Troje lekara, kandidata sa Studentske liste, govore za Danas: Šta će biti sa našim zdravstvom? – Izbori26

Zato što se tako koncipiranim populističkim i stranačkim (pred)izbornim marketingom vlast obraća najranjivijoj populaciji istovremeno prikrivajući ne samo mane ruiniranog zdravstvenog sistema već i sva ostala važna društvena pitanja smatraju naši sagovornici, lekari, kandidati „Studentske liste – Studenti pobeđuju” na predstojećim vanrednim parlamentarnim izborima.

Da sve bude još bizarnije (ako je kod nas to više uopšte moguće) po selima i prigradskim naseljima se ti brojni preventivno-lekarsko-naprednjači pregledi organizuju združeno u kombinaciji sa stranačko-opšetenarodnim- šatorskm veseljima. Pa, red pečenje i posluženje a onda pritsika i šećera merenje. Redosled, mahom nije bitan.

Koleginica Aleksandra Kostić iz kragujevačkog portala „Glas Šumadije” nedavno je pokušala da pobroji samo deo tih skorašnjih „turneja vlasti” – besplatnih pregleda i seoskih veselja u okolini Kragujevca (Trmbas, Ramaća, Dulene…) koji su, ne samo ovde, već po čitavoj zemlji postali prepoznatljivi obrazac kampanje SNS-a.

A, kako na te hepeninge i performanse, sa strane same zdravstvene struke gledaju kragujevački lekari, kandidati na Studentskoj listi, njih troje?

Cvetković: Predmet zloupotrebe i „ničim zaslužena reklama vlasti”

Za hirurga Aleksandra Cvetkovića, vanrednog profesora FMN u Kragujevcu, zdravstvo je izuzetno osetljiva politička tema zato što se u njoj se lako stiču politički poeni, ali se takođe i lako podstiču strah i nesigurnost, jer zdravlje ljudi s pravom stavljaju među svoje najveće prioritete.

– Zato je važno razlikovati stvarnu, dugoročnu brigu o pacijentima od poteza koji prividno dobro izgledaju u javnosti, ali ne rešavaju probleme sistema, već ih samo guraju pod tepih, kaže za Danas ovaj kandidat Studentske liste.

Po njegovom mišljenju zdravstvo je kod nas jedno od „poslednjih uporišta komunističkog nasleđa”, ideje da je lečenje besplatno iako se ne ulaže u njega, svojevrsni garant ravnopravnosti i sigurnosti, a u realnosti često „samo sredstvo kupovine socijalnog mira”. Zbog čega je često predmet zloupotrebe i „ničim zaslužena reklama vlasti”.

– Ljudi zdravstveno osiguranje s pravom doživljavaju kao obećanje sigurnosti i lečenja dostupnog svima, ali razlika između onoga što postoji na papiru i onoga do čega pacijent može realno da dođe, ili bar da dođe na vreme, često je velika. Mnoge dijagnostičke i terapijske procedure formalno su dostupne, ali se u praksi na njih dugo čeka. U situaciji kada su uplašeni za svoje i zdravlje bližnjih, građani se neretko odlučuju da bar neku etapu u procesu lečenja obave u privatnom sektoru, iako već uredno plaćaju obavezno zdravstveno osiguranje, navodi doktor Aleksandar Cvetković, dodajući da je „naš narod svestan da u poređenju sa građanima razvijenih zemalja ima niži životni standard”.

Režim, po njemu, tu činjenicu često zloupotrebljava i objašnjava „spoljnim uticajima” i „izmišljenim neprijateljima” koje predstavlja kao uzrok naših problema. Istovremeno, sebe prikazuje kao usamljenog branioca poslednjeg preostalog oslonca građana – javnog zdravstva, odnosno prava da se leče bez obzira na imovinsko stanje.

– Često se, pritom, namerno stvara slika da na Zapadu država i sistem ne brinu o ljudima i da se leči samo onaj ko ima novca, dobro znajući da je čovekom koji je u stanju potrebe, pogotovo ako mu je zdravlje ugroženo, lako manipulisati. Time se namerno stvara atmosfera straha od bilo kakve eventualne promene. A baš kod nas se, uprkos formalnoj dostupnosti zdravstvene zaštite, građani sve češće suočavaju sa čekanjem i plaćanjem usluga iz svog džepa. Inače dotrajali i ograničeni resursi troše se na poteze koji nisu ništa do skup politički marketing u režiji vlasti, dok u svakodnevnom radu nedostaju osnovni uslovi i sredstva, ističe ovaj naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, slično je i sa listama čekanja, koje se pominju kao aktuelan javni problem.

