UTORAK Šta donosi raskol u partiji uoči izbora: Stanje u SPS malo bolje nego 2000. – Politika

Podsećaju da je SPS u svojoj dugoj istoriji imao slična iskušenja i da je uvek nalazio put da preživi i pređe izborni cenzus. Napominju da je ova stranka preživela najveća iskušenja nakon petooktobarskih promena kada je SPS ostao bez značajnog broja članova. Neki od njih su smenjeni, drugi su svojevoljno „digli ruke od svega“ i otišli u biznis, pojedini su ostali lojalni članovi, ali s manje uticaja, dok su neki napustili zemlju.

Sagovornici Danasa primećuju da je situacija nakon isključenja Branka Ružića iz stranke poprilično dramatična, ali da je daleko od onog postpetooktobarskig stanja u SPS-u. Međutim, mora se imati u vidu i da SPS brojčano i po snazi uticaja nije ni nalik onoj stranci iz 2000. godine. Slabiji je i ranjiviji i predugo u gvozdenom zagrljaju naprednjaka.

Udar na stranku pred parlamentarne izbore

I baš zato odlazak 16 mladih socijalista iz stranke jeste značajan, jer se desio u jeku izborne kampanje i svega 20 dana do parlamentarnih izbora.

Stranku su napustili: Mihajlo Škundrić, Luka Ivančević, Nikola Bošković, Miroslav Stojanović, Ljubinka Mišković, Veljko Marić, Dražen Bursać, Luka Zogović, Bogdan Planinšek, Jovan Cenić, Vukašin Bigović, Vojin Marinković, Dušan Latinović, David Lović, Đorđe Stamenković i Jovan Jovanović.

„Ne odričemo se socijalističkih i socijaldemokratskih vrednosti. Odričemo se uverenja da se one mogu braniti ćutanjem, prilagođavanjem i pristajanjem na političku bezličnost. Naša odluka nije bekstvo iz politike. To je odluka da politički život nastavimo tamo gde ćemo da govorimo svojim glasom i da za svoje stavove odgovaramo svojim imenom“, navelo je u zajedničkom saopštenju 16 sada već bivših članova SPS-a.

Podsetili su i da je SPS tokom vremena izgubio značajan deo svoje političke samostalnosti, autentičnosti i prepoznatljivog identiteta.

„Marginalizacija ljudi koji imaju političku hrabrost da javno izgovore ono što većina članova govori tiho, da sačuvaju pravo na sopstveni politički stav i da upozoravaju na procese za koje smatraju da ugrožavaju političku samostalnost, dostojanstvo, identitet i budućnost Partije, postala je simbol odnosa prema različitom mišljenju i pokazatelj nespremnosti Partije da otvoreno preispita sopstveni politički pravac“.

Naposletku su objasnili da ne žele da budu generacija koja će „ćutanjem čuvati funkcije“.

„Ideje su starije od funkcija, veće od pojedinaca i trajnije od organizacija“, zaključuje se u saopštenju.

Funkcioneri SPS bez komentara, a Buklić poručuje – otišlo je 16, ostalo 7000 mladih socijalista

A ti pojedinci – zvaničnici SPS-a kojima je ova poruka bila upućena nisu želeli za Danas da komentarišu odlazak 16 dojučerašnjih kolega. Šetali su nas od jednih do drugih funkcinera, koji su ugavnom odgovarali ćutanjem ili uz -nemam komentar. Na kraju prosleđeno nam je saopštenje predsednika mladih socijalista, Filipa Bukilića, koji je poručio da svako ima pravo da ode iz političke organizacije i da to pravo u SPS-u niko ne dovodi u pitanje.

On je još naveo da je „cilj bio da se proizvede određena medijska slika, a ne da se javnosti predstavi stvarno stanje“.

„Problem nastaje kada se pojedinačan odlazak koristi za stvaranje potpuno drugačije slike o jednoj organizaciji. Posebno je indikativan i konkretan primer sa Voždovca. Predsednik Socijalističke omladine na Voždovcu je Uroš Tomović, omladinac sa kojim smo svakodnevno u komunikaciji i čiji rad i angažman dobro poznajemo. Ipak, u javnosti se pojavljuje osoba koja se potpisuje kao ‘predsednik omladine sa Voždovca’, iako to nije funkcija koju obavlja. Dakle, ovde više nije reč samo o tendencioznom predstavljanju odlaska 16 ljudi, već i o iznošenju podataka o funkcijama i organizaciji koji očigledno nisu u skladu sa stvarnim stanjem“, naveo je mladi socijalista.

I dodao da kada se tome dodaju i ljudi za koje se ne može da utvrdi kojoj su lokalnoj organizaciji pripadali, teško je ne zaključiti da je cilj bio da se proizvede određena medijska slika, a ne da se javnosti predstavi stvarno stanje.

Bukilić je u pisanoj izjavi naveo da Socijalistička omladina Srbije okuplja više od 7.000 mladih ljudi, a Saveti omladina postoje u 160 opštinskih i gradskih organizacija širom Srbije. Istovremeno, više od 200 mladih ljudi godišnje pristupi SPS-u, a samo u zadnjih mesec dana pristupilo je 58 omladinaca širom Srbije.

„To je stvarna slika naše omladinske organizacije. SPS svoju snagu ne meri pojedinačnim odlascima, već ljudima koji ostaju, organizacijom koju gradimo i novim generacijama koje joj pristupaju“, objasnio je Filip Bukilić.

Inače, ostavke 16 članova Socijalističke omladine Srbije i njihovo napuštanje SPS predstavlja novo, uslovno rečeno, rasipanje socijalista tokom prethodnih mesec dana, otkako je iz stranke isključen Branko Ružić. Nakon što je Ružić isključen, veliki broj članova je napustio Socijalističku partiju Srbije.

Oni koji ne žele više bilo kakvu saradnju sa SNS-om tražiće alternativu

Zoran Lutovac, politikolog i bivši predsednik Demokratske stranke, ocenjuje za Danas da raskol u svakoj stranci, naročito kada se desi uoči izbora, može izazvati veoma loše posledice po nju. Na duži rok to može voditi potpunoj marginalizaciji ili biti lekovito, ukoliko se pojavi ozbiljna alternativa u samoj stranci.

„Očigledno je da je ovakav SPS postao tek instrument u rukama Aleksandra Vučića i da fingiranje samostalnog izlaska na izbore ima za cilj da se ne izgubi i ono malo preostalih birača koji ne žele više da trpe ponižavanja od strane SNS-a. Međutim, dobar deo njih vrlo dobro razume da je to samo taktički potez i da bi se SPS posle izbora ponovo dogovarao sa Vučićem“, objašnjava naš sagovornik.

Lutovac napominje da oni koji su to razumeli i koji ne žele više bilo kakvu saradnju sa SNS-om tražiće alternativu, ili će ići u apstinenciju i tu se otvara prostor za Branka Ružića i neku novu stranku ili “autentični SPS”koji bi eventualno pravio.

Previše dugo su lokalni socijalisti u zagrljaju naprednjačkih gangova

I drugi sagovornici Danasa veruju da će izbacivanje Ružića iz stranke, a zbog njegove popularnosti u lokalnim odborima, definitivno uticati na izborne rezultate socijalista i da će čak možda dovesti u pitanje i prelazak cenzusa. Mnogi odbori, kako dodaju, i oni koji se neće javno pobuniti zbog Ružićeve egzekucije, neće imati volje, niti prevelikog interesa da „odrade“ izborni posao na terenu. Toga su Dačić i ekipa svesni.

Svesni su, kažu naši sagovornici, i da su previše dugo lokalni socijalisti u zagrljaju naprednjačkih gangova, osoba koje bi u normalnim državama bili daleko od bilo kakve vlasti, a mnogi od njih bi džedžali u ustanovama zatvorenog tipa, ne samo zatvorima. A korumpirana i ucenjena SPS-vrhuška je svoje lokalne kadrove surovo bacila u ruke ordinarnih kriminalaca i sada ostaje samo da se nadaju da će zahvaljujući tradiciji uspeti da pređu cenzus.

SPS će tokom kampanje izbeći direktne udare i od naprednjaka i od opozicije

Sociolog Ivan Živkov, međutim, za Danas kaže, da ne veruje da sporadične vesti o napuštanju nekih funkcionera, članova ili odbora SPS-a mogu uticati na tradicionalne birače te partije, odnosno na njihovo čvrsto jezgro koje im je jedino preostalo.

„SPS je preživljavao i teže trenutke u svojoj istoriji, pokazao se kao žilava, sistemska stranka. Za nju je daleko važnije to što će tokom ove kampanje, po svemu sudeći, izbeći direktne udare i od naprednjaka i od opozicije, jer to pojačava njenu osnovnu poruku da je „faktor stabilnosti“. Niski cenzus od samo tri odsto socijalisti će izvesno preći, što može da im bude dovoljno da nakon izbora budu moćniji nego što su bili prethodnih desetak godina, što njihovi birači i priželjkuju“, zaključuje Živkov.