Plenum Studenata u blokadi Filozofskog: Zašto nismo petooktobarski pokret? – Politika

Studenti u blokadi Filozofskog fakulteta objavili su duže saopštenje o zaključku svog plenuma da nisu petooktobarski pokret na nalogu na mreži Iks, koje prenosimo u celosti:

„Plenum Filozofskog fakulteta u Beogradu želi da doprinese diskusiji o značaju datuma petog oktobra, kao i njegove veze sa studentskim pokretom u kojem manjka ozbiljan istorijski i društveni osvrt. Zašto je dominantan osećaj na ovaj datum razočarenje i da li je on opravdan? Da li je studentski pokret ima kontinuitet sa petim oktobrom?

Opoziciona koalicija koja je nastala na talasu hiperinflacija, ratova i bombardovanja oličena u Demokratskoj opoziciji Srbije sa svojim studentskim udarnim krilom u vidu Otpora je po svakom pogledu proizvod svoje ere. Ova koalicija vođena je obećanjima da će slobodno tržište obezbediti veći standard života, ekonomski prosperitet i stabilnost, vladavinu prava, demokratizaciju društva i višepartijski sistem. U periodu neposredno nakon pada socijalizma, jednačina je izgledala ovako: više tržišta znači više slobode znači više evropskog puta.

Да ли и у којој мери данашњи студентски покрет наставља политичко наслеђе Петог октобра?

Које поуке из искуства Петог октобра треба сачувати, а које грешке би нови покрет морао да избегне?

О овој теми се често говори у јавности, а на нека од тих питања већ смо дали одговор. ⬇️ https://t.co/n2wb6dbeUh

— Филозофи у блокади (@FFUBublokadi) October 5, 2026

Sada, posle 25 godina vidimo da ova jednačina ne samo da nije tačna, već da je dovela do rezultata suprotnih očekivanjima: umesto prosperiteta siromaštvo, umesto slobode normalizacija represije i straha. Suverenitet je prokockan a Srbija je definitivno smeštena u periferiju svetskog kapitalizma. Za trenutno stanje nisu krivi pojedinci, već sistem koji je ostao isti. Zamena jednog političkog rukovodstva drugim nije isto što i promena sistema. Nastavljene su privatizacije počete pod Miloševićem, a demokratski život se nije otvorio za učešće širih segmenata društva. Sa druge strane, intenzivno finansiranje DOS-a od strane spoljnih izvora se moralo naplatiti otvaranjem Srbije za međunarodni kapital. Tranzicija je tražila žrtvovanje. Trebalo je stisnuti zube. Uhvаćen između čekića i nakovnja, nalet nade nastao odbranom ustavne volje petog oktobra se kod većine brzo pretvorio u razočarenje, a zatim u bes.

Iz današanje perspektive, jedno je jasno. Jednačina je netačna. I ne samo to, nego je ona netačna jer se u njoj ne nalazi formula za izmenu sistema. Za promenu sistema je potrebna opšta demokratizacija; društvena, ekonomska i politička. Preko plenumskog i zborovskog organizovanja ona čini samu srž studentskog pokreta. Drugo, sistemska promena zahteva napuštanje neoliberalnih reformi privatizacije, stalnih revizija, zakidanja i zanemarivanja zdravstva, prosvete i socijalne zaštite. Treće, promena sistema znači i antikolonijalna pozicija borbe protiv svake ekonomske eksploatacije, zagađenja prirodne sredine ili kršenje prava od strane drugih država i korporacija. Studentski pokret nije petooktobarski pokret i nema kontinuitet sa njim jer je njegova osnova promena sistema, ali svoj vitalizam izvlači iz istog izvora, a to je nada u promene.

Peti oktobar je datum koji podseća na ono što je izgubljeno i iznevereno, na greške koje su napravljene i koje se ne smeju ponoviti. Iskrena želja naroda za promenom neće i ovaj put biti prokockana. Najveća lekcija petog oktobra je da smo mi sami jedini garant slobode. Za nju neće garantovati slobodno tržište, ma koliko ono bilo meritokratsko jer interes kapitala nije interes društva. Za nju neće garantovati Evropa, ma koliko pričala o ljudskim pravima, jer je jeftina radna snaga važnija od napretka društva. Za nju neće garantovati politička elita, ma koliko prosvećena, jer su partikularni interesi uvek važniji od interesa društva. Jedino društvo u kojem čovek sam upravlja sobom, svojom zajednicom i privredom sa fokusom na budućnost može biti slobodno društvo. Ne uzdamo se u spasioce, domaće ili strane. Oslobodioci ne postoje, već narod sam sebe oslobađa.“