– Njihovo smanjivanje jeste važno, ali se javnosti ponekad predstavlja kao da su liste nastale zato što lekari i drugo zdravstveno osoblje nisu dovoljno radili ili bili dobro organizovani, pa će problem biti rešen kada ih vlast „natera” da rade prekovremeno i vikendom, pokušavajući da ostave utisak odgovornosti, brige za narod i rešenosti da se uvede red. Takav dodatni rad može privremeno da pomogne, ali ne uklanja uzroke: nedovoljan kapacitet, manjak kadra, manjak sala i opreme, kao i organizacione probleme. Ako je sistem preopterećen, napori da se liste brzo smanje mogu biti dugoročno neodrživi i dodatno opteretiti druge grane zdravstva, jer zdravstvo funkciniše po principu spojenih sudova. Potrebna je ozbiljna analiza zašto je do ovakvog stanja uopšte došlo i šta je potrebno da se ono trajno promeni i predupredi, opominje doktor Cvetković.

Preventivni pregledi mogu biti veoma korisni, dodaje on, ali samo ako su medicinski opravdani, dobro organizovani i povezani sa jasnim kliničkim putem daljeg ispitivanja i lečenja prema aktuelnim medicinskim stavovima i doktrini.

– Na primer, pregled hirurga se obavlja kada postoje simptomi i konkretna sumnja na hirurško oboljenje, ali nikako nije zamena za organizovan skrining i u preventivnom smislu je gotovo besmislen. Hirurg se bavi lečenjem akutnih ili već definisanih bolesti i stanja, a ne bavi se dijagnostikom, ali prosečan građanin to ne zna i ne mora da zna, ali svako medicinski obrazovan, a svakako onaj ko organizuje preventivne preglede morao bi to da zna. U zavisnosti od bolesti, mnogo više koristi može doneti ciljani program, npr poput skrininga raka debelog creva, sa odgovarajućom dijagnostikom u smislu endoskopskog pregleda kod određene grupe pacijenata i obezbeđenim daljim lečenjem i praćenjem. U suprotnom, masovni pregledi mogu građanima pružiti prividan osećaj sigurnosti, a istovremeno opteretiti lekare, prostor i oduzeti vreme koji su potrebni pacijentima, izričit je on, napominjući takođe da „tako veliki broj pacijenata koji se pregleda za jedan dan, slučajno baš kada postoji potreba za političkim marketingom, ostavlja mnogo prostora za grešku zbog preopterećenosti osoblja i nedovoljno vremena da se lekar posveti svakom pojedinačnom pacijentu”.

Tako da to nikako ne može zameniti planiran stručan skrining i realnu brigu o zdravlju nacije, ali može nabaciti jeftine političke poene kod medicinski nedovoljno edukovanih.

– O preventivnim pregledima u stranačkim prostorijama, kao i pregledima od strane studenata, koji nemaju lekarsku licencu Republike Srbije stvarno ne bih da trošim suviše reči. Studentima je dozvoljeno da vrše pregled pacijenta samo u prisustvu obučenog i ovlašćenog nastavnika i svrha toga nije da student leči već da uči, a da to svakako ne bude na štetu pacijenta, jer on biva pregledan od strane kvalifikovanog lekara i dobija odgovarajući tretman prema važećim pravilima dobre kliničke prakse, dok je obuka studenta usputna dobit. Gruba greška i stručne i etičke prirode, nema dileme doktor Cvetković.

U našem zdravstvu, kako kaže, ima mnogo vrednih i posvećenih lekara, tehničara i drugih zdravstvenih radnika, zapravo to je velika većina. Među njima su, napominje, listom ljudi koji nisu do posla došli preko stranke ili veze, već svojim znanjem i radom. Ako im se obezbede adekvatni uslovi – više operacionih sala, opreme, dovoljno osoblja – oni mogu da organizuju rad u održivom sistemu u kojem se pacijenti leče na vreme, a zaposleni ne moraju stalno da rade u vanrednom režimu.

– Odlazak zdravstvenog kadra iz zemlje je ogroman problem o kome vlast ćuti ili pokušava da ga relativizuje. Migracije, pa i zdravstvenih radnika su neminovnost, ne samo kod nas, već svuda u svetu, s tom razlikom što organizovane države upravljaju migracijama, bar koliko je moguće, a kod nas se to odvija stihijski, čak i podstiče. Budimo jasni, nijedan zdravstveni radnik nije otišao iz Srbije zbog studenata, već zbog ove vlasti i režima, realan je i iskren ovaj naš sagovornik.

Zato ima utisak da se „zdravstvom ponekad skreće pažnja sa drugih važnih društvenih pitanja”. Pojedinačne ekonomske brojke, skreće pažnju on, mogu delovati ohrabrujuće, ali same po sebi ne govore dovoljno o tome kako ljudi zaista žive. Stvarni standard procenjujemo na osnovu zdravog razuma i kroz svakodnevno iskustvo: koliko možemo da priuštimo, koliko dugo čekamo na uslugu i da li možemo da računamo na sistem kada nam je najpotrebniji. Zato su potrebni proverljivi podaci, otvorena rasprava i rezultati koji se osećaju u životu pacijenata – a ne samo poruke koje dobro zvuče u javnosti.

