A gde je Univerzitet u Novom Sadu na Šangajskoj listi? – Lični stavovi

Inače, 2021. godine beogradski univerzitet takođe je bio rangiran kao i ove 2026. godine, a tada nije bilo protesta, blokada ili bilo čega sličnog. Tako da je, nažalost, tužna realnost Srbije da pod vlašću Aleksandra Vučića naš najveći i najstariji univerzitet na jedvite jade uspeva da bude oko 500. mesta u svetu.

Međutim, želim ovde da otvorim jednu drugu i, po mom mišljenju, mnogo važniju temu. Naime, Vučić bi trebalo da nam odgovori koji je na Šangajskoj listi Univerzitet u Novom Sadu?! Jer, ako je „blokaderska uprava“ dovela do toga da je UB pao u niži rang, postavlja se pitanje šta je uradila njegova „patriotska uprava“ u Novom Sadu? Ja ću vam reći. Univerzitet u Novom Sadu nije ni rangiran, tj. nije uspeo da se nađe ni među 1000! U prevodu, nema ga ni na mapi.

Dakle, to što je rektor novosadskog univerziteta, Dejan Madić, boravio u Ćacilendu nije pomoglo u plasmanu, iako bi po Vučićevoj logici to moralo da se desi, jer ako Beograd pada zbog blokadera, Novi Sad bi trebalo da raste zbog ćacija.

Naravno da to tako ne biva, a da bih objasnio zašto je Univerzitet u Novom Sadu tu gde jeste, navešću primer Fakulteta tehničkih nauka, koji sam i sam završio kao najbolji student promocije 2009. smera E1 (Energetika, elektronika i telekomunikacije), i na kome sam posle i doktorirao. Naime, reč je o najvećem fakultetu u regionu i, po svemu, FTN je univerzitet u malom, imajući u vidu interdisciplinarnost studija.

Na početku 2000-ih godina na fakultetu je još uvek vladao duh pokojnog akademika Dragutina Zelenovića, pa je resurs znanja korišćen za povezivanje sa privredom i realnim životom. Tako je u tom periodu sa FTN-a pokrenuto nekoliko poslovnih inicijativa koje i danas zapošljavaju hiljade visokoobrazovanih ljudi. A onda su svi stari dobri duhovi rasterani, bivši žuti su se preobratili u naprednjake, a dekani počeli da govore na predizbornim skupovima.

Od tada moj matični fakultet sve više liči na noćni klub, sa skupim elitnim restoranom koji je zamenio kultni studentski kafić „Mašinac“ i sa modernom privatnom kantinom. Umesto razvoja novih energetskih tehnologija, profesori na FTN-u su se bacili u biznis razvoja, promocije i prodaje energetskih pića i u tu svrhu se čak koriste i prostorije fakulteta (ne karikiram, zaista je istina!).

Ovo je razlog zašto Univerzitet u Novom Sadu nije ni među 1.000 u svetu, jer njegov centralni fakultet i ključni resurs služi kao partijska baza Srpske napredne stranke. Dekan Boris Dumnić govori na partijskim skupovima i u prostorijama fakulteta snima predizborne spotove za podršku Vučiću. Studenti borave mesecima u Ćacilendu, a među njima je najaktivniji bio Vladimir Balać. U fakultetskim prostorijama su skupi restorani i razvijaju se energetska pića.

Za kraj bih povukao jednu paralelu između Srbije i Mađarske. Naime, kod severnih suseda su čak četiri univerziteta stalno rangirana na Šangajskoj listi među 1000 najboljih u svetu. Pri tome, sve vreme najbolji plasman ima Univerzitet u Segedinu. Dakle, ne podrazumeva se da najbolji rang mora da ima univerzitet koji je u glavnom gradu. To govorim zbog sveopšte prisutnog mišljenja da sve najbolje mora biti u Beogradu. Uzgred, Segedin je kao grad manji od svih naših univerzitetskih centara (ne računajući Kosovsku Mitrovicu).

Tako da bih ja proširio početno pitanje i zatražio objašnjenje od Vučića kako to da za njegovih 14 „zlatnih godina“ Srbija nema četiri univerziteta rangirana na Šangajskoj listi?! Za to nisu krivi nikakvi blokaderi, kriva je njegova vlast koja favorizuje neznanje, glupost i bahatost. To je resurs za Srbiju kakvu je on zamislio i zato on mora da ode, a sa njime i nakaradna logika koja je uspostavljena.

Autor je predsednik Narodnog slobodarskog pokreta

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.