranstvu, a 20 hiljada „novih“ birača se pojavilo na Kosovu. Istovremeno, RIK je objavio da Srbija ima isti broj birača kao i stanovnika: 6 i po miliona. A onda je otkriveno 236 hiljada novih izdatih ličnih karata u samo četiri meseca. I tu leži tajna svih izbornih pobeda SNS-a posle pada novosadske nadstrešnice, a verovatno i pre nje.

Na ovu izbornu manipulaciju sam ukazao još posle izbora u Kosjeriću i Zaječaru (u pismu od 15.6.2025.). Sećate se da su tamo oko izbornih mesta viđeni ljudi sa rent-a-car automobilima? To su bili lojalisti koji kruže po biračkim mestima sa lažnim ličnim kartama koje su dobili od MUP-a. To takođe znači da su se lažne lične karte štampale i pre. Jedan lojalista može da glasa i do 40 puta u jednom izbornom danu i tako režim može sa 10 hiljada lojalista da sakupi 400 hiljada lažnih glasova.

Višestruki identiteti lojalista su već viđen metod uspešne izborne prevare, koje je koristio i Milošević. Zato su posle 5. oktobra uvedena mastila za kažiprst birača i UV lampe. Međutim, znamo da ko nabavlja mastila može da nabavi i sredstvo za njihovo skidanje. Jedino što možete napraviti je da uputite ljude na izbornim mestima da dobro namažu kažiprste biračima kako bi otežali skidanje mastila i višestruko glasanje.

Još jedan dokaz o fantomskim biračima su puni sandučići poziva za glasanje ljudima za koje komšije nisu nikada ni čuli ni videli, a često se pojavljuju i ruska imena i prezimena. Nekadašnji Miloševićev portparol partije koja je prva koristila ovaj metod izborne krađe je danas prvi čovek MUP-a. A ove nedelje je, gle slučajnosti, Ivica Dačić otputovao u Moskvu na sastanak sa Dmitrijem Medvedevim. Šta je ministar unutrašnjih poslova radio pred izbore sa Putinovom desnom rukom, ne znamo, ali znamo da nije išao da peva.

Zato budite sigurni da će 25. oktobra uveče Nepomenik proglasiti izbornu pobedu i da će ona biti zasnovana na lažiranim izborima. Studentska lista će pobediti, ali će trebati tu pobedu dokazivati i boriti se za nju posle 25. oktobra.

Kada vide da brod tone, oni najodgovorniji funkcioneri će bežati u Rusiju. Zato pre izbora pozovite policiju, tužioce i sudove da budu u pripravnosti – da imaju spremne krivične prijave, optužnice i naloge za hapšenje koje nisu smeli da podnesu jer su se plašili mafijaškog režima. Moramo prihvatiti realnost da će mnogi od njih pobeći, ali to ne sme biti Nepomenik. On više nije predsednik i nikakav imunitet ga više ne štiti.

Krivična odgovornost nije uvek isključivo individualna. Po zakonu i određeni kolektivi mogu odgovarati i može ih se kazniti za kriminal u kojem su učestvovali.

Kolektivi koji su najodgovorniji u Srbiji su pre svega SNS, SPS, Pokret socijalista i lažne ruske stranke koje i sada učestvuju u izbornoj krađi. Ne treba zaboraviti i SRS koja u poslednjem periodu nije imala priliku da učestvuje u sistemskom kriminalu kao nekada, kada je učestvovala i u zločinu protiv čovečnosti za koji je osuđen njihov lider, a tu je i Đinđićevo ubistvo.

Moramo obezbediti da se ove političke stranke adekvatno sankcionišu za kriminal i proglase protivustavnim kako bi zauvek nestale sa političke scene. Postoje dva pravna puta kako bi ih se sankcionisalo i zabranilo.

Ako zamislimo političku stranku kao vozilo koje se koristi za izvršenje krivičnog dela, kažnjavanje vozača bez oduzimanja vozila znači da će sutra neko drugi sesti za volan i nastaviti istim putem. Krivična odgovornost političkih stranaka, ideja koja se već pominje u pravničkim krugovima, omogućava nam da, pravnim sredstvima, to vozilo kaznimo i trajno isključimo iz saobraćaja.

Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivična dela usvojen 2008. godine, propisuje mehanizam kojim se pravno lice, a politička stranka to jeste, može pozvati na krivičnu odgovornost ukoliko su njeni funkcioneri vršili krivična dela u njeno ime i za njenu korist. Šta je kupovina glasova, ako ne krivično delo učinjeno sa namerom da stranka ostvari korist u vidu mandata? Šta je nameštanje javnih nabavki za firme bliske stranci, uz „proviziju“ koja završava u crnim fondovima za kampanju, ako ne krivično delo za korist pravnog lica?

Sankcije predviđene u Zakonu se kreću od visokih novčanih kazni, preko oduzimanja imovinske koristi, do najteže sankcije – prestanka pravnog lica, ukoliko je njegova delatnost „u celini ili u znatnoj meri bila u funkciji vršenja krivičnih dela“.

Zašto individualna odgovornost nije dovoljna? Ako će oni najodgovorniji pobeći u inostranstvo, u nekim predmetima nećemo imati dostupno individualno lice da mu sudimo.

Ne smemo se zadovoljiti da na kraju krivično odgovara samo Ćaci boranija. Možda će jedini lek za ozdravljenje bolesnog društva biti taj da se taj kancer mafijaških političkih stranaka osudi i ukloni jednom zauvek iz političkog života Srbije.

Ako se to ne učini, SNS, SPS, Pokret socijalista i ruske stranke će zadržati nelegalno stečene mandate. Nastaviće da primaju novac iz budžeta na osnovu tih mandata. Zadržaće infrastrukturu kojom će sutra organizovati novu prevaru.

Ustavni sud će pokušati blokirati ovakve postupke protiv političkih stranaka. Pojedincima će priznati i predsedničke protivustavne abolicije za imena koja još nisu obznanjena javnosti. Zato ponavljam, bez promene Ustava i izbora novih sudija Ustavnog suda neće moći doći do uspešne tranzicije.

Inače, i Ustav i Zakon o Ustavnom sudu predviđaju mogućnost zabrane političke stranke kada je njeno delovanje usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zagarantovanih ljudskih ili manjinskih prava, ili pak na izazivanje rasne, nacionalne i verske mržnje. Pomenuti uslovi koje propisuje Ustav za zabranu političkih stranaka su ispunjeni u slučaju svih pomenutih režimskih stranaka, a za zabranu SRS je ovo možda i jedini pravni put. O tome se već u javnosti diskutovalo i već postoje neke inicijative u tom pravcu prema Ustavnom sudu, samo bi ih trebalo aktualizovati.

Da zaključim, ne dozvolite da se debata svede na to koji će pojedinac završiti u zatvoru. Insistirajte na pitanju odgovornosti organizacija. Objasnite građanima da postoje pravni mehanizmi za sankcionisanje organizacija koje su okoristile od kriminala i koje su sistemski kršile Ustav.

Javno tužilaštvo je ključni organ u ovom procesu. Oni moraju razumeti da ne smeju zastati na gonjenju „pešadinaca“. Moraju pokrenuti istrage o tome kako su se sredstva stečena korupcijom slivala u stranačke kase, kako su korišćena za kampanje i kako su stranke, kao pravna lica, organizovale te kriminalne aktivnosti.

Sistem će se braniti. Govoriće vam da je to pravno nemoguće, da je to opasan presedan, da to ugrožava demokratiju. Ne verujte im. Zemlje sa mnogo dužom demokratskom tradicijom, poput Španije ili Francuske, odavno primenjuju mehanizme kažnjavanja političkih partija za korupciju i nelegalno finansiranje. Ugrožavanje demokratije nije pozivanje na odgovornost; ugrožavanje demokratije je dozvoliti da stranke postanu karteli zaštićeni imunitetom koji su sami sebi dodelili.

Ustav i zakon su jasni, a na vama je da iskoristite mogućnosti koje imate na raspolaganju. Vi ste generacija koja ima priliku da prekine tu simulaciju. Nemojte se plašiti da upotrebite pravo kao oruđe pravde.

Autor je univerzitetski profesor i stručnjak za tranzicionu pravdu (ime i prezime poznato redakciji)

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.