– A do tada, ako ogorčeno branite sistem, i mislite da predstavnici studentske liste zlonamerno i iz političkih razloga upućuju kritike, podignite glavu i vidite bilborde i banere po gradu, ne zažmurite na objave i molbe za pomoć u lečenju na društvenim mrežama, i znajte da je sreća varljiva, začas se, ne daj Bože, zamene uloge. A onda zdravstvo više nije politika…, zaključuje Aleksandar Cvetković.

Petrović: Zdravlje i zdravstveni sistem kao dobar predizborni trik

I po mišljenju Jelene Petrović, endokrinologa, „zdravstveni sistem je odavno jedna od najslabijih karika našeg društva”. Svaka predizborna kampanja u poslednjih 14 godina je koristila zdravlje i zdravstveni sistem kao dobar predizborni trik. Obećanje koje ne košta ništa.

– Jer vi pričom o zdravlju i unapređenju zdravstvene usluge ciljate najranjiviju populaciju društva. A to su ljudi kojima je zdravlje u većoj ili manjoj meri narušeno. Ciljate nekoga ko je bolestan, kome je neko od članova porodice bolestan. Jer kada se razboli jedan član porodice strepi i boluje čitava porodica a naš sistem ne može ili neće to da prepozna na pravi način, nema sumnji doktorka Jelena Petrović, po kojoj se baš „zato u predizbornim kampanjama obećavaju nove ambulante, bolnice”.

Tako se od 2016. obećava i rekonstrukcija kragujevačkog Univerzitetsko kliničkog centra koja se nije desila do sada i opet je tema predizborne kampanje i obećanje za 2027. godinu, podseća i ona.

– Zato se na pomen izbora pokreću akcije preventivnih pregleda kako u domovima zdravlja tako i kliničkim centrima. Preventivni pregledi nisu pregledi gde se pregleda 100 ili 150 ljudi u osam sati rada. Prevencija je ozbiljna stvar u stabilnom zdravstvenom sistemu. Ove akcije sada služe da se prikaže broj pregleda kao odraz efikasnosti zdravstvenog sistema. A broj pregleda na žalost nije odraz ni efikasnosti sistema ni kvaliteta pregleda, svesna je i ova naša sagovornica, po kojoj smo mi „sistem okrenuli naopako” i „lečimo komplikacije bolesti a ne uzrok i bolest”.

Prema njenim rečima, umesto da lečimo što ranije dijabetes, povišene masnoće u krvi, hipertenziju… mi lečimo infarkt, šlog, radimo amputacije koje su posledica stanja koja su mogla da se rešena primarnom nivou, da je „lekar imao više vremena da leči nego da bude administrator”.

– Jer ni jedno društvo na svetu nije toliko bogato da leči komplikacije a ne uzroke bolesti. Jer mi dobijamo ljude koji nisu više radno sposobni, to su ponavljana bolnička lečenja, ponavljane intervencije i dijagnostika. To košta zdravstveni sistem. To košta svakog građanina ove zemlje i kroz novac koji odvaja za zdravstvo i kroz sopstveno zdravlje, napominje doktorka Petrović.

Novo, po njoj, u ovoj kampanji su mobilne ambulante.

– Mobilna ambulanta služi da se dođe do zabačenih sela, do mesta gde nema ambulante ni dostupne pomoći. Ali onda se postavljaju pitanja: zašto nema ambulante, zašto nema lekara? Ne pokreću se mobilne ambulante, ne pregledaju se građani u ambulanti na četiri točka, pogotovo ne na teritoriji gde postoje i ambulante i domovi zdravlja. Ne obilazite okolinu Kragujevca i Topole da bi se radili pregledi jer ti građani već imaju gde da se leče. Ovo je samo jedna populistička, predizborna mera, kaže i ona.

I zato je, za nju, cela ova predizborna priča o zdravstvu smešna.

– Jer kad nešto valja i funkcioniše to ne mora da se reklamira. I što je reklama skuplja vi znate da da tu ozbiljno nešto škripi. Dokaz koliko vlast ne želi da se priča o problemima u zdravstvu bila je i tribina „Kako izlečiti zdravstvo” organizovana početkom avgusta ove godine od strane studenata u blokadi Univerziteta u Kragujevcu. Na sve moguće načine pokušano je da se tribina ne održi. I Danas je pisao o ovom događaju. Sve što se u kampanji još uvek aktuelne vlasti radi jesu stara obećanja koja slušamo više od decenije. I mislim da su se svi umorili od slušanja te priče. Pričom o naizgled dostupnom lekaru na preventivnom pregledu ili mobilnoj ambulanti se sakriva priča o manjku zdravstvenih radnika, lavirintu zdravstvenog sistema u kome se građani, posebno stariji ne snalaze, o listama čekanja na operacije i terapije, analizira stručno doktorka Jelena Petrović.

