Stručnjak BCBP ne isključuje mogućnost da EU ne prizna rezultat izbora u Srbiji – Politika

U razgovoru za spoljnopolitički serijal „Agreman“, on je rekao da je to jedan od mogućih ishoda, ali da je teško reći da li tako nešto treba očekivati.

„To bi moglo da se desi, ali moj utisak je da Evropa još ne razmatra tu opciju. Oni čekaju da vide šta će se dogoditi i prikupljaju informacije. Ono što u noći izbora bude stizalo od nezavisnih domaćih posmatračkih misija i međunarodnih posmatračkih misija uticaće na to“, objasnio je Bandović.

Konstatujući da Srbija trenutno ima samo jedan „legalan i legitiman“ državni organ, Bandović kaže da bi to u postizbornom periodu „moglo da stvori veliki problem i da otvori ogromno polje za neku vrstu vaninstitucionalnosti“.

Bandović je podsetio da će izbore 25. oktobra posmatrati misije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, misija Evropskog parlamenta i misija Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava.

„Mislim da je za nas misija OEBS najvažnija. Izveštaje ODIHR uzimaju kao najrelevantnije i drugi, poput Evropske unije. Ljudi koje OEBS angažuje jesu stručnjaci za izbore i daju kompletnu sliku izbornog procesa – skeniraju i predizbornu kampanju, aktere i sve što prati izbore – medijsku atmosferu, medijske slobode“, naveo je Bandović.

Prema njegovim rečima, oni ne mogu da utiču na regularnost procesa, ali mogu da eventualne nepravilnosti pribeleže.

„Misija OEBS je došla ranije i oni već skeniraju situaciju. Verujem da će sve kontroverze oko izbora biti zabeležene i ispitane“, rekao je Bandović.

On je dodao da sve posmatračke misije dolaze da utvrde okolnosti pod kojima se izbori realizuju, da će one na izborni dan obići određen broj biračkih mesta, razgovarati sa akterima i uraditi sopstvenu analizu izbora.

Bandović konstatuje da je po političkoj težini važna i misija Evropskog parlamenta, koji šalje sedam predstavnika.

„Oni bi trebalo da svojim prisustvom spreče potencijalne izborne neregularnosti, u onoj meri u kojoj oni to, naravno, mogu i da svojom ocenom izbora daju odgovor na pitanje da li je Srbija demokratija, poludemokratija, hibridni ili autokratski režim“, naveo je Bandović, ukazavši da taj izveštaj utiče na ugled zemlje.

„Na osnovu njihovog izveštaja evropske će se institucije izjašnjavati o izborima. Te misije će pitati vlasti da li je zaista istina da je od maja izdato novih 200.000 ličnih karata, ko je to uradio i zašto je to urađeno“, dodao je Bandović.

Bandović ukazuje da to što je misija Evropskog parlamenta pozvana u poslednjem trenutku pokazuje, pre svega, odnos zvaničnih organa države prema EU.

„Mislim da će oni moći da stignu da vide sve, ukoliko žele da vide sve. Članovi misije su političari koji i sami vode izborne kampanje u svojim zemljama. Tu neće biti nedoumica da li će uspeti da uhvate šta je problematično u kontekstu ovih izbora“, rekao je Bandović.

On je podsetio da je SNS i dalje članica Evropske narodne partije (EPP), najveće grupacije u Evropskom parlamentu, ali i da EPP nije pozvala građane Srbije da glasaju za SNS, što je uobičajena praksa.

„Mislim da je tu ekser u kovčegu verovatno bila sahrana Ratka Mladića. Tada je došlo do promena i u odnosu naših vlasti prema EU i u odnosu EU prema našim vlastima“, ocenio je Bandović.