Zvezdina legenda u fotelji Vojvodine: Ko je Vladimir Jugović, novi sportski direktor Novosađana? – Sport

U novosadskom klubu zadužen je za vođenje kompletnog sportskog sektora, kreiranje sportske politike, skauting, dovođenje igrača, kao i za poseban razvoj i afirmaciju talenata iz omladinske škole.

Vladimir Jugović se vraća u srpski fudbal nakon skoro dve decenije pauze, nakon što je 2009. godine odlučio da se povuče sa funkcije potpredsednika Crvene zvezde.

Kao glavni razlog za odlazak naveo je nezadovoljstvo činjenicom da mu ostali ljudi u klubu i mediji zameraju što živi u Austriji i ne provodi dovoljno vremena u klubu.

– Ne želim da se više komentariše to što živim u Beču, a na funkciji sam u Crvenoj zvezdi. To je i dalje tema, iako sam predsedniku Tanasijeviću kada sam preuzeo funkciju rekao kakvi su mi planovi. Zbog toga sam se odlučio na ovaj korak – izjavio je tada Jugović.

Nedavno je za Mozzart sport obelodanio zašto nikada nije ušao u trenerske vode.

– Krenuo sam drugim putem kada sam prestao da igram i srećan sam zbog toga. Život nije samo fudbal. U Srbiji se bavim proizvodnjom duvana, imam akcije u Sekventu, švajcarskom proizvođaču pametnih satova. A i da želim, sad mi je kasno da pokušavam da budem trener.

Novi sportski direktor Vojvodine trebalo bi da postane i član Skupštine Fudbalskog saveza Srbije, pa nema sumnje da ima želju da ostavi ozbiljan trag u domaćem fudbalu i kao funkcioner.

Biografija Vladimira Jugovića

Jugović je rođen 30. avgusta 1969. godine u Milutovcu kod Trstenika. Ostao je upamćen kao jedini srpski fudbaler koji je osvojio titulu šampiona Evrope sa dva različita kluba.

Sa beogradskim crveno-belima je 1991. godine osvojio Kup evropskih šampiona i Interkontinentalni kup u Tokiju, gde je proglašen za igrača utakmice nakon što je postigao dva gola u pobedi nad Kolo Kolom (3:0).

Sa torinskim Juventusom je 1996. godine ponovo pokorio Evropu osvajanjem Lige šampiona, postigavši odlučujući gol iz penala u finalu protiv Ajaksa. Sa „starom damom“ je takođe osvojio Interkontinentalni kup i UEFA Superkup.

U bogatoj kolekciji trofeja ima i tri titule prvaka Jugoslavije, jednu titulu prvaka Italije i dva Kupa Italije.

Tokom uspešne internacionalne karijere nastupao je za neke od najvećih evropskih klubova: Sampdoriju, Juventus, Lacio, Inter, Atletiko Madrid, Monako.

Vladimir Jugović je ostavio najveći trag u Seriji A od srpskih fudbalera pored Dejana Stankovića i Siniše Mihajlovića, odigravši 202 utakmice u dresovima Sampdorije, Juventusa, Lacija i Intera, u eri kada je ta liga bila ubedljivo najkvalitetnija na svetu.

Uglavnom je igrao na poziciji defanzivnog veznog igrača, ali je mogao da pokrije bilo koju ulogu u veznom redu, čak i po boku.

Bio je prepoznatljiv po borbenosti, energiji, nesebičnosti, fudbalskoj inteligenciji i veštini oduzimanja lopte, ali je posedovao i talenat i dobru tehniku. Bio je kompletan fudbaler u pravom smislu te reči.

Iako je slavu stekao u Italiji, najdublji trag je ostavio u dresu Crvene zvezde gde je zbog briljantne utakmice protiv Kolo Kola u Interkontinenantlnom kupu u Tokiju dobio nadimak „Zvezdino dete sa druge planete“.

Za reprezentaciju Jugoslavije (SRJ) odigrao je 41 utakmicu i postigao tri gola u periodu između 1991. i 2002. godine. Bio je jedan od najboljih igrača tima na Svetskom prvenstvu 1998. u Francuskoj i na Evropskom prvenstvu 2000. u Belgiji i Holandiji.