Zbog toga, po njoj, „običnog čoveka nije briga da li je ambulanta bela ili žuta, velika ili mala ako mu je blizu”.

– Običan čovek ne mora da zna koliko ima lekara u Srbiji ako mu je lekar dostupan i ako može da dobije pomoć. Jer što ste dalje od velikog grada i kliničkog centra vaša šansa da se pravovremeno i adekvatno lečite je sve manja. Zdravlje mora da bude iznad politike. O problemima mora da se priča. Jer samo tako možemo da napravimo zdravstveni sistem dostojan čoveka i pacijenta i zdravstvenih radnika, zaključuje Jelena Petrović svoju izjavu za Danas.

Joković: Zdravstveni sistem ne sme da zavisi od izbornog kalendara

Prema rečima Vuka Jokovića, vaskularnog hirurga, kako se približava kraj izborne kampanje, a sa njim, nada se on, i „izlaz iz ovog mračnog tunela u koji nas je vladajuća stranka uvela”, sve češće svedočimo populističkim izjavama i potezima predstavnika vlasti. Posebno su, podvlači i on, primetne aktivnosti Ministarstva zdravlja, usmerene ka jednom od najosetljivijih delova stanovništva.

– Pored priča o milionima koji su navodno već uloženi i onima koji će tek biti uloženi, naravno, nakon izbora, ponovo slušamo obećanja o rekonstrukciji Univerzitetskog kliničkog centra u Kragujevcu. Gotovo od mog zaposlenja u UKC Kragujevac, pred svake izbore slušamo slične priče. Od 2017. godine Aleksandar Vučić je više puta najavljivao početak radova: 2017, 2019, 2020. i 2022. godine, a sada se rekonstrukcija ponovo najavljuje i 2026, uz obećanje da ćemo dobiti „šumadijski spejs šatl”, podseća Vuk Joković, na večita (pred)izborna obećanja SNS-a u svom gradu.

Da li se kampanja, u kojoj su godinama dominirala ekonomska pitanja i busanje u nacionalne grudi, sada preselila na teren zdravstva, gde se pokušava izmamiti još koji glas više?, otvoreno pita Vuk Joković.

Druga stvar koja, po njemu, upada u oči jeste organizovanje masovnih preventivnih pregleda bez dovoljno jasno predstavljenog plana, kriterijuma i kontinuiteta.

– Ozbiljna prevencija podrazumeva definisane ciljne grupe, stručne protokole i organizovano dalje dijagnostičko i terapijsko zbrinjavanje, a toga ovde imamo samo u tragovima. Umesto da se najveći deo tih aktivnosti planski sprovodi kroz primarnu zdravstvenu zaštitu, koju je tokom svih ovih godina trebalo osnažiti, u akcije se uključuju i lekari tercijarnih ustanova, čiji je osnovni zadatak lečenje najsloženijih pacijenata, ističe i on.

Takođe, skreće on pažnju da smo „videli čak i preventivne preglede u stranačkim prostorijama SNS-a, kao što je bio slučaj u Čačku”. Gde se tu završava briga o zdravlju, a počinje politička promocija?, opet se pita on.

– Naravno da nemam ništa protiv preventivnih pregleda. Naprotiv, oni su jedan od najvažnijih segmenata savremene medicine i važan deo studentskog plana za zdravstvo. Ali nije dovoljno samo pozvati građane na preventivne preglede. Mora se znati kome je određeni pregled namenjen, na osnovu kojih medicinskih kriterijuma se sprovodi i šta se dešava sa pacijentom ukoliko se otkrije sumnjiv nalaz. Broj obavljenih pregleda sam po sebi nije merilo uspešne prevencije, ističe i ovaj sagovornik Danasa, dodajući da „pacijent mora imati mogućnost da dostojanstveno, u zakazanom terminu, bez nepotrebnog čekanja i gužve, obavi pregled koji mu je zaista potreban”.

– Zdravstveni sistem ne sme da zavisi od izbornog kalendara. A ovaj sadašnji sistem nekako uvek pred izbore obećava velika ulaganja i nekako se baš pred izbore seti da brine o zdravlju građana. Za mene je neprihvatljivo da se zdravstvena zaštita koristi kao sredstvo političke promocije. Medicina mora ostati u službi pacijenata, a ne predizbornih kampanja, smatra doktor Vuk Joković.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.