Uticaj Srpske liste na izbor predsednika Kosova: Kurti bi pre da nema predsednika nego da ga izabere uz pomoć SL – Politika

Kandidaturom Bekima Sejdijua nazire se kraj barem jednog dela političke krize na Kosovu koji je počeo istekom mandata predsednice Vjose Osmani. Trideset dana pred istek njenog mandata, 5. marta, u parlamentu je trebalo da se izabere novi predsednik Kosova, ali za tu sednicu nije bilo kvoruma.

Osmani je odmah 6. marta raspustila Skupštinu, što je trebalo da dovede do vanrednih parlamentarnih izbora, ali je ova odluka suspendovana dok je ne razmotri Ustavni sud.

Nakon razmatranja doneta je odluka da se ne ide na izbore, a da se predsednik mora izabrati do 28. aprila. Uporedo sa tim Osmani je istekao mandat, a dotadašnja predsednica Skupštine Aljbuljena Hadžiju je preuzela dužnost predsednika Kosova.

Dan pred istek roka koji je dao Ustavni sud zakazana je nova sednica za izbor predsednika koju su bojkotovali DSK, Demokratska partija Kosova (DPK) i Alternativa za budućnost Kosova (ABK), pa su nakon još jednog neuspelog pokušaja raspisani izbori za 7. jun.

Na ovim izborima nije bilo pobednika sa apsolutnom većinom, ali je Kurtijevo Samoopredeljenje osvojilo 47.13 odsto glasova.

Posle izbora, Kurti je nastavio da poziva opozicione partije na razgovor, što su one određeno vreme odbijale, sve dok DSK Ljumira Abdidžkua nije pristao.

Nakon niza razgovora, u ponedeljak 31. avgusta Kutri i Abdidžiku su saopštili da će zajednički kandidat za predsednika biti Bekim Sejdiju, bivši sudija Ustavnog suda.

Ipak, Abdidžiku je ranije napomenuo da DSK neće imati zahtev da učestvuje u vladi iako će podržati nestranačkog kandidata za predsednika.

Gogić: Kurti je mogao i ranije da “izvuče Sejdijua”, ali mu nije odgovaralo

Politikolog Ognjen Gogić za Danas kaže da je presudan faktor za kandidaturu Sejdijua presuda za lidere OVK koja se očekuje 16. septembra.

“Ogromna su očekivanja, a Kurti ne želi da čeka tu presudu, želi da završi formiranje institucija pre toga. Da nije te okolnosti, on bi možda nastavio ovu igru i dalje, pa da se opet raspišu novi izbori u decembru kada bi on prošao bolje nego u junu, i sve je do sada ukazivalo na to”, pojašnjava naš sagovornik.

Ipak, dodaje Gogić, Kurti je video da kakva god da bude presuda, može da promeni političku situaciju na Kosovu. Zbog toga su, kako kaže, i DPK i ABK ostali van dogovora.

“Nevezano da li će se vratiti ili ne, oni će prebaciti glasove DPK, ali još gore će biti ako se vrate Tači ili Veselji jer su oni Kurtijevi politički rivali. Njegov najveći rival je bio Tači, tako da Kurti ne stoji iza ove atmosfere”, kaže sagovornik Danasa.

Gogić navodi da je Kurti mogao i ranije da se odluči na ovaj potez, “da izvuče Sejdijua”, ali mu je tada odgovaralo da ide na uzastopne izbore, jer je znao da će samo da iscrpljuje opoziciju.

“Zato je prihvatio ovo, ranije kad je predlagao kandidate za predsednika, on je tražio svoje ljude, Glauka Konjufcu, Gervalu Švarc, Aljbuljenu Hadžiju, a sada je prihvatio nekoga koga ne može da kontroliše. Sejdiju je ipak je samostalan, ima neki integritet”, kaže on.

Govoreći o tome da li će ovaj potez imati posledicu po formiranje vlade, Gogić pojašnjava da Kurtiju DSK nije potreban za vladu, jer već ima većinu, te dodaje da je Abdidžikuu i Osmani verovatno nešto ponuđeno, jer je DSK saopštio da neće učestvovati u novoj vladi.

“Sad je pitanje da li će u DSK imati dovoljno podrške za to, da li će to podržati rukovodstvo stranke i poslanici, već je Avdulah Hoti rekao da neće, jer je Sejdiju srušio vladu 2020. godine”, kaže Gogić.

S obzirom na to da za kvorum za sednicu o izboru predsednika treba 80 poslanika, Gogić objašnjava da će presuđivati jedan ili dva poslanika.

“Samoopredeljenje i DSK zajedno imaju 71 poslanika, njima treba još 9 za kvorum, bitno je da imaju 80 poslanika u sali prva dva kruga, jer se u trećem predsednik bira sa 61 glasom. Tu im pored njih trebaju i zajednice, oni tu imaju potencijalno deset, odnosno Nenada Rašića plus devet predstavnika drugih zajednica. Ako obezbede njihove glasove i kompletan DSK, bez Hotija, to je 80”, objašnjava Gogić.

Ipak, ostaje pitanje da li će još neko iz DSK da se usprotivi, kao i neko iz manjinskih zajednica.

Govoreći o ulozi Srpske liste, Gogić navodi da bi Kurti pre odlučio da nema predsednika nego da ga izabere uz podršku Srpske liste, te dodaje da neće tražiti njihovu podršku.

Ipak, on podseća da je Srpska lista pomogla u izboru Osmani za predsednika 2020. godine kada je obezbedila dvoje poslanika kako bi bilo kvoruma na sednicama sve do trećeg kruga glasanja.

Ovo su 2024. godine potvrdili poslanici iz redova Srpske liste Fadilj Gaši i Adem Hodža, rekavši da su u dogovoru sa Milanom Radoičićem i Aljbinom Kurtijem prisustvovali sednici i glasali za izbor Osmani.

Osim njih i bivši predsednik Kosova Bedžet Pacoli je rekao da je sa Radoičićem razgovarao o obezbeđivanju ova dva glasa za Osmani.

Predsedniku Srpske liste Zlatanu Eleku smo uputili pitanje da li će ta stranka, ukoliko se bude tražila njihova podrška obezbediti glasove za izbor Sejdijua za predsednika Kosova, ali do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor.