Srbija između Vašingtona, Moskve i Pekinga: Koji su ključni zadaci novog ambasadora SAD? – Politika

Nominaciju Janga na ovu funkciju nužno je posmatrati u kontekstu nove strategije Stejt departmenta koja je predstavljena u izveštaju u kom se navodi da SAD odustaju od politike izgradnje država i intervencionizma na Zapadnom Balkanu i okreću se saradnji.

Pored regionalne stabilnosti, suzbijanja zlonamernog uticaja Rusije i Kine i jačanja ekonomske i trgovinske saradnje, u izveštaju se kao ključni prioriteti navode i ulaganja u energetiku i infrastrukturu, borba protiv organizovanog kriminala i jačanje bezbednosne saradnje. Ističe se da nerešeni sporovi i dugotrajne podele podrivaju regionalnu stabilnost, čime se stabilnost regiona nameće kao primarni cilj aktuelne američke administracije.

Uzimajući ovo u obzir Jangova izjava na saslušanju potpuno je u skladu sa onim što su Sjedinjene države definisale kao svoj spoljnopolitički cilj kada je reč o regionu Zapadnog Balkana i Srbiji.

Duško Lopandić, predsednik Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, smatra da izjava Majkla Janga ne odudara od uobičajenog pristupa diplomatije SAD odnosno od načina kako ambasadori definišu svoj mandat, dodajući da bi pre postavio pitanje ponašanja ruske ambasade u kontekstu studentskih protesta i izbornih lista kako je to opisao Nestorović.

“Dugogodišnji cilj SAD bez obzira na admistracije je delovanje za smanjenje ruskog uticaja kako to vidimo i povodom sankcuja NISu. U tom smislu treba razumeti i početak strateškog dijaloga sa Beogradom koji najavljuje, uz slanje ambasadora, aktivniji odnos prema Srbiji”, kaže naš sagovornik.

Rasprava u Kongresu i nastupi pojedinih kongresmena, dodaje, insistiraju i na pitanjima demokratije slobode medija i borbe protiv korupcije, što nije kompatibilno sa ponašanjem ovdašnjeg režima. Prema njegovim rečima, uloga Kine predstavlja posebno pitanje ali da podsetim da su sad sprecile uvoz proizvoda kineskih firmi iz srbije zbog krsenja ljudskih i radnih prava u ovdasnjim kineskim kompanija.

“U kontekstu složenih odnosa SAD i Kine i nadmetanja u pitanjima tehnologije i uvoza kineskog oružja biće verovatno jedna od tema interesa i buduceg ambasadora SAD u Beogradu. Kao i u odnosima sa Moskvom, Beograd će imati sve uži prostor za saradnju sa Pekingom ukoliko želi unapređenje saradnje sa Vašingtonom ili Briselom”, zaključuje Lopandić.

Dimitrije Milić, programski direktor Novog trećeg puta, kaže za Danas da je u pitanju očekivano delovanje budućeg ambasadora, jer je jedan od njegovih osnovnih ciljeva da zastupa američke interese, što obihvata i suzbijanje interesa konkurentskih sila.

Kada je reč o alatima koje Vašington može da koristi, prema njegovim rečima, vidimo da postepeno sve više parira u delu oblasti gde su Kina i Rusija iskoristile vakum ostavljen od strane zapadnih sila.

Kako dodaje, u sferi energetike Vašington se nametnuo kao partner za novu reverzibilnu hidroelektranu Đerdap, kao i potencijalni partner za Srbiju kada se radi o uvozu tečnog gasa (LNG).

„Potencijal i za američke investicije svakako postoji i u sferi data centara, visokih tehnologija i veštačke inteligencije, jer je regulatorni okvir u EU značajno složeniji, a značajan deo najvećih američkih korporacija se uzda u ovaj sektor kao budući generator rasta. Kineske investicije su takođe u padu od 2025. kada su bile na oko 95 odsto u odnosu na proseke prethodnih godina, sa izvesnim blagim oporavkom ove godine, ali mnogo manjim udelom neko ranije. To ostavlja mogućnost za veći američki uticaj. Oko Kosova teško je očekivati veća pomeranja stava“, zaključuje.

Neven Cvetićanin, naučni savetnik na Institutu društvenih nauka i predsednik Foruma za strateške studije, kaže za Danas da formulacija koju je Jang upotrebio na saslušanju u američkom Senatu ne može se predstaviti ni kao puka rutinska fraza, ali ni kao najava ultimativnog pritiska, ističući da će se njegov mandat odvijati u okviru nove strategije SAD prema Zapadnom Balkanu iz koje se mogu nazreti glavni ciljevi američke spoljne politike u regionu.

Prema njegovim rečima, prioritet svih prioriteta trenutne američke politike je stabilnost i ni Zapadni Balkan niti Srbija nisu na vrhu liste prioriteta SAD, ističići da su strateški prioriteti Vašingtona u ovom momentu pre svega na Bliskom i Dalekom Istoku, te ne žele da se previše troše po drugim regionima sveta, uključujući i Evropu u celini, koja im više nije strateški bitna kao pre 50-ak godina.

“Nominacija Majkla Janga odvija se u tim konstantama. Pitanja pred spoljnopolitičkim odborom Senata odradio je veoma profesionalno, suzdržano i u okviru mandata State Departmenta. Jang je potpuno drugi tip diplomate od „buldožer diplomata“ poput Ričarda Holbruka ili Vilijama Montgomerija, ali i od „živopisnih“ kandidata poput Marka Brnovića. Reč je o tehnokratskom profilu koji bih nazvao „uspešni institucionalni pregovarač”, objašnjava naš sagovornik.

Cvetićanin ističe da će prioriteti biti definisanje energetskih i ekonomskih odnosa između Srbije i SAD, uključujući pitanje NIS-a, dodajući da je Jang predlog State Departmenta, ali i kruga oko Trampa, te da će u svemu tome biti učitani i odnosi Amerike sa drugim silama.

Nama tek sleduju pregovori velikih sila o ekonomskoj i bezbednosnoj konstituciji regiona, nakon što reše prioritetnije ratove na Bliskom Istoku i u Ukrajini. Majkl Jang dolazi da popuni taj prazan prostor i da na tehnokratski, pažljiv način održi i unapredi odnose Srbije i SAD, uz svest o prisustvu drugih sila.

Nalazimo se u „čekaonici istorije“ i čekamo dogovore velikih sila o budućoj konstituciji sveta i Balkana. Dok ne dođe do tih dogovora, neko treba na uredan način da održava poslove, što je suština Jangovog mandata”, poručuje.

On ističe da se Amerika vraća realističnoj politici bez pokušaja da promoviše demokratiju, ljudska prava ili ide u izgradnju država, kao što je bio slučaj u BiH, dodajući da sada zastupaju pragmatičane ciljeve, sa akcentom na održavanje stabilnosti kako region ne bi trošio resurse Amerike dok je angažovana na Bliskom Istoku i ratu sa Iranom.

“U ovoj strategiji Trampove administracije, Srbija se realno posmatra kao centralna, najmnogoljudnija i vojno najjača zemlja Zapadnog Balkana. Zato je u julu i otpočeo strateški dijalog sa Srbijom”, kaže.

Na pitanje kako će Amerika parirati Rusiji i Kini, Cvetićanan kaže da je suština manje insistiranja na tome da Srbija nešto uradi samo zato što Vašington to traži, a više nudi konkrektne ekonomske i energetske alternative, investicije, pristup tehnologiji i sigurnije aranžmane i da u prilog tome govori i sam profil Majkla Janga.

“Reč je o čoveku koji se u administraciji Džordža Buša starijeg bavio trgovinskim i privrednim pitanjima, a kasnije vodio nekoliko velikih univerziteta. On je poslovno orijentisan tehnokrata koji zna kako se poslovi sklapaju na elegantan i ne previše bučan način, kroz projekte od obostranog interesa i saradnju u javnoj diplomatiji i nauci. Amerika se još nije potpuno opredelila kakav Balkan želi — da li promovisanje politika po etnonacionalnom ključu ili ostanak pri jugoslovenskim granicama, gde je specifično pitanje Kosova. Ključni cilj Majkla Janga biće da održi stabilnost i drži stvari pod kontrolom na Kosovu i Metohiji i u Bosni i Hercegovini. Americi je jasno da Srbija ima značajan uticaj na te entitete i da je Beograd centralno mesto gde se mogu rešavati problemi čitavog regiona”, zaključuje.