Dušan Tadić o reprezentaciji Srbije: Imam osećaj kao da nikada nisam ni odlazio – Sport

U ambijentu koji čuva istoriju srpskog fudbala, okružen fotografijama generacija koje su ostavljale trag u dresu sa državnim grbom, rekorder po broju nastupa priznaje da mu povratak deluje nestvarno jednostavno.

– Imam osećaj kao da nikada nisam ni odlazio. Sve su to naši ljudi, sa svima sam ostao u dobrim odnosima i čuo se sa mnogima. Kao da sam bio na nekom godišnjem odmoru i sada se vratio – rekao je Tadić u razgovoru za FSS, navodi se na zvaničnom sajtu srpske krovne fudbalske organizacije.

Od odluke da završi reprezentativnu karijeru do novog poziva prošlo je više od dve godine. Poziva je, otkriva Tadić, bilo i ranije. Ali trenutak nije bio pravi.

– Kada sam se povukao, bilo je dosta poziva da se vratim, ali tada nisam bio spreman. Želeo sam da završim to poglavlje, mislio sam da treba mlađi da preuzmu odgovornost i da krene neka nova priča. Posle sam otišao u Emirate, Veljko me je i tada zvao, ali bio sam daleko i nije se namestilo. Sada sam se vratio u Evropu, bliže sam Srbiji, osećam potrebu, vidim da sam potreban i da mogu da pomognem ekipi.

A onda je proradio i osećaj koji je teško zameniti bilo čim u klupskom fudbalu.

– Reprezentacija ti uvek nedostaje. To je najlepši mogući osećaj. Igraš za svoju zemlju, predstavljaš je, nosiš dres, vidiš grb, čuješ himnu, osetiš navijače… Sve ti to fali. Znam i da neću još dugo igrati fudbal i jednostavno sam se uželeo svega toga.

Važnu ulogu u odluci da ponovo obuče dres Srbije imali su i ljudi sa kojima je razgovarao pre povratka u reprezentaciju.

– Ključnu ulogu odigrali su ljudi u Savezu. Imao sam nekoliko zaista dobrih razgovora sa Veljkom Paunovićem i generalnim sekretarom Brankom Radujkom. Mnogo mi se svidela Veljkova želja, strast i posvećenost fudbalu. Žao mi je što ranije nismo sarađivali. Sve se nekako povezalo i tu sam da pomognem u svakom smislu. Drago mi je što ćemo sarađivati i probati da ostvarimo zajednički uspeh.

Paunović je Tadićev povratak nazvao „simbolom ozdravljenja reprezentacije“.

Reči koje su nekadašnjem kapitenu posebno značile, ali ga i vratile temi na kojoj je insistirao tokom velikog dela reprezentativne karijere – zajedništvu.

– To je lep kompliment. Uvek sam govorio o ujedinjenju, čak i kada nismo bili u dobrim situacijama. Mislim da nama kao narodu to nedostaje. Kada se ujedinimo i kada smo složni, izuzetno smo jaki. Uvek sam težio tome da se držimo zajedno, da tim bude iznad svih, da pomažemo jedni drugima i čuvamo pozitivnu energiju. Nadam se da ćemo se ponovo ujediniti i biti zajedno.

Povratak se ne odnosi samo na četiri utakmice Lige nacija. Tadić i Paunović razgovarali su i o onome što sledi – kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2028. godine.

– Ne bih da pravim dugoročne planove, ali bilo bi prelepo. Mislim da treba da se vratimo tome da postane normalno da se Srbija plasira na velika takmičenja. To smo u jednom periodu uspeli. Sada treba ponovo da dođemo do toga da Srbija bude na svakom Evropskom i Svetskom prvenstvu, a onda da težimo i nekom dodatnom iskoraku.

Srbija u koju se vratio nije ista ona iz koje je otišao. Uz igrače sa kojima je godinama delio svlačionicu, sada su tu i neka nova lica, momci koji su kao deca gledali Tadića sa kapitenskom trakom.

I tu njegova uloga dobija novu dimenziju.

– Interesantno mi je da vidim nove generacije, drugačija razmišljanja. Malo sam se danas i šalio sa njima za stolom, govorio im: ‘Hajde, pričajte nešto’. Tu smo da im pomognemo, da im damo dobar primer, da postanu bolji fudbaleri, ali i bolji ljudi. I mi smo to učili od generacija pre nas.

Posle 111 utakmica, 23 gola, 40 asistencija i tri velika takmičenja, ciljevi više nisu pitanje ličnih brojki.

– Voleo bih da idemo korak po korak. Da se ponovo ujedinimo, napravimo dobru atmosferu, takmičarski naboj i dobru hemiju između svih nas. Ove utakmice treba da nam posluže i kao priprema za kvalifikacije za Evropsko prvenstvo, gde ne smeš da zakažeš. Tamo moraš da se plasiraš.

Ni pitanje minutaže za Tadića više nema istu težinu.

– Nije mi to problem. Osećam se fizički odlično, a na treneru je da odluči koliko ću igrati. Tu sam da budem lider, da preuzmem odgovornost u ključnim momentima, na terenu i van njega. Imamo dobre igrače, imamo mlade kojima treba da pomognemo da steknu još više tog pozitivnog bezobrazluka i da preuzimaju odgovornost. Najbitnija je ekipa. Sve ćemo uraditi da ekipa pobedi – zaključio je Tadić.