Svetske berze: Inflacija nastavlja da zida kamate širom sveta – Ekonomija

Indeks potrošačkih cena u SAD u avgustu porastao je 0,4 odsto mesečno odnosno 3,4 odsto godišnje, pokazali su zvanični državni podaci, koji su bili u skladu sa očekivanjem tržišta. Međutim, bazna inflacija, koja ne obuhvate volatilne stavke poput hrane i energenata, porasla je 0,3 odsto mesečno, za 10 baznih poena više u odnosu na prognozu. Bazna inflacija na godišnjem nivou od 2,4 odsto bila je na liniji očekivanja.

Indeks energenata porastao je 2,1 odsto mesečno odnosno 16,3 odsto na godišnjem nivou, pre svega usled skoka cene goriva od 27,4 odsto. Nastavak krize na Bliskom istoku doveo je prošle sedmice do rasta cene sirove nafte od 9-10 procenata, a i Brent i WTI su ponovo preskočili granicu od 100 dolara po barelu.

Ovo je bio poslednji značajan izveštaj o inflaciji pre nego što Fed naredne sedmice bude odlučivao o podizanju kamata. Prethodno, indeks proizvođačkih cena pokazao je mesečni rast u skladu sa konsenzusom od 0,4 odsto, dok su bazne proizvođačke cene porasle 0,2 odsto u odnosu na očekivanih 0,3 odsto.

Učesnici na tržištu trenutno sa verovatnoćom od skoro 90 procenata očekuju da će Fed podići ključnu kamatu za 25 baznih poena, pa će ulagači fokus staviti na komentare čelnika ove centralne banke u vezi sa očekivanjima oko budućih inflatornih pritisaka i kamatnih stopa.

Protekle sedmice Evropska centralna banka (ECB) povisila je ključnu kamatu za 25 baznih poena što je bilo u skladu sa očekivanjima tržišta. Čelnica ove banke, Lagar, izrazila je bojazan da će konflikt na Bliskom istoku i nedavni razvoj događaja u ratu u Ukrajini držati ukupnu inflaciju tokom dužeg vremenskog perioda „znatno iznad” cilja banke od dva odsto.

Investitori su povećali očekivanja da će ECB ponovo podići kamatne stope nakon ove odluke, i sada u potpunosti uračunavaju još jedno povećanje do kraja godine. Lagar je buduće odluke povezala sa narednim podacima s obzirom da još uvek nema drugog talasa efekata viših cena energenata kao što je mogući rast plata koji bi vodio ka inflaciji koja se teže kontroliše.

Ovaj potez ECB-a dolazi u situaciji kada su troškovi kamata članica evrozone na najvišem nivou od 2011. godine i mogli bi negativno uticati na budžetsku ravnotežu zemalja i zaoštriti finansijske uslove. Prinos na 10-ogodišnje francuske obveznice stigao je na najviši nivo od svetske ekonomske krize, dok se Nemačka zadužuje najskuplje od 2011. godine. S druge strane Atlantika, prinos na 10-ogodišnje obveznice SAD stigao je nadomak nivoa od pet procenata, gde je nakratko bio u jesen 2023. godine, a pre toga davne 2007. godine.

Dobitnik nedelje
Akcije američke tehnološke kompanije, Hewlett Packard Enterprise (HPE), skočile su u petak više od 12 procenata, u talasu rasta kompanija iz sektora hardvera i mrežne opreme koji je podstakla i objava rezultata pružaoca cloud usluga kompanije Oracle koji je sa HPE-om ranije tokom meseca sklopio partnerstvo. HPE je još početkom septembra objavio snažan rast poslovanja i rekordne rezultate, te podigao poslovna očekivanja. Akcije HPE-a predstavljaju jednog od većih dobitnika na tržištu i u toku tekuće godine registrovale su skok od oko 158 procenata.

Gubitnik nedelje
Akcije švajcarske farmaceutske kompanije, Novartis (NOVN), pale su prošle sedmice 13,5 procenata nakon što je kompanija saopštila da je jedan od lekova za lečenje kardiovaskularnih bolesti nije postigao primarni cilj u završnoj fazi kliničnih ispitivanja. Analitičari su ovom leku ranije predviđali veliku budućnost i vrhunac prodaje do šest milijardi dolara godišnje. Nakon prošlonedeljnog velikog pada, akcije Novartisa neutralisale su skoro sve dobitke u tekućoj godini i sada su u plusu u 2026. od oko dva odsto.

Autor je glavni broker brokerske kuće Momentum sekjuritiz.

Stavovi autora